NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Čuvari njegovog lika

Na kraju Miloševićeve ere, ostaci naroda telima brane bivšeg predsednika Srbije i SRJ

      Zatvorena kapija Užičke 11 otvorila se u utorak popodne, iz nje je izašao Slobodan Milošević lično sa unukom Markom, izneo vruć čaj i porazgovarao sa okupljenim čuvarima večne vatre i sopstvenog lika i dela, prepričavaju čuvari jutro posle. "Pitali smo ga kako je, šta ima novo, pitao on nas šta radimo, kakav nam je standard...," objašnjava jedan od prisutnih.
       "Ovde je još ono malo slobode što nam je ostalo", pokazuje rukom ka zatvorenoj kapiji čuvene kuće u Užičkoj, vojni penzioner, ubeđen inače da su im penzije "konačno isplaćene kada smo im mi vojni penzioneri zapretili". "Najvećeg rodoljuba u Evropi i svetu proglašavaju za zločinca, ma...", odmahuje glavom gnevno i ređa svoje argumente: "Zemun je '45. imao 24 000 stanovnika, sada ih ima skoro 300 000. Je l' to Đinđić doneo? Ko je on da prodaje grob mog oca i brata na Bežanijskom groblju?" "I gde naučiše da pevaju te američke pesme?", dobacuje još jedan od prisutnih. "Da, da", odobravaju mu, "i taj Đinđić, školov'o se u Nemačkoj, jeste..."
       A diskusija sedih glava pred zatvorenom kapijom se nastavlja: "Ko optužuje Slobodana Miloševića taj nije za srpski narod, taj je ubačeni špijun. Mislio sam kad je završen Drugi svetski rat, da je špijunaža završena, ali vidiš...", govori Božo Delibašić, izbeglica iz južnog dela Kosovske Mitrovice koji na pitanje da li je, možda, i Milošević kriv za njegovu sudbinu odgovara: "To uopšte ne. Taj ti je bio lider srpskog naroda, prepešačio je Kosovo i uzduž i popreko."
       Pored grupe starih partizana stoji i (bivši četnički?) vojvoda, a sada član Direkcije JUL-a Siniša Vučinić, koji objašnjava da zbor u Užičkoj "nisu organizovali ni SPS ni JUL", već da je to "spontano narodno okupljanje", te da je on tu "kao pripadnik svog naroda koji je došao da brani opstanak Srbije i SRJ," čija je "personifikacija" i "simbol te odbrane" Slobodan Milošević.
       Sredovečna drugarica Jelica, uredna i doterana članica SPS-a, kaže pak da je "unutar partije napravljen raspored, zna se kada će ko da dođe i koliko će da nas bude". Ali, "nikome nećemo da otkrivamo našu taktiku", a ona, taktika, videće se "kada dođe Dan D". Šta je Dan D? "Tek će ovde građanski rat da bude!" Ko će u njemu da učestvuje? "Ja ću da učestvujem. On je naš predsednik, i mi ćemo ga braniti do poslednjeg", uskače u razgovor tamnoputi Beograđanin koji, posle kraćeg kolebanja, odlučuje da se predstavi kao Z.
       Kako god, tek, pored sedih glava ispred Užičke 11 ima i mlađih - tu je, recimo, dvadesetpetogodišnji Saša LJubinković, apsolvent ekonomije i potpredsednik Mladih socijalista Zemuna, koji tvrdi da se "sve više mladih učlanjuje u SPS".
       Osim što hvale predsednika Miloševića, okupljeni psuju, pre svih premijera Đinđića i ministra pravde Vladana Batića ("Koštunicu poštujemo, njih dvojicu ne!"), ali i saveznog ministra policije Zorana Živkovića koji se, kažu, u nedelju provezao pored njih u crnom BMNJ-u, spustio (zatamnjeni) prozor i ispsovao ih. Žale se okupljeni branioci i na novi RTS, pitaju se "kako te novinare nije sramota, kako pristaju to da rade", i, svi odreda, ubeđeni su da će istina, i Sloba, ipak pobediti. Šta tada? "Ja ću i Koštunicu da branim kad siđe s vlasti", objašnjava Jelica. "Branimo našeg predsednika, pa da je i crni Ciganin. Srbi su uvek voleli svoje vođe!"
      
       NIKOLA VRZIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu