Voja Antonić: S ove strane onostranog (4)

      Postoje ljudi za koje se veruje da znaju sve čak i o osobama koje prvi put vide u životu. Ako platite dogovorenu tarifu, oni će vas "čitati kao otvorenu knjigu". Bićete zbunjeni, otići ćete impresionirani i ubrzo svima pričati o ovom čudesnom iskustvu. Jedino moguće objašnjenje biće da taj čovek poseduje moć vančulnog opažanja, jer šta bi drugo moglo da bude?
       Nema sumnje da je to veština dostojna divljenja. Da li su ovi ljudi zaista vidoviti? Jer ako nisu, kojim se tehnikama služe da bi nas naveli da poverujemo u njihove natprirodne moći?
       Osim takozvanog "vrućeg čitanja", kada manipulator govori podatke koje je unapred doznao preko saradnika, postoji i "hladno čitanje". NJime se služe manipulatori koji se umesto špijuna u poslu služe talentom, ali to nije lako objasniti prostom definicijom, jer je u igri čitav niz tehnika. Elokvencija u izražavanju dobar je preduslov, a tu su i ispravno tumačenje mimike lica i govora tela, sugestija, laskanje i uopštenost. Osim toga, od važnosti je i procena koju manipulator načini u prvom kontaktu sa klijentom - odeća i nakit, maniri, akcenat, mimika, reagovanje na provokacije i tako dalje. Da li je frizura klasična, moderna ili je kosa zapuštena? Da li se po širini odeće može zaključiti da je klijent nedavno izgubio ili dobio na težini? Nosi li burmu, jesu li mu nokti čisti? Da li je napet ili sedi opušteno? Predstavićemo na kraju i najvažniju tehniku - lov na detalje, koja se obavlja kroz nenametljiv dijalog.
       Manipulator uglavnom govori uopštene stvari i posmatra klijenta. U zavisnosti od njegove reakcije on će se u razgovoru primicati sve konkretnijim temama, pri čemu će koristiti fraze koje liče na konstatacije a u stvari su prerušena pitanja. Svaki put kad dobije odgovor, koga klijent često daje a da toga nije ni svestan, vidovnjak će to iskoristiti da se približi temi koja će biti najpovoljnija za podmetanje teze o vidovitosti. Čak i kad ne dobije verbalni odgovor, vidovnjak neće insistirati na njemu nego će posmatrati ono što se u psihologiji zove ideomotorni efekat a u narodu govor tela: nesvesno trzanje i skretanje pogleda pri diskretnim provokacijama u razgovoru. Ovu tehniku, inače, rado koriste i hiromanti (čitači dlana), jer dok u svojoj ruci drže klijentovu šaku, ona im svojim jedva primetnim pokretima odaje reakciju na tok razgovora.
       Dobar vidovnjak u isto vreme je i pažljiv slušalac. On će dozvoliti klijentu da govori onoliko koliko želi; zapravo, manipulator će biti najuspešniji ako klijent pretvori seansu u "otvaranje duše" i počne da se jada za sve što mu leži na srcu. Vidovnjak će mu potom vratiti sve informacije ali u izmenjenoj formi, taman koliko je potrebno da se one proglase za rezultat njegove vidovitosti. Hiromant (čitač dlana) klijentu će, recimo, postaviti naizgled formalno pitanje od koje linije na dlanu da počne, od linije srca, zdravlja ili novca i čim dobije odgovor biće mu jasno zašto je došao i šta želi da čuje.
       Od velike koristi je i to što klijent već dolazi sa željom da bude impresioniran, da ne kažemo prevaren; on je spreman da ovoj seansi prida veće značenje nego što ga ona realno ima. Želja da se doživi čudesno iskustvo jeste pokretačka energija seanse i vidovnjak zna da će ta želja kod klijenta pružiti posebno značenje svemu što on kaže, bez obzira koliko je to neobično ili besmisleno. Tokom jedne seanse posmatrao sam klijentkinju koja je provela bar tri četvrtine vremena pričajući; kad smo kasnije razgovarali o tome, ona je tvrdila da nije izgovorila ni jednu jedinu reč. Ona je, zapravo, platila vidovnjaku da joj ponovi ono što mu je sama rekla.
