Milošević u Hagu neće biti osuđen ni za jedan politički zločin prema Srbima

      Čuvari prošlosti prisećaju se kako je milion ljudi pre dvanaest godina čekalo da se helikopter spusti na kosovsku ravnicu, izađe novi lider, saopšti im okvire državne, nacionalne politike i počne najuzbudljiviju političku karijeru u Evropi. Negde pri sutonu te karijere, nekoliko desetina ljudi svakodnevno čuva svoju političku svetinju od hapšenja, strahujući da će se u vrt voljenog Slobodana Miloševića iznenada spustiti helikopter i odvesti ga u nepoznatom pravcu. Pet meseci nakon urušavanja svemoćnog Miloševićevog poretka, bivši predsednik Srbije i Jugoslavije deluje zapanjujuće nemoćno, usamljeno, a njegova partija je, prema ocenama politikologa, krenula na put bez povratka. On je, ipak, čovek oko kojeg se lomi sudbina zemlje.
       Od ispitivanja njegovog zločina i kazne i izbora ustanove u kojoj će se utvrđivati njegova vinost bez zaštite, izgleda, zavise odnosi sa svetom ali i stabilnost vladajuće koalicije koja se ujedinila da bi srušila Miloševića, ali bi mogla da se razjedini prilikom suočavanja sa mirazom koji je Milošević ostavio novim vladarima.
       Na putu od gazimestanske slave do čuvanog objekta, Milošević nije bio usamljen. Hroničari kažu da je na prvim izborima dobio 3 285 799 (65, 34 odsto) glasova, da bi dve godine kasnije dobio svega 2 515 047, a na prvim gubitničkim izborima više od 1,8 miliona glasova. U tu statistiku nisu uračunati glasovi koji su bili poklanjani velikim opozicionim iluzionistima ili neustrašivim liderima koji su se svih ovih godina žestoko borili protiv tiranina sve dok ih pomenuti ne bi pozvao na kafu.
      
       Podanici
       Možda zato je priča o beskonačnoj krivici bivšeg predsednika samo uvod u proces koncentrisanja krivice čitavog sistema, establišmenta na njegovog vođu. U razgovoru za NIN, potpredsednik republičke vlade Žarko Korać podseća da se Milošević nije sam nametnuo, ili izvršio puč, već je dobio mandat naroda da vodi autoritarnu vlast. "Imali smo sistem privilegija azijatskog tipa, sistem neograničene vlasti, na osnovu čega je sada teško ograničiti odgovornost onoga koji je simbolizovao takav sistem. Sada se, dakle, sva krivica svaljuje na Miloševića jer to i jeste bio sistem lične vlasti, zbog čega su ljudi sa punim pravom mogli da kažu - Miloševićeva Srbija ili Miloševićeva epoha. Čini mi se da na hapšenju insistiraju i oni koji time pokušavaju da sakriju sopstvenu odgovornost jer smatraju da bi njegovim izvođenjem pred sud bio završen proces ispitivanja odgovornosti i krivice."
       "Može se prepoznati mnogo toga što nije pravno, od političkih izjava kojim se negira načelo prezumcija nevinosti, do fino plasiranih ucena kojim se haški procesi vezuju za ekonomsku pomoć ili čak uvođenje sankcija. Na isti, politički način se odbacuju ingerencije Tribunala koji je nastao jer države nastale na tlu bivše Jugoslavije nisu bile spremne da se obračunaju sa ratnim zločinima", kaže potpredsednik Građanskog saveza Srbije i profesor Pravnog fakulteta Dragor Hiber.
       Skeptično nastrojeni analitičari smatraju da bi Miloševiću bilo teško suditi u zemlji, a da se ne pomene uloga njegovih javnih ili tajnih saradnika, koji su u godinama autokratske represije uspeli da se obogate i zatim postanu stubovi nove demokratske vlasti. "To je Pandorina kutija i zato mislim da će ti ljudi želeti da ga izruče, jer se tamo neće baviti onim šta je uradio nama", kaže jedan od nedavno rehabilitovanih sudija.
      
