("Nema srpskog zlata", NIN br. 2618)

      Završni bilans Narodne banke Kraljevine Srbije od 31. januara 1920. godine koji je početni bilans Narodne banke SHS od 1. februara iste godine, sadrži tačnu specifikaciju zlata od 21 tone koju je Srbija unela u zajedničku državu. Ova dva identična bilansa pod nazivom Račun izravnanja štampan je u Službenim novinama od 19. aprila 1920. godine i predstavlja svojevrstan i od države overen zapisnik o predaji imovine. NIN bi učinio veliku uslugu javnosti ako bi je upoznao sa tekstom priloženog bilansa kojim je Srbija konstituisala pravo na povraćaj zlata u slučaju da zajednička država prestane da postoji. Ovo pravo je utoliko više osnovano što je Srbija oprostila Sloveniji i Hrvatskoj ratnu štetu posle Prvog svetskog rata pa izgleda nepravično i nemoralno da ove dve bivše republike učestvuju u deobi zlata, a naročito deoba deonica BIS banke koje su plaćene iz sredstava ratne štete čiji su korisnici bili Srbija i Crna Gora. To je čitava priča o srpskom zlatu u kontekstu deobe imovine.
       Gospodin Dušan Jakovljević je u napisu "Nema srpskog zlata" ispričao drugu priču. On na tri pune strane govori o promeni količine zlata u polugama i kovanom novcu, njegovom transportu, kupovinama, prodajama, krađama i drugim epizodama koje mogu biti zanimljive za širu javnost, ali koje ni u čemu ne mogu osporiti ili umanjiti pravo Srbije na povraćaj vrednosti unetog zlata u zajedničku državu, kako to dokazuje pomenuti bilans. Gospodin Jakovljević uopšte ne pominje ovaj bilans kao najverodostojniji i najrelevantniji dokument niti se izričito izjašnjava da li je Srbija unela zlato ili nije, već pokušava da tvrdnjom da srpsko zlato ne postoji u Bazelu zato što nema zlatnih poluga sa oznakama Kraljevine Srbije, ospori pravo na nadoknadu njegove vrednosti.
       Morao sam tri puta da pročitam tekst ne verujući da za bivšeg pomoćnika ministra finansija za utvrđivanje svojine nije relevantan bilans Narodne banke, već žigovi koji služe kao garancija količine i finoće zlata. Niko razuman i iole obavešten nije tvrdio da u Bazelu postoji zlato sa žigovima Kraljevine Srbije, a pogotovu da je to osnova jugoslovenskog zahteva za kompenzaciju njegove vrednosti već da od 46 tona deponovanog zlata u BIS banci u Bazelu pre deobe treba izdvojiti količine koje je Srbija unela. Prema tome, gospodin Jakovljević menja tezu pa umesto prava na povraćaj vrednosti količine zlata koje je Srbija unela, obaveštava javnost da u Bazelu nema zlata sa oznakama Kraljevine Srbije, kao da oznake dokazuju vlasništvo!
      
       KOSTA MIHAILOVIĆ,
       Beograd