       Takođe je od važnosti i selektivnost ljudske memorije, jer će svaki klijent rado zanemariti sve promašaje i greške koje manipulator načini a sećati se samo pogodaka, i to utoliko bolje i sa više detalja ukoliko je taj pogodak bio uspešniji. Na kraju će prilikom prenošenja svog iskustva drugima (potencijalnim novim klijentima) uvek malo "doterati" stvar, malo zbog toga što će u društvu uvek ciljati na to da impresionira slušaoce, a malo i zato što mu je lepše kad i sam veruje u to da je iskustvo bilo izuzetno. Nije bez značaja ni to što se zna da je on za tu seansu dobro platio - a nikad nije poželjno prikazati se naivnim i prevarenim, kao što i u prepričavanju ljubavnih avantura akteri uvek prećutkuju promašaje i uvećavaju ili izmišljaju uspehe.
      
       KAKO ULOVITI DETALJE: Ovo je posebna majstorija, ali je nezaobilazna kod svih vidovnjaka jer bi bez nje seansa dosta izgubila na uverljivosti. Postupak je takav da se dinamikom dijaloga sagovornik stalno "intervjuiše" na način koji je za njega neprimetan, tako što manipulator kaže jedan uopšten detalj (ali ne u formi pitanja), na koji klijent daje konkretan odgovor. Manipulator priča mnogo neodređenih ali sugestivnih stvari, a klijent kaže tek po neku (često veoma važnu) reč, pa ostaje utisak da je vidovnjak "sve pogodio".
       Najbolje je ako razgovor započne što neodređenije, tako da dozvoli klijentu da sam odabere temu, uz istovremeni utisak da je "pogađanje" već počelo. Recimo: "Osećam da je neki od predmeta u ovoj sobi pokrenuo nešto važno u vama". Ovo nije pitanje, ali će klijent ipak požuriti da sam kaže šta je to (a nešto bi moralo biti, zar ne?) i često se neće ni sećati da je išta rekao, tim pre što je na početku seanse obično zbunjen i pomalo uplašen. A ako se baš ukaže potreba, može se ista rečenica posmatrati i na drugi način - nije rečeno da je baš u tom trenutku pokrenuo, moglo je to da se dogodi i u prošlosti.
       Ili, razgovor može da započne time što će manipulator reći da ima osećaj da se nešto dogodilo polovinom prošle godine (što može da bude sredina, ali i prva ili druga polovina), na šta klijent odgovara pozitivno ili negativno, ali je manipulator spreman na svaku varijantu. Godina je duga i u njoj se događa mnogo važnih i nevažnih stvari; na primer, klijent je rekao da je prošle godine imao saobraćajnu nesreću, a manipulator odgovara: "Da, sasvim jasno vidim. Užasno, užasno", ili bilo šta što ostavlja lažan utisak da je njegovo pominjanje prošle godine imalo sasvim precizan povod.
