Za svoj film "Zujanje u glavi" po romanu Draga Jančara, Andrej Košak je angažovao Dejana Dukovskog (Skoplje), Harisa Burinu (Sarajevo), Bogdana Diklića (Beograd)...

      Kada je nedavno boravio u Beogradu, slovenački filmski reditelj Andrej Košak (35) objasnio nam je da film koji trenutno snima zapravo predstavlja "jugo okupljanje urbanih momaka koji su se uvek prepoznavali po knjigama koje čitaju, po muzici koju slušaju i po filmovima koje gledaju". Tako je okupio ekipu koju čine saradnik na scenariju Dejan Dukovski iz Skoplja, glumac Bogdan Diklić iz Beograda, glumac Haris Burina iz Sarajeva (mada tamo više ne živi)...A film se zove "Zujanje u glavi" i radi se po istoimenom romanu Draga Jančara:
       "To je priča o pobuni u jednom zatvoru kada je zatvorenicima isključen televizor i time im onemogućen prenos košarkaške utakmice sa Amerikancima. To je samo povod i metafora za ono što se pre i posle toga zbivalo sa njima."
       Sva je prilika da Košaka intrigiraju priče iz bliske prošlosti u kojima je još prisutna "Jugoslavija u malom", kako se to moglo govoriti i za zatvor. Naime, ovaj svršeni student filmske režije akademije u LJubljani, snimio je 1995. godine film pod nazivom "Autsajder" koji je dve godine kasnije prikazan i u Beogradu. Ovo ostvarenje je preokrenulo tok u slovenačkoj kinematografiji jer je za poslednjih 25 godina to bio najgledaniji film u LJubljani. Poznato je, naime, da naši bivši sunarodnici nisu ludi za ovom umetnošću niti su baš poznati po velikanima među rediteljima. Košak je to demantovao:
       "Napravio sam priču o raspadu Jugoslavije. Mladi Bosanac, sin oficira, u Sloveniji postaje panker, zaljubljuje se u Slovenku...Taj film, tačnije scenario koji sam napisao za njega, predstavljao je obračun sa mojom mladošću, a za slovenačku kinematografiju prekretnicu. Videlo ga je više od 40 hiljada ljudi, što treba porediti sa podatkom da je do tada izbrojano najviše tri hiljade gledalaca na projekcijama nekog domaćeg filma."
       Porodica Košakovih je poznata u LJubljani najpre po najčuvenijoj kafani u centru grada "Košaki" u koju su dolazili Krleža, Andrić i svi slavni žitelji nekadašnje Jugoslavije. Jedan Andrejev deda bio je pesnik i reditelj, drugi je bio poznati kardiolog. O svom mladalačkom odnosu prema ostatku Jugoslavije naš sagovornik kaže:
       "Mi, gradska deca, manje-više svuda smo bili isti. Ja sam znao za vaše bendove: 'Katarina Velika', 'Šarlo', 'Električni orgazam', a kada sam se prvi put sreo sa Dejanom Dukovskim da bismo zajednički radili scenario za moj novi film, video sam da se nas dvojica, u stvari, znamo. Mi smo formirani na istim vrednostima. I mislim da će ponovno povezivanje nas sa nekadašnjeg zajedničkog prostora doći kroz saradnju mladih iz velikih gradova koji su najsličniji jedni drugima."
       Na pitanje koliko je teško snimiti film u Sloveniji, Košak nudi sledeće objašnjenje:
       "Danas nije problem snimiti igrani film u Sloveniji jer država daje pare. Vidim da je to ovde u Beogradu čudno, ali mislim da ćete i vi uskoro biti u istoj situaciji. Naime, kao što se u Evropi filmovi finansiraju iz raznih fondova koji se osnivaju namenski, za kulturu, pa tako i za kinematografiju, takva je i praksa poslednjih godina u Sloveniji.
       Ja imam sasvim racionalno objašnjenje za ovo ponašanje. Naime, Evropi je veoma stalo da bar malo izgura holivudski film sa svog tržišta i da pokaže svoja dela. Jer, na repertoarima evropskih bioskopa, 85 odsto filmova su američki. Mislim da je poslednjih godina u Evropi zavladao neki "novi talas" evropskog filma. Posebno je važno što se snimaju evropske koprodukcije, što se lansiraju stvaraoci koji su, uspeli da pokažu novi kvalitet na filmu kao što su na primer, Danci, a ja volim tu vrstu zajedničkog proizvoda koji se zove film a u kome učestvuju profesionalci na osnovu zajedničkog afiniteta."
      
       R. S.