|
Država nema dovoljno novca za FDU, a na privatnim akademijama- BK i ALU - školarina za glumce, odnosno reditelje, iznosi od 3000 do 6000 DEM godišnje
Postoji li ijedan budući student glume koji ne bi voleo da bude u klasi prvaka Narodnog pozorišta, Ateljea ili JDP-a? Kada su Miru Stupicu pozvali da na Akademiji umetnosti BK predaje glumu, odgovorila je: "Mogla bih da održim jedan čas, predavala bih i mesec dana, ali ne znam šta bih predavala četiri godine." Uspešni u praksi, ne moraju biti i dobri teoretičari i predavači. I obrnuto.
U Beogradu u ovom trenutku postoje i rade tri akademije na kojima se stiču diplome glumca, režisera, kamermana, dramaturga, fotografa, montažera, producenta, menadžera umetnosti... Fakultet dramskih umetnosti sa pedesetogodišnjom tradicijom, jedna je od nekoliko najboljih dramskih škola u Evropi. Sa zgradom u Bulevaru umetnosti na Novom Beogradu, ima najbolje prostorne uslove za rad (bioskopsku i pozorišnu salu, biblioteku, studija, veliki prostor za učionice) i vrhunski kadar od 107 nastavnika među kojima su istaknuti reditelji, dramaturzi, kamermani, producenti... Akademija umetnosti BK zvanično postoji od 1997. godine (kao i Akademija lepih umetnosti), a njena koncepcija je da studentima predaju pozorišni i filmski glumci, priznati i poznati umetnici. No, i tu ima problema... Program Akademije lepih umetnosti obuhvata deo nastave FDU (gluma), a uz to se ovde školuju solo pevači, gudači, kompozitori, džez muzičari, slikari, vajari, menadžeri...
Manje a više
Kako se nekadašnja Jugoslavija smanjivala, a u njoj je FDU bio san mnogih iz svih krajeva tadašnje zemlje, tako se povećavao broj umetničkih škola koje se, inače, svuda u svetu smatraju elitnima. Činjenica da su privatne opravdava njihovo postojanje, ali se postavlja osnovno pitanje - da li će ovako malo tržište zadesiti hiperprodukcija glumaca i dramskih umetnika uopšte? Imaju li studenti neophodne uslove za studije, na primer filmske i TV režije i kamere na FDU? Ili, šta studenti privatnih akademija dobijaju za školarinu koja se kreće od 2 000 - 6000 DEM godišnje u zavisnosti od vrste studija i zašto studenti privatnih akademija nemaju isti tretman kao "državni" kada su angažmani na filmu i u pozorištu u pitanju?
Samo u školskoj 2000/2001. u Beogradu je primljeno ukupno 65 studenata glume (od toga 12 na FDU, 10 na ALU i 43 na BK), što je veliki broj za ovo užesrbijansko - beogradsko tržište, kada se zna da Vojvodinu uglavnom pokriva novosadska Akademija