       A pošto treba samo pričati i pričati, on će onda reći: "Ali grešite što krivite sebe za nesreću; ne vidim tu ni mrvicu vaše krivice". Ako situacija krene neželjenim tokom, recimo klijent odgovori da on uopšte nije vozio kola nego njegov brat, teza o krivici klijenta je već izgovorena i ona se mora po svaku cenu podržati: "Vidim ja to sasvim dobro, ali setite se šta ste pričali pre nesreće". To je već lep teren za dobijanje poena - mora biti da su nešto pričali, ma kako dugo pre događaja, a to je moglo ili da uznemiri vozača ili da mu odvuče pažnju, a ako ne, onda će se već naći način da se nesrećnom klijentu oteža savest, samo da se podrži teza o vidovitosti. Ali, najvažnije je neprestano pričati, jer se samo tako ostavlja utisak:
       "Da, jasno vidim da ste to potisli u sećanju, nešto vam ne dozvoljava da to izađe napolje iz vas. Nešto bolno. Nešto u glavi... (lov: možda je povredio glavu u nesreći, ili u glavi čuva sećanje na nešto što ima veze sa nesrećom?) ili u ruci... (reaguje li na ruku? Možda je držao nešto u ruci u trenutku nesreće? Ili su postojala neka nerešena materijalna pitanja sa bratom?) osećam da je sad u srcu" (lov se nastavlja: srce je tradicionalni centar emocija). Ako sve ovo i ne pruži rezultate, što je malo verovatno, manipulator može da ostane pri stavu da je nešto "video", ali da je klijent to potisnuo duboko u podsvest. Ipak, mi ovde dajemo primer najnepovoljnijeg slučaja, a skoro je sigurno da će klijent sarađivati i da će se pronaći nešto. A onda će manipulator reći: "Da, sad vidim sasvim jasno. Naravno, zašto mi niste sami to rekli? Pa znate da od mene ne možete ništa da sakrijete!"
       Klijent će, naravno, biti toliko zbunjen da neće ni biti svestan toga da mu, zapravo, jeste sam rekao! Zato će kasnije svima pričati kako je manipulator sve pogodio - video je više čak i od njega samog. Verovatno je da će iz priče ispustiti detalje koji precizno opisuju šta je ko rekao, uostalom, ko bi se toga i sećao? Najvažnije je da je teza o vidovitosti dokazana - kako bi inače sve to znao? I za nesreću, i da je brat vozio, pa čak i šta su pričali pre nesreće!
       Treba reći da je ovakva manipulacija razgovorom prava umetnost i pogrešno je uverenje da bi to mogao svako da izvede. U rukama talentovanog "vidovnjaka" sve nabrojane tehnike, ma kako jednostavne bile, mogu da ostvare zastrašujući efekat. Isto tako bismo mogli reći da je jednostavan i slikarski pribor (četkica i boje), pa će ipak u rukama umetnika on pred našim očima stvoriti delo vredno divljenja. Stvar talenta.
      
       BARNUMOV EFEKAT: Evo primera. Ja vas, recimo, nikad nisam sreo, ali ipak znam sve o vama. Ne verujete? Hajde da vidimo da li sam u pravu:
       U vašoj sudbini zapisano je da ćete tačno u ovom trenutku imati ispred sebe časopis Nin otvoren na 57. stranici i da ćete ga čitati...
       Naravno, bila je to šala, dobra za razbijanje treme pred ovako važan trenutak. A sad ozbiljno:
       Vi često pokušavate da na okolinu ostavite utisak da ste čvrsti i postojani, ali ste u stvari emotivna i ranjiva osoba. Ponekad ste vedri, komunikativni i društveni, a umete i da se povlačite u sebe i tada osobama koje vas vole postaje teško da dopru do vaših misli. Volite promene i dinamiku, i sputavanje slobode može da vas odvede u nezadovoljstvo, pa čak i u melanholiju i depresiju. Dobro znate da ste osoba koja ima svoj stav i ne prihvatate tuđa mišljenja izrečena proizvoljno i bez čvrstog dokaza. Vi imate beskrajnu sposobnost da razumete ljude koji vas okružuju i koje volite. Takođe imate snažan osećaj za pravednost i iznad svega vam je najteže da prihvatite ljudsku pohlepu i nedostatak osećaja za druge.
       U ljubavnom životu imali ste manjih problema. Ipak, i pored nekih slabosti, snaga vaše ličnosti učinila je da sa tim uspešno izlazite na kraj. Često umete da prema sebi zauzmete kritički stav, čak i više nego što je to potrebno. Razlog je uglavnom taj što imate jaku potrebu da vas ljudi prihvataju i vole, pa postajete prestrogi kad sudite o sebi.