       Promena
       Dragor Hiber ocenjuje da je pitanje odgovornosti Slobodana Miloševića samo pojavni oblik za proces u kome iz nepravne treba ući u pravnu državu. "Put nepravne države je jasan i ogleda se u kršenju zakona, zloupotrebi pravosuđa, ali je obrnut put ne samo komplikovan, protivrečan, već su pravni teoretičari utvrdili da je nemoguće sredstvima pravne države nepravo pretvoriti u pravo. Zato se u početnim koracima moraju koristiti sredstva umanjenog legaliteta, pozivajući se na legitimitet, ali treba učiniti sve da se te nepravne mere svedu na najmanju moguću meru, jer bi onda bili u pravu političari koji govore o revolucionarnoj pravdi. Nasuprot tim opasnostima, imamo kruti, formalni legalizam koji je zasnovan na bivšem sistemu, ustavu i zakonima, zbog čega bismo mogli da se zadovoljimo promenom vlasti i odustanemo od promene sistema."
       Činjenica da se pre tri godine više od 80 odsto ispitanika opredeljivalo za socijaliste, radikale i vukovce, upućuje da se dogodila dramatična promena u političkom opredeljenju građana, ali nije jasno da li je do promena došlo na nešto dubljem nivou od političkih partija i lidera. Upravnica Centra za politikološka istraživanja javnog mnjenja Instituta društvenih nauka LJiljana Baćević smatra da je napuštanje komunističkog koncepta društva jedina temeljna društvena promena koja se dogodila krajem prošle godine. "To je jedina promena koju možemo da opišemo kao ireverzibilnu i stabilnu promenu, kojoj nije potrebna propagandna podrška ili pomoć iz inostranstva. Šta god da se dogodi, ljudi se jednostavno više neće vraćati tom konceptu."
       "Istraživanja jasno pokazuju da je, iako je Milošević postao strahovito nepopularan, autoritarnost i dalje veoma jaka. Ono što je za stručnjake zanimljivo i, rekao bih, paradoksalno, jeste da se autoritaritivni tipovi sada snažnije zalažu za demokratska načela nego svi ostali jer se u međuvremenu promenio njihov autoritet. Sada je to Koštunica u kome vide neku vrstu prosvećenog vladara i čvrsto brane vrednosti za koje se on zalaže. Rekao bih da je to najbitniji pomak u odnosu na Miloševićevu eru", objašnjava Korać u svojstvu profesora psihologije.
      
       Saradnja
       Iako je proteklih meseci otvorena nova etapa u odnosima sa Zapadom, a nova vlast se trudila da ne pominje prečesto bombardovanje, NATO i Tribunal u Hagu zadržali su lidersku poziciju na listi nepopularnosti (slede SAD i Britanija). Na čelo liste popularnosti je, međutim, izbila saradnja sa razvijenim svetom koji, opet, želi da mi sarađujemo sa Hagom. Tu se otvara mučna trgovina u kojoj bi nova vlast mogla uspešno da trampi odgovornost za ratne zločine za Preševo, krivicu za raspad druge Jugoslavije, za očuvanje treće Jugoslavije ili famoznu veliku Srbiju za nešto veće kredite.
       Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Stratedžik marketing Srđan Bogosavljević kaže da u njegovim istraživanjima "niko ne misli da niko ne treba da odgovara". "Greše oni koji smatraju da će vlast pod pritiskom domaće javnosti menjati mišljenje prema Hagu, jer će pritisak ići u pravcu da se optuženima sudi ovde. LJudi prihvataju da se Miloševiću sudi za kriminal i da time preuzme širu odgovornost, ali čim se postavi pitanje da li mu treba suditi za ratne zločine, ispitanici u tome vide sopstvenu odgovornost i tu prave barijeru. Bilo bi veoma pogrešno ako bi vlast počela da ubeđuje ljude kako bi optužene trebalo izručiti da bi dobili pare sa Zapada, a jedina prihvatljiva argumentacija bi bila kada bi vlast rekla da je došlo vreme da se suočimo s tim optužbama ili otvorimo dosije o tome šta je u naše ime činjeno u poslednjoj deceniji."
      
       Žrtva
       O nepopularnosti Tribunala govori i LJiljana Baćević: "LJudi osećaju neku vrstu nelagodnosti prema Haškom sudu jer ne veruju da je reč o poštenoj instituciji. Na drugoj strani, u tim optužbama ipak vide kolektivnu, nacionalnu odgovornost što se nadovezuje na već postojeće nacionalno osećanje da je proteklih deset godina Zapad kolektivno kažnjavao sve građane iako je tvrdio da je to upereno protiv režima. Ispitanici vrlo teško prihvataju odgovornost naše vojske za ratne zločine, jer je ona narodna a ne profesionalna, u njoj su naši sinovi, braća, rođaci. Ako bi od izručenja Miloševića zavisio naš ekonomski razvoj, mislim da bi ljudi rekli da ga treba izručiti iako o Hagu imaju nepovoljno mišljenje. Oni nisu spremni da se žrtvuju za njega."
       Javnosti još niko nije objasnio kakve bi posledice suđenje bivšem predsedniku Jugoslavije, sadašnjem predsedniku Srbije, i čitavom nizu najviših državnih funkcionera, osim za njih lično, moglo imati i po budući status ove zemlje. Hoće li tužbe koje su BiH i Hrvatska već podnele protiv SR Jugoslavije dobiti najveće argumente u eventualnim presudama državnim funkcionerima Srbije i SRJ? Da li će se tim presudama definitivno zatvoriti rasprava o agresiji Srbije na susedne republike, i naknadno legitimisati "humanitarna" intervencija zapadnih sila protiv Jugoslavije? Značajan broj ljudi izgleda veruje da će Hag biti stroži prema Srbima nego prema Miloševiću, ističući da će te presude samo potcrtati kolektivnu odgovornost cele nacije. Na kraju, Milošević u Hagu neće biti osuđen ni za jedan politički zločin prema Srbima. A ima sve više indicija da je čak i njih bilo među njegovim žrtvama.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