Hoće li se u "dom srpskih pisaca" u Francuskoj 7 useliti i jedna organizacija kojoj će od politike biti važnija književna i staleška pitanja

      Na književnoj mapi Srbije nalaze se danas tri spisateljske organizacije dok pisaca, prema realnim procenama, ima čak oko dve hiljade.
       Udruženje književnika Srbije još od Drugog svetskog rata ima status njihovog zvaničnog predstavnika i tu funkciju posrednika između države i društva i svog pretpostavljenog članstva obavljalo je s različitim uspehom. U poslednjoj deceniji svakako s najmanjim.
       Druga organizacija srpskih pisaca, opozitna UKS-u, pod nazivom Forum pisaca, formirana je pre dve godine ali je Miloševićeva vlast odbila da je registruje. Članove Foruma to, izgleda, i nije mnogo pogodilo. Važnije im je bilo da zajedničkim javnim nastupom ustanu protiv govora mržnje i vladajućeg kulturnog modela kao najveće prepreke željenim demokratskim promenama u društvu i u duhovnoj sferi.
      
       Pravila igre
       Treća spisateljska asocijacija rođena je prošle subote u čuvenoj "jedanaestici" beogradskog Filološkog fakulteta. Ime joj je Srpsko književno društvo, ima nešto više od stotinu članova-osnivača, a deklariše se kao isključivo esnafska.
       U Društvo su uključeni i neki pisci potpisnici prošlogodišnjeg apela za smenu Uprave Udruženja književnika Srbije i sazivanje vanredne izborne skupštine. Što, kao što je poznato, nije prošlo. Iz kojih sve razloga, teško je pretpostaviti, ali se može naslutiti da, iako ih je bilo čak sto i pedeset na spisku, nisu imali odgovarajuću podršku iz DOS-a. Ma koliko izgledalo paradoksalno, nekom se, izgleda, nije sviđalo da Francuskom 7 odjednom, umesto dojučerašnjih nacionalista, zagospodare radikalni kritičari nacionalizma, s nedovoljno izraženim osećanjem za nacionalno, bliski mondijalističkim i nekim drugim pogledima od kojih se brani nacionalna kultura i književnost. Preporuka je bila sledeća: praviti paralelno udruženje a kompromitovanom postojećem ostaviti prostor i vreme za prilagođavanje novoj političkoj stvarnosti ili, u protivnom, za samoukidanje. Pod krovom "doma pisaca" ima, kažu zvaničnici, mesta i za jedne i za druge. Ostaje da se vidi da li je to baš tako. I da li će ga biti, recimo, i za treće udruženje, ako ga naprave potpisnici apela koji nisu pozvani u SKD ili, na primer, ako to poželi, za Forum pisaca koji sada, kako saznajemo, ponovo podnosi zahtev za registraciju.
       Novo književno društvo, kako se čulo na osnivačkoj skupštini, nastalo je, pored ostalog, i iz želje za reinoviranjem načina udruživanja. Takvog da ne ide "nauštrb nijednog drugog udruženja niti pojedinca". Stvoreno je besprekorno vođenim postupkom, smišljenom selekcijom članova-osnivača, jasnim programskim ciljevima izraženim već u pozivnom pismu Inicijativnog odbora, gde se kaže: "Verujući da sa nama delite zabrinutost i osećanje nezadovoljstva zbog narušenog staleškog ugleda pisaca, molimo Vas da pažljivo razmotrite naša razmišljanja o novom vidu organizovanja književnika, s ciljem očuvanja duhovnih i materijalnih interesa profesije. U nemogućnosti da proveravamo svoje ideje i branimo svoja prava u Udruženju književnika Srbije, smatramo da pisci nemaju drugog izbora osim osnivanja novog književnog društva... Namera nam je da osnujemo Srpsko književno društvo čije bi članstvo, nezavisno od poetičkih razlika, okupilo pesnike, prozne i dramske pisce, esejiste i kritičare čiji je dosadašnji rad relevantan i potvrđen u književnoj javnosti. Smatramo da je moguće utvrditi čisto profesionalne kriterijume za prijem u članstvo Društva. Novo udruženje moralo bi da se bavi pre svega staleškim pitanjima: zaštitom moralnih i materijalnih prava pisaca, odbranom slobode stvaralaštva, staranjem o poštovanju utvrđenih autorskih honorara, socijalnom i penzionom zaštitom članstva, uspostavljanjem komunikacije sa inostranim udruženjima i saradnjom sa drugim staleškim udruženjima u zemlji. Članstvo u Srpskom književnom društvu ne isključuje mogućnost pripadanja drugim umetničkim organizacijama."
      
       I svoje glasilo
       Na osnivačkoj skupštini je, pre usvajanja Statuta, vođena mala i tolerantna rasprava o samom nazivu društva, odnosno o njegovom atribuiranju kao "srpskog". Izražavana je, naime, izvesna bojazan da to ne vuče na rezervat nacionalnih pisaca. Ne bi li, čulo se pitanje, bilo prikladnije da se imenuje kao Književno društvo Srbije, saglasno već prvom članu Statuta koji govori o esnafskom udruživanju književnika Srbije. Nekima se činilo da postojeći naziv može biti prepreka primanju u članstvo pisaca druge nacionalnosti i onih koji ne pišu na srpskom jeziku. Opreznost te vrste, razume se, nikad nije suvišna ali ona je, kako se ispostavilo, previđala temeljnu odredbu Statuta o članstvu koja glasi: "Članovi Društva mogu biti, bez obzira na nacionalnost i državljanstvo: pisci koji pišu na srpskom jeziku; pisci koji pišu na drugim jezicima, a deluju u zajedničkom kulturnom prostoru ili u svetu doprinose predstavljanju i tumačenju književnosti pisane na srpskom jeziku."
       U književnoj čaršiji bilo je uoči Skupštine dosta znatiželje oko toga ko je sve pozvan, a ko zaobiđen prilikom stvaranja Društva. Neki nacionalni književni bardovi su očigledno zaobiđeni. Nije se, kao što je bilo očekivanja, čulo ni da li će SKD preuzeti "Književne novine". Novoizabrani predsednik Skupštine Mihajlo Pantić rekao je samo da će SKD imati svoje glasilo, a da će Upravni odbor odlučiti da li će to biti neko od postojećih ili će se pokrenuti novo.
      
       SAVA DAUTOVIĆ