       Svesni ste da krijete značajne potencijale, koje zbog svoje nesigurnosti i povučenosti ipak niste realizovali u potpunosti. Uskoro ćete naučiti kako da svoje sposobnosti dovedete do punog izražaja.
       Ovakav "profil ličnosti" zapravo je rezultat primene niza šablonskih tehnika poznatih kao Barnumov efekat. Ovaj fenomen prvi je objasnio psiholog Pol Mil (Paul Meehl), ali mu je naziv dao po Finasu Barnumu (Phineas T. Barnum), vlasniku poznatog cirkusa "Barnum", koji ga je koristio u svojim tačkama prepunim demonstracija "vidovitosti" i pogađanja detalja o dobrovoljcima koji su izlazili na scenu. NJegov omiljeni slogan glasio je "od svega po malo za svakoga".
       Ključ Barnumovog uspeha jeste u tome što su njegove tvrdnje uopštene i mogle bi da važe za skoro svakoga, mada na prvi pogled izgleda da su specifične i jedinstvene. Recimo "vi volite dinamiku i ponekad biste želeli da promenite nešto u životu". Osim toga, poželjno je da izjave budu dvoznačne, kao što je "po prirodi ste optimista i vedrog ste duha, ali ste ponekad skloni depresiji i povlačenju u sebe". Zatim, treba se koncentrisati na problematiku grupe kojoj sagovornik pripada, na primer "vi smatrate da studiranje i polaganje ispita ponekad može da bude veoma naporno". Poslednje, mada ne i najmanje važno, je laskanje: "vi ste osoba snažnog duha i omiljeni ste u svojoj sredini".
       Barnumov efekat je vrlo detaljno ispitivao psiholog Bertram Forer (Bertram Forer), tako da se danas za isti fenomen često koristi i naziv Forerov efekat, mada je on sam koristio izraz zabluda subjektivne potvrde. U njegovim studijama iz 1949. godine bile su angažovane velike grupe ispitanika. Za jednostavnije eksperimente najpre je svim učesnicima podeljen upitnik i rečeno im je da će rezultate analize dobiti čim rezultati budu obrađeni. Onda je, bez obzira na analizu odgovora (koja možda nije ni rađena), svima podeljen jedan isti profil ličnosti (kojim smo se delimično upravo poslužili u "analizi" vaše ličnosti). Od njih je zatraženo da ocene (od 1 do 5) njegovu tačnost, i rezultat se obično kretao oko 4,3. I u kasnijim sličnim eksperimentima, izvođenim na studijama psihologije po raznim svetskim univerzitetima, rezultat je retko padao ispod 4,2. Forer je izvodio i proširene eksperimente u kojima su učesnicima podeljeni upitnici sa dva profila ličnosti: jedan pravi, koji je za svakoga ponaosob sačinjen na osnovu njegovih odgovora, a drugi (lažni) bio je opet za sve isti. Upitani koji od ova dva profila tačnije opisuje njihove karakteristične osobine, u proseku se oko 60 odsto učesnika opredeljivalo za lažni.
       Razumevanje Barnumovog efekta može da pomogne u objašnjavanju zašto tako veliki broj ljudi veruje da razne pseudonauke "rade": astrologija, numerologija, bioritam, hiromantija, grafologija i tako dalje.
      
       IDEOMOTORNI EFEKAT: Nisu svi pokreti koje čovek čini svesni. Refleksne i motorne radnje, kao i pokreti udova u snu, izvode se nesvesno, a na pokrete nekih unutrašnjih organa (kao što su srce ili želudac) teško je uticati svesno. Pa i kad je čovek u budnom stanju, naročito ako je psihofizički aktivan, on nesvesno čini mnoge pokrete udova. Neki pokreti jedva su primetni, ali oni ipak postoje i moguće ih je detektovati ili konstatovati električne impulse koje kroz nervna vlakna mozak šalje mišićima. Ovo se koristi u poligrafu (detektoru laži), jer ako čovek može voljno da spreči "veliki" pokret, on često nije u stanju da zaustavi i mikropokret koji ga prati, što se zove ideomotorni efekat. Tako pokreti kojima rašljari (radiestezisti) upravljaju svojim rekvizitima mogu da budu nesvesni, pa su često i oni sami u uverenju da njihove rašlje i visak pokreće neki tajanstveni magnetizam ili "onostrana" sila.
