NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Žrtvovana generacija

NASLOV: "Normalni ljudi", SRJ, 2001.
REŽIJA: Oleg Novković
SCENARIO: Oleg Novković, Srđan Koljević
ULOGE: Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, LJubinka Klarić, Slobodan Ninković, Branislav Popović, Ivan Jevtović, Mina Lazarević, Vladan Dujović

      Vuk Pavlović
      
       Posle debitantskog filma "Kaži zašto me ostavi", mladi reditelj Oleg Novković se predstavlja snažnom ali ne sasvim dorečenom dramom "Normalni ljudi", mračnom pričom o beznađu naših mladih ljudi.
       Priča filma se događa u Beogradu u proleće 2000, i prati grupu drugara koji se okupljaju u kafiću beskrupuloznog gazde Baneta (Ninković). Zajedničko im je da se nisu najbolje snašli u životu: šanker Steva (Đuričko) bezuspešno obleće oko glumačke zvezdice Irene (Lazarević), Duju (Dujović) interesuje samo njegov motor, dok je Nikola (Jevtić) nesnalažljivi nekadašnji vojnik iz poslednjeg rata. Glavni junak Toma (Glogovac) vozač je Hitne pomoći koji ulazi u komplikovanu vezu sa Mirom (Klarić), devojkom okrutnog kriminalca Krleta (Popović), i ta romansa je osuđena na propast u samom startu.
       Scenaristički duet Koljević-Novković je promućurno posegao za tzv. fragmentarnom dramaturgijom ne bi li tako što jače potcrtao otuđenost, pustoš i dezorijentisanost mladih ljudi, ljudi koji i nisu više toliko mladi u duši, jer pripadaju generaciji tridesetogodišnjaka žrtvovanih u desetogodišnjem uništavanju ove zemlje. NJihovi sgtrahovi, alijenacija, nesigurnost, neambicioznost i besperspektivnost odražavaju se gotovo u svakoj sceni filma, i jedino što ih zapravo povezuje, jeste kafić u kome ubijaju vreme. Scenaristi su fokus usmerili na dve paralelne tragične ljubavne priče, okružene sa još nekoliko sporednih surovih dramskih koloseka, pa je opšte osećanje besmisla bitisanja u Miloševićevom režimu dignuto na najcrnji i najsumorniji mogući nivo.
       Profitiranje na tuđoj nesreći, i zlo rađa novo zlo - udarna je ideja ovog filma koju su autori gradili na odnosima među likovima, i u čemu su delimično uspeli. Paleta junaka je šarolika, i mada svi za sebe misle da su normalni, oni to nisu, odnosno jesu paradigma za jedno takvo naopako ustrojeno (i uštrojeno) društvo kakvo je naše doskora bilo. Kolektivna želja je kanalisana u glavnom junaku koji bi da pobegne iz te sredine, hoće a ne može na normalan način. Promašena veza sa neodlučnom sponzorušom će u njemu samo podstaknuti htenje za begom, a to se može ostvariti jedino putem zla, izazvanog drugim zlom. Iako su likovi odlično postavljeni, njihova karakterizacija nije do kraja zaokružena, a to je, uz određene nelogičnosti, pokvarilo dobar utisak o "Normalnim ljudima", s obzirom na to da je film ponajviše i baziran na postupcima i delanju glavnih junaka. Tako, s jedne strane, imamo zanimljivu i uzbudljivu priču, i opori crnohumorni dijalog, a s druge, nagoveštaj ispuštenih i nedorečenih događanja.
       Režiju Olega Novkovića odlikuje inventivni spoj novoholivudskog i klasičnog evropskog stila, odnosno kombinacija brzih i dugotrajnih kadrova, što praćeno izvrsnom fotografijom daje tempu radnje zadovoljavajući ritam, a istovremeno produbljuje teskobnu atmosferu filma. I pored povremenih propusta (montaža, raskadriravanje), Novković je precizno realizovao ovu nimalo veselu priču, jasno i direktno iskazavši fatalističku poentu o jednoj mrtvoj državi u kojoj ljubav i smisao života možete tražiti svećom i lupom ali ih nećete naći.
       Sve u svemu, "Normalni ljudi" je sasvim solidno ostvarenje čiji veći potencijali nisu, nažalost, iskorišćeni koliko su mogli biti, i kome je poseban podsticaj dala sjajna glumačka ekipa.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu