Šta je Gašo Knežević, ministar prosvete u Vladi Srbije, poručio izgladnelim prosvetnim radnicima

      Profesor Knežević, ministar prosvete u Vladi Srbije, nije na prosvetne radnike u štrajku poslao kordon, što je u prethodnom periodu bilo rešenje, nego im je napisao pismo. Ne onako gnevno i imperativno, kao Broz, da se razrađuje na sastancima, nego pomirljivo i molećivo. Vlada je, piše ministar, vaš partner, a budžet vlade je vaš džep!
       (S tim što u budžetu para nema, kao, uostalom, ni u vašem džepu).
       Sama vlada prikupila je pare da plati oglas, kako bi prosvetnim radnicima poručila isto, para nema!
       Uprkos surovoj budžetskoj činjenici, dr Gašo Knežević poručuje: "Nudimo dokaze za tvrdnju da prosvetari imaju u novom budžetu prioritetni položaj. Nudimo prelazak na platne razrede koji će prosvetnim radnicima pogodovati." Učitelji, nastavnici i profesori iz hiljadu srpskih škola ne mogu, opet, da čekaju platni razred, gladni su. Ko je u pravu? S jedne strane, treba jesti, s druge strane, nema para! Tranzicija!
       Prosvetnim radnicima s neočekivane strane stiže podrška. JUL u potpunosti podržava štrajkove! Sveopšte nezadovoljstvo, kaže JUL, predstavlja rezultat jedne nerazumne i retrogradne ekonomske politike. JUL govori o poslednja tri meseca, prećutkuje prethodnih trinaest godina! Brine o potrošačkoj korpi...
       Lik uzornog profesora (univerzitetskog i uopšte) u njihovoj, levoj verziji videli smo u emisiji "Biseri" BK televizije; lik se zove Milutin Stojković, živi u Rumi i predaje, po sopstvenom priznanju, na šest fakulteta, od Subotice nadalje. Pominjem ga kao paradigmu. Završio je školu učenika u privredi, studirao je uz rad, doktorirao. Da nije toliko radio, ne bi, veli, bio to što jeste. Postao je ruski akademik (još jedan!) u oblasti vojnih nauka, kao što su matematika i statistika. Rezervni pukovnik. Objavio je dvadeset i dve knjige, sve su, kaže, kapitalna naučna dela. Čim stigne kući, piše. Gotov je i dvadeset treći rukopis na hiljadu devedeset i šest stranica, "Statistika za menadžere", ispisan štampanim slovima; čeka sponzore.
       Dr Stojković je u slobodnom vremenu bio visoki partijski i državni funkcioner SPS-a; dok mu se nije dogodio oktobar, držao je položaj predsednika Skupštine Vojvodine. Grdi ga ćerka, koju pozdravlja preko malog ekrana, što kao političar ništa nije ućario, a on, skroman, nije. Al' šeta dignute glave...
       Desilo se, za vreme NATO agresije, da prof. dr Stojković u Novom Sadu krene na ispit. Uzbuna; prof. dr Stojković vidi kolege kako se sa studentima povlače u sklonište. Most je blizu, stalna meta. Isprsi se, međutim, prof. dr Stojković i pozove studente natrag, na ispit.
       - Ako je izginem, i vi ćete sa mnom! - rekao je ovaj pedagog.
       Drugim rečima, pucajte - ja držim čas!
       Za ispoljenu hrabrost, svim studentima, bilo ih je sedamdeset i pet, podario je visoke ocene.
       Priča još, kad je jednoj studentkinji poklonio šesticu, pitao je koju slavu slavi. Đurđic. Od sad ćeš, naložio je prof. dr Milutin Stojković, da slaviš svetog Milutina, to jest njega!
       Ovo bi bila skica za portret.
       Pomenuo bih i prof. dr Branislava Baneta Ivkovića, koalicionog ministra za nauku (SPS-JUL-SRS), koji je takođe pao u oktobru. Opoziciono je aktivan, živahno napada novi režim zato što je, po Banetu, za tri meseca upropastio ono što su oni stvarali trinaest godina i što je valjalo, od životnog standarda do zdravstva i školstva. Bane žali, prođoše ona slavna vremena kada je režim narodnog jedinstva, po zakonu o univerzitetu, mogao da pozove plaćene siledžije da tuku studente, a profesore da izbacuju na ulicu. Isticao se Elektrotehnički. Da sam nova vlast, pozvao bih na krivičnu odgovornost bivšeg dekana Vladu Teodosića i tzv. profesora Miloša Labana. Nema revanšizma, pribavio bih dokaze...
       Zanet, promaših temu; ali sve je u okviru pedagogije i školstva. Taman pomislih, ministar se saginjati neće, kad Gašo Knežević (DOS-GSS) završi poslanicu zakletvom: "Niti ću vas lagati, niti izneveriti". Tu je i uobičajeni ministarski optimizam: "Para će, ipak, biti. Ne iz Topčidera, već iz finansijskih institucija koje veruju u našu reformsku orijentaciju, za šta nudimo čvrste garancije."
       I vlada oseća potrebu da se pravda. Drugi su, kaže vlada, potrošili previše našeg vremena, naših nadanja, naših para. I naših života. Doveli su zemlju na samu ivicu propasti, a prosvetu na najniže grane...
       Vlada kaže: pakao su drugi! I pomalo podseća štrajkače da nije fer to što baš sad štrajkuju. Ona se borila za njihovu slobodu, a oni tu slobodu koriste! Kao što imate pravo na štrajk, imate pravo i na strpljenje...
       Mi smo svesni naše odgovornosti, budite i vi svesni vaše! - poručuje vlada.
       Ali svest ne ide na prazan stomak. U Sindikatu obrazovanja Srbije kažu da je sadašnja vlada suptilnija od prethodnih, ali i perfidnija: "Bivši režim borio se protiv štrajka preko direktora, a sadašnji se modernizovao i vrši pritisak preko medija."
       I nevin se štrecnuh: nisam li se, posle svega, izmetnuo u štrajkolomca!?
       Što se samog ministra Kneževića tiče, već je ispoljio primernu kuraž kada je Šešelja izbacio s Pravnog fakulteta. Tvrdi, po zakonu.
       Lično mi je simpatična vlada koja plaća oglas da je narod čuje i koja se narodu izvinjava. I ministar koji se saginjati hoće.
       Šešelj ga samo posmatra.