       Ne samo rašljarstvo, već i mnoge druge okultne delatnosti objašnjavaju ovu akciju kao pokrete koje čini astralno telo. Prema zagovornicima teozofskog ezotericizma, to je jedno od naših sedam tela u kome borave osećanja i želje. Na istom efektu zasniva se i Ouija tabla, a već smo opisali kako vidovnjaci, hiromanti (čitači dlana) i razni drugi čitači sudbine koriste ovaj "govor tela" da bi doznali šta se događa u svesti ili podsvesti njihovog klijenta. Istini za volju, istim trikom koriste se i psihijatri, detektivi, kockari i vešti poslovni ljudi da bi otkrili kad njihov sagovornik "blefira".
       Termin ideomotorna akcija još je 1882. godine uveo Viljem Karpenter (NJilliam Carpenter) da bi objasnio pokrete kojima se pomeraju rašlje ili visak i kojima medijumi na seansama prizivanja duhova podižu i okreću sto. U svojim istraživanjima Karpenter je ustanovio da ovi pokreti mogu da se čine bez uticaja svesti i emocija, a da su uglavnom inicirani sopstvenim zapažanjima ili sugestijama od strane drugih osoba. Inače, ovaj efekat je prvi put opisan još 1800. godine, a 1930. klinički je dokazan.
      
       KAKO ZARADITI MILION DOLARA: Džejms Rendi (James Randi) napravio je uspešnu karijeru kao profesionalni mađioničar, ali danas je znatno poznatiji zbog svoje delatnosti demistifikovanja i javnog raskrinkavanja tvrdnji o paranormalnim sposobnostima i fenomenima. Godine 1996. osnovao je Obrazovnu Fondaciju DŽejmsa Rendija (James Randi Educational Foundation, JREF). Ova neprofitna organizacija održava obrazovne seminare sa nastavom iz veštine kritičkog rasuđivanja, razvija testove i naučne eksperimente za proveru tvrdnji o paranormalnim sposobnostima, i slično.
       Artur Klark (Arthur C. Clarke), autor čuvene "Odiseje 2001", rekao je: "Rendi je nacionalno blago i možda jedan od retkih boraca sposoban da spreči truljenje i propadanje američkog duha".
       Najzanimljiviji potez Rendijeve fondacije je ponuda od milion dolara nagrade prvoj osobi koja uspešno demonstrira bilo koju paranormalnu sposobnost. Za nekoliko godina prodefilovalo je dosta kandidata među kojima je bilo iscelitelja, čitača misli, proroka, vidovnjaka, rašljara, konstruktora perpetuum mobile-a, pa i naučnika - ali se do sad niko nije ni približio osvajanju nagrade! Mnogi kandidati padali su u tešku depresiju posle fijaska na testu, jer su bili duboko uvereni da njihova natprirodna moć zaista postoji. Očigledno je da su to ljudi koji su iskreni i pošteni, ali koji su jednostavno bili zavedeni pogrešnim i nekritičkim načinom procenjivanja svojih moći. Nasuprot njima su oni koji dobro znaju šta rade i zašto to rade, jer se oni ne odazivaju na ovu ponudu, nego se navodno postavljaju iznad nje time što izjavljuju da ne žele da svoje natprirodne moći, "od Boga dobijene", koriste za bogaćenje. Mada se ovde samo po sebi nameće pitanje zašto onda svoje usluge tako solidno naplaćuju, Rendi se uzdržao od svih malicioznih komentara i prosto im je poručio da nagradu ne moraju da zadrže; mogli bi, recimo, da je posle osvajanja poklone nekoj humanitarnoj organizaciji, što bi takođe bilo "bogougodno".
      
       (KRAJ)