Da li je ICN "Galenika" Panićeva ili državna i ko kome treba da plati odštetu

      Slobodan Milošević će možda krajem marta biti već u Hagu, kad u jedno od njegovih dela, u Beogradu tek počnu da se zapetljavaju Međunarodna arbitraža u Parizu i nove srpske vlasti. U 1990. godini Milošević je odobrio prvu privatizaciju u Srbiji i dozvolio Milanu Paniću da postane većinski vlasnik najveće jugoslovenske farmaceutske fabrike "Galenika". Potom, u prekrštenu fabriku ICN "Jugoslavija", 5. februara 1999. godine umarširali su, odlukom jugoslovenskog suda novi vlasnici, Republički fond za zdravlje i njegovi JUL-ovski kadrovi. A 10. oktobra prošle godine praćen jednim od DOS-ovih oslobodilaca i tadašnjim advokatom Vladanom Batićem, vratio se Panić. Privredni sud u Beogradu presudio je "privremeno trojno stanje" po kome - kompromisno nazvanom ICN "Galenikom" - vladaju jedan advokat, predstavnik kalifornijskog ICN Pharmaceuticals i predstavnik srpske vlade (a ne Fonda) koji od tada do sada nije imenovan.
       Ako se drugačije ne odluči, o većinskom vlasniku (više ne) najvećeg proizvođača lekova odlučivaće Međunarodna arbitraža u Parizu (obe strane tužile su jedna drugu pred tim sudom), čije bi sledeće zasedanje trebalo da bude održano u martu ili aprilu, u Beogradu.
      
       Igrači
       U maratonskom procesu, trebalo bi da budu pokrenuta sva pitanja koja povodom prve srpske privatizacije izjedaju javnost: da li je "Galenika" 1990. godine vredela 90 miliona dolara (ili više), da li je revizorska kuća "Artur Andersen" ispravno procenila da ICN Pharmaceuticals iz Kalifornije na osnovu materijalnih ulaganja od 50 miliona dolara i četiri preparata procenjena na 220 miliona dolara, treba da postane vlasnik 75 odsto preduzeća, da li je Republički fond za zdravlje imao pravo da pre dve godine preuzme upravljanje firmom, i ko kome treba da nadoknadi štetu. Pod "b" postaviće se verovatno i pitanje šta će biti sa 185 miliona dolara duga Republičkog fonda za zdravlje ovoj firmi, po osnovu isporučenih lekova tokom 1997. i 1998. godine. U ovom trenutku pod "c", ali u stvari svakako pod "a", odlučuje se o sudbini (po kapacitetima, ali više ne i po proizvodnji) najveće jugoslovenske fabrike lekova.
       Priča ne bi bila tako prepoznatljivo domaća da u njoj nisu razni politički likovi. Prvi je Milan Panić, 1990. samo uspešni američki biznismen srpskog porekla, 1992/93. uz saglasnost tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Jugoslavije Dobriće Ćosića, jugoslovenski premijer, kandidat 1996. godine opozicione koalicije "Zajedno" na predsedničkim izborima, 1999. aktivni pobornik Saveza za promene, danas ponovo, samo Panić biznismen. Tu je i Tomislav Janković, direktor Republičkog fonda za zdravlje, kadar Jugoslovenske levice zaboravljen? od DOS-ove metle. Do utorka, Janković nije raspolagao vešću da je smenjen. Prema izvorima bliskim DOS-u, smenjen je prošle subote, a na njegovo mesto doći će lekar iz DS. Smena Jankovića ne mora značiti i njegov odlazak u zaborav jer je u delu DOS-a ocenjen kao sposoban i vičan okršajima s Panićem. Vuk Obradović, lider Socijaldemokratije, potpredsednik srpske vlade zadužen za korupciju i kriminal pod čijom jurisdikcijom je i komisija koja bi trebalo da ispita eventualne zloupotrebe u privatizaciji nekih preduzeća među kojima je i "Galenika" imao je sa Panićem krajem prošle godine prolazno koškanje oko navodnih aspiracija Obradovićevog brata Pavića Obradovića da uzme "Galeniku" pod svoje. Četvrti političar je Vladan Batić, srpski ministar pravde, koji više ne zastupa Panića, Obren Joksimović, srpski ministar za zdravstvo, kadar DSS-a, koji se još nije izjašnjavao ni javno ni u konsultacijama sa fabrikom o njenom vlasničkom statusu novo je lice u priči. Mijat Savić (DS) može da postane važan kao verovatno budući direktor Fonda, osim ako se tome ne usprotivi DSS? Marija Krstajić, bivši direktor "Galenike", kadar JUL-a, izašla je iz igre kada je ključeve predala Vuku Obradoviću.
      
       Patke
       U priču je upleteno i nekoliko institucija. Privredni sud u Beogradu je 1999. dosudio da je većinski vlasnik "Galenike" Fond, a sada je uveo trovlašće, srpska vlada još nije našla vremena da imenuje svog predstavnika u privremenom upravljačkom telu, niti je demonstrirala vlast u Fondu, inače drugom srpskom državnom "kešolovcu" posle policije, arbitraži pri Privrednoj komori Jugoslavije moglo bi pripasti dalje vođenje spora ako se obe strane usaglase oko toga. ICN Pharmaceuticals, koji je ranije isključivo insistirao na arbitraži u Parizu da bi izbegao Miloševićev uticaj na odlučivanje, sada pristaje i na arbitražu pri PKJ. Janković još u ime Fonda, koji je nekada tvrdio da je samo arbitraža pri sudu PKJ prihvatljiva insistira na arbitraži u Parizu jer smatra da je to bolje za "državu"). Treća institucija je druga međunarodna revizorska kuća koja bi po nalogu Fonda ponovo ispitala vrednost Panićevog ulaganja; tako izgledaju lica i mesta radnje u drami u kojoj je iznenadno svetlo na aktere bačeno prošle nedelje.
       Janković za NIN kaže da je pariska arbitraža potvrdila da je Fond strana u sporu i da njemu "logično zvuči" da je Fond mogao biti potvrđen samo u onom statusu koji je upisan u sudski registar, a koji mu je dao Privredni sud u Beogradu 1999. godine, a to znači kao većinski vlasnik.
       Takođe, on ne isključuje mogućnost da u daljem sporu "koji će biti dugotrajan može da dođe do izmene u korist vlasništva jedne ili druge strane, pa čak pominje i mogućnost da ICN Pharmaceuticals potpuno izgubi vlasništvo u beogradskoj fabrici, što bi po Jankovićevom mišljenju bio interes države. Panićev ICN Pharmaceuticals pak, tumači da je arbitraža samo priznala da je Fond strana u sporu, ali da nije prejudicirala njegovo učešće u vlasništvu i da je pitanje većinskog vlasništva i prava na nadoknadu štete potpuno otvoreno te da nije bilo nikakvih konačnih odluka o tom pitanju (ovo poslednje potvrđuje i Janković). Obe strane inače su obavezane da ne mogu davati izjave o sporu dok on traje.
       Po mišljenju Jankovića (na konferenciji za štampu podeljeni su samo izveštaji advokata Fonda, ali ne i odluke arbitraže), Panić je zloupotrebio "Galeniku" jer je od prodaje lekova jugoslovenske fabrike na istočnoevropskom tržištu kasnije kupio nekoliko fabrika u Rusiji, a tokom ratnih događanja u bivšoj Jugoslaviji prisvojio je imovinu "Galenike" u Zagrebu i Sarajevu. On takođe smatra da je početna imovina "Galenike" utvrđena 1990. godine bila potcenjena, dok su preparati ICN Pharmaceuticals bili precenjeni. U nekim ranijim izveštajima ova strana tvrdila je i da je nejasno da li je "Galenika" ikad iskoristila 50 miliona dolara koji su položeni na račun švajcarske banke UBS.
       Pola gornje priče (da li je Panić imao pravo da kupuje fabrike u Rusiji parama iz "Galenike") zavisi od toga da li je ICN Pharmaceuticals bila većinski vlasnik fabrike u Jugoslaviji ili nije. Ako jeste, kao što je Panić osnovano mislio osam godina, onda je slobodno mogao da stavi i ključ u bravu, ofarba "Galeniku" u narandžasto i gaji patke. O interesu zemlje morala je da brine država kad je Paniću davala da bude gazda.
       Što se vrednosti preparata tiče, to će biti jedno od najzanimljivijih pitanja (pogotovu ako Fond zaista angažuje neku od svetskih revizorskih kuća). Prema sadašnjem stanju, prema podacima ICN Pharmaceuticals jedan od preparata (za leukemiju) registrovan je kod Američke agencije za hranu (FDA), ali treba da pređe još deo procedure pre nego što bude pušten u prodaju. Potencijalno tržište u SAD, u ICN Pharmaceuticals procenjuje na 200 miliona dolara. Preparat u potpunosti, kao i ostala tri, pripada jugoslovenskoj fabrici. Drugi preparat je "u visokoj fazi" istraživanja, dok su ostala dva još u fazi ispitivanja i ne zna se da li će od njih i kada "postati" lekovi.
      
       Odluka
       Da bi se stekao uvid u stanje ICN Pharmaceuticals van domaćih aršina, treba reći da je ICN Pharmaceuticals (koja je potpuno ICN "Galeniku" izdvojila iz svojih knjiga i ne računa je) u 2000. godini ostvarila prodaju od 801 milion dolara, što je za sedam odsto više nego prethodne godine. Kao što je sam Panić nedavno u Beogradu i rekao, svi radnici "Galenike" koji su zadržali deonice, dobili su hartije od stvarne vrednosti. Akcijama ICN Pharmaceuticals je na NJujorškoj berzi tokom prethodnih godina vrednost rasla gotovo bez prekida.
       Šta se sa ICN "Galenikom" desilo u poslednje dve godine? Po mišljenju Jankovića, koji je u ime Fonda bio član Upravnog odbora firme, "fabrika je poslovala dobro s obzirom na okolnosti". Prema izvorima bliskim Paniću, iz fabrike je bez tragova u knjigovodstvu izneseno lekova i sirovina u iznosu od 80 miliona dolara, a fabrika uglavnom nije radila. Prema izveštaju Privredne komore Srbije iz prošle godine, "Hemofarm" koji je u vreme Panićevog gazdovanja ICN Galenikom držao 12 odsto jugoslovenskog tržišta, postao je u 1999. godini vodeći proizvođač lekova u SRJ. Za 2000. godinu podaci još nisu poznati, ali se obe strane slažu da ICN Galenika nije mogla imati učešće na tržištu veće od nekih tridesetak procenata. Janković smatra da je to zato što fabrika od oktobra nije skoro uopšte radila. Pre nego što ju je država "oslobodila", ICN Galenika je smatrana monopolistom na tržištu jer je držala oko 40 odsto prizvodnje lekova, dok je u proizvodnji nekih lekova imala učešće i do 70 procenata. Sve druge farmaceutske fabrike gunđale su da Panić ima povlašćeni položaj.
       Šta će biti dalje?
       Janković misli da Panić nema novca i da je najbolje da država potpuno preuzme fabriku. U ICN Pharmaceuticals smatraju da Panić nema interesa da ulaže u fabriku za koju uopšte ne zna da li će biti njegova.
       Ko će doneti odluku?
       "O svemu mora da se izjasni država Srbija. I da li će dalje voditi spor, na način na koji je to radio Fond do sada, i da li će ostati pri odluci da se o svemu izjašnjava pariska arbitraža ili ne", kaže Janković.
       ICN Pharmaceuticals je sa svoje strane dao signale srpskoj vladi da bi mogao biti blagonaklono raspoložen prilikom rasprave o zaostalom dugu Fonda prema fabrici, ukoliko spor bude rešen na "obostrano zadovoljstvo".
      
       TANJA JAKOBI