NAZIV: Filozofija umetnosti. Uvod u estetiku.
AUTOR: Gordon Grejam
IZDAVAČ: CLIO, Beograd 2000. Preveo sa engleskog Zoran Paunović

      Sreten Petrović
      
       Aporije "estetike", a time i same "filozofije umetnosti" koja je rođena iz teorijske potrebe da se mladoj disciplini odrede čvrste polazne osnove, proizlaze otud što od samog početka nije bilo saglasnosti oko predmeta ove najmlađe filozofske discipline. Da li taj "predmet" čini svekolika oblast "estetskog", uključujući tu i sve manifestne likove, sva pojavljivanja "lepog" - u prirodi i umetnosti, ili njen interes treba da se usmeri isključivo na područje "umetnosti", u kojoj se "estetsko" pojavljuje pored drugih vrednosti? Ova dilema je ostala nerazrešena do danas. Uostalom dva naslova u knjizi Gordona Grejama: Filozofija umetnosti i njen podnaslov Uvod u estetiku, rečito govore u prilog ovoj aporiji, svejedno što autor u oba slučaja ostaje isključivo na terenu "umetnosti".
       U prvom delu knjige na školski precizan i pregledan način Grejem pristupa fenomenu "umetnosti" kao filozofskom pitanju, zadržavajući pažnju na problemu "vrednosti". Sasvim pojednostavljeno, u prvim poglavljima knjige reč je o "normativnom" problemu umetnosti, tačnije, odgovoru na pitanje u kojem to sloju umetnosti treba sagledati njenu "vrednost".
       S obzirom na to da je umetnost polivalentna i višeslojna, u kojoj prepoznajemo vrednosti različitog reda, od emocionalno-ekspresivnih, preko moralno-političkih do saznajnih, autor pomenute knjige traga za odgovorom na sledeće pitanje: koja bi to specifična vrednost bila koja samoj umetnosti obezbeđuje legitimnost i čini je autonomnom tvorevinom? Da li se umetnost može svesti na umeće koje doprinosi "zadovoljstvu" i "uživanju", ili je pak "bezinteresna igra", iako su, nema sumnje, navedene "vrednosti" u njoj prepoznatljive, i čine delove umetničke strukture. Najzad, ako su u umetnosti, posebno u književnosti, tradicionalno prisutni odblesci "saznanja" različitog dosega, a neretko, kao u arhitekturi, i elementi "funkcionalnosti", pitanje je da li smemo zaključiti kako je "umetnost" ništa drugo do specifičan oblik saznanja, izraz moralnih normi i efikasno sredstvo za utehu i razbibrigu?
       U traganju za osobenošću umetnosti autor je vlastitu poziciju odredio kao "estetički kognitivizam". Ovim, kako izgleda, Grejam čini korak nazad u pravcu gnoseologističke estetike, zamišljene prema modelu Baumgardena i Hegela. Jer, iako je s pravom ustanovio "da su zadovoljstvo, lepota, igra, i emocionalna stimulacija prisno povezani s umetnošću i našim iskustvenim doživljajem umetnosti", te da imaju značajnu vrednost, i zatim, ograđujući se, naveo kako "nijedna od tih kategorija ne objašnjava na pravi način onu najprefinjeniju vrednost umetnosti", ipak, u krajnjem ishodu i sasvim neočekivano, Grejam prihvata teorijski prevaziđeni koncept kognitivizma. On je, tako, formulisao stav do koga su ga, veli on, argumenti nedvosmisleno doveli, a to je "ideja da umetnost poseduje vrednost kao izvor spoznaje", i pri tome se, bez ostatka, poziva na gledište savremenog američkog filozofa Nelsona Gudmena.
       Drugi deo knjige posvećen je "teorijskim problemima" filozofske estetike, koja se tradicionalno bavi definisanjem umetnosti. Po njemu se svi dosadašnji teorijski pristupi umetnosti mogu svesti na dva dominantna: platonovski esencijalizam i na pokušaj tzv. empirijskih klasifikacija i uopštavanja. Iako autor pokazuje otvorenost za gotovo sve najznačajnije savremene teorijske strategije, od strukturalizma, marksizma, poststrukturalizma do dekonstrukcije, ima se utisak da je ovaj deo knjige manje inspirativan, i u krajnjem rezultatu izraz manjkavosti autorove polazne pozicije, stanovišta "estetičkog gnoseologizma".
       Vrednost Grejamove knjige nije toliko u njegovim odgovorima na postavljena pitanja filozofske estetike, koja on, nema sumnje, znalački prosleđuje, pokazujući lepo umeće za analizu brojnih primera iz istorije svih vrsta umetnosti, uključujući tu i najnovije tendencije, koliko u jednoj osobenoj pedagogiji, u samoj artikulaciji "estetičkih" problema. Čak i onaj čitalac sa osrednjim znanjem, ali sa primetnim zanimanjem za teorijske probleme umetnosti, biće ohrabren jednim veoma popularnim, bez uprošćavanja, izlaganjem elementarnih, najviših filozofskih pitanja umetnosti sa kojima su se estetičari suočavali i predano radili na njihovom razrešavanju.