Bivši predsednik SRJ se zaklinjao da nikad niko neće biti izručen Haškom tribunalu, a još marta 1996. godine "privremeno je ustupio" Dražena Erdemovića, državljanina BiH i RS, i Radoslava Kremenovića, državljanina SRJ

      Tri nedelje su još preostale do 30. marta kada će Dražen Erdemović (vojnik 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske) biti na slobodi. Pet godina posle, priča o Draženu Erdemoviću - čoveku koji je prvi osuđen u Hagu za ratne zločine, dobija drugu aromu, zbog aktuelnih spekulacija oko izručenja Haškom tribunalu bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, koji je - bio i ostao - poznat po zaklinjanju da nikada nikoga ne bi izručio Hagu. Međutim, što se tiče Miloševićevih zakletvi, stvari stoje drugačije.
       Osuđen u Hagu na pet godina zatvora, zbog ubistva 70 muslimanskih civila na poljoprivrednom dobru u mestu Pilice kod Srebrenice 16. jula 1995.godine, Erdemović je leta '95. sa Radoslavom Kremenovićem, svojim kolegom iz Vojske Republike Srpske, pobegao u Srbiju. Posle skrivanja u Vojvodini, njih dvojica početkom marta '96.godine, odlučuju da "progovore" i stupaju u kontakt sa novinarima američke TV mreže Ej-Bi-Si i francuskog "Figaroa". Tom prilikom obelodanjuju šta se sve događalo u vojnim operacijama oko Srebrenice, a Erdemović priznaje da je ubio nekoliko desetina Muslimana starosti između 17 i 60 godina.
       Ubrzo nakon toga, na beogradskom aerodromu, srpska policija novinarki Ej-Bi-Si Vanesi Vasić-Janeković oduzima kasetu sa snimljenim razgovorima, a zatim 2. marta u Bečeju hapsi Dražena Erdemovića i Radoslava Kremenovića. Posle hapšenja i prebacivanja u novosadski zatvor, Krivični sud u Novom Sadu podiže optužnicu protiv Erdemovića zbog počinjenog ratnog zločina, a 30. marta i Erdemović i Kremenović su već bili u zatvorskim ćelijama UN u Ševeningenu.
      
       Hapšenje
       Florens Hartman, portparol Haškog tribunala kaže: "To je vrlo interesantna priča. Erdemović nije tada bio optužen pred Tribunalom, ali smo bili upoznati sa njegovim izjavama u medijima. Istog dana kad su Erdemović, kao državljanin BiH i RS, i Kremenović, kao državljanin SRJ, uhapšeni, Grejem Bluit, zamenik glavnog tužioca je zahtevao od beogradskih vlasti da se njih dvojica izruče Tribunalu. Plašili smo se da im se ne dese neke nepredviđene stvari, pošto je to bio vikend. Šestog marta smo dobili vest da su beogradske vlasti obaveštene o našem zahtevu i da za to znaju i Milošević i Milutinović (tada ministar inostranih poslova SRJ - prim.aut.). Grejemu Bluitu sa saradnicima je 12. marta dozvoljeno da u Beogradu sasluša i Erdemovića i Kremenovića. Za to smo dobili dozvolu srpskog ministra pravde (Aranđel Markićević, prim.aut.). Oni su odvojeno saslušani bez ikakvih problema, smetnji i uslovljavanja od strane srpskih i jugoslovenskih vlasti."
       Hartmanova dalje navodi da je, posle Bluitove posete Beogradu, Haški tribunal ponovo zatražio od srpskih i jugoslovenskih vlasti da Erdemović i Kremenović budu prebačeni u Hag. "Bez obzira što je protiv njih bila otvorena istraga pred novosadskim sudom, vaše vlasti su prihvatile naš zahtev i oni su 28.marta, avionom JAT-a, linija Beograd-Amsterdam, prebačeni u Holandiju, a Kremenović je posle bio oslobođen i vraćen u SRJ. Na kraju ponavljam - sa naše tačke gledišta to je sve bilo neočekivano. Čudan potez."
      
       "Ustupanje"
       Radoslav Kremenović je oslobođen 22.maja '96. (vraćen pre roka od 60 dana) jer "njegovo prisustvo u svojstvu svedoka nije više neophodno", utvrdio je prilikom sudskog pretresa Ričard Goldston, (tada) glavni tužilac Haškog tribunala, dok je tužilac u slučaju Dražena Erdemovića, Mark Harmon rekao da se "Dražen Erdemović sam predao Tribunalu".
       U sudskoj raspravi 28. maja '96, Đorđe Lopičić, otpravnik poslova ambasade SRJ u Hagu, insistirao je da je dogovor o "ustupanju" Erdemovića postignut sa Ministarstvom inostranih poslova SRJ, a da se zahtev za njegovo "izručenje" mora uputiti Saveznom ministarstvu pravosuđa u Beogradu.(Tada je savezni ministar pravde bio Vladimir Krivokapić iz DPS-a). Lopičić je ukazao da je Erdemović "stranac", da nije državljanin SRJ već RS i BiH, da nema ustavne prepreke za njegovo izručenje, ukoliko nadležno ministarstvo tako odluči. Na pitanje sudije Gabrijele Kirk Mekdonald, da li se Vlada SRJ protivi zahtevu tužioca za izručenje, Lopičić je odgovorio da "u ovom trenutku nema nikakvih odluka ili informacija o tome".
       Odsustvo jasnih instrukcija iz Beograda, tada se u diplomatskim krugovima i krugovima Haškog tribunala tumačilo kao znak da srpske i jugoslovenske vlasti nisu bile načisto kako da reaguju na izazov Ričarda Goldstona da zadrži Erdemovića kao optuženog i krunskog svedoka protiv Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Haški tribunal ipak nije poslao formalni zahtev za izručenje jer se optuženi Erdemović već nalazio u njihovim rukama. Otpravnik Lopičić je na sudskom pretresu 29.maja naglasio da su Dražena Erdemovića, "privremeno ustupili" haškim istražiteljima, uz "obavezu" Tribunala da ga u ponoć - istog, 29.maja, vrate u SRJ (60 dana od dogovorenog roka), budući da se u Novom Sadu vodio krivični postupak protiv njega.
       Otpravnik poslova ambasade SRJ u Hagu nije se upuštao tom prilikom u ocene da li je Tribunal zadržavanjem Erdemovića prekršio dogovor sa jugoslovenskim vlastima. Drugi učesnici u sudskoj raspravi bili su pomalo iznenađeni razvojem događaja - kao Klod Žorda, predsedavajući Prvog pretresnog veća, koji se zapitao: "Otkud naprasna saradnja sa Hagom, zemlje koja ranije nije pokazivala veliku želju da poštuje odluke Tribunala", ili Erdemovićev advokat Jovan Babić koji je primetio: "O motivima takve odluke ne mogu da govorim, ali ona je doneta na najvišem nivou."
       Rasplet situacije je, tada, ipak objasnio, sa svoje strane, jedan od portparola Tribunala Kristijan Šartije, koji je najpre tvrdio da nije bilo nikakve nagodbe i dogovora o vraćanju Erdemovića, da bi potom dodao: "Ako ga je i bilo, očito je da više dogovor ne važi."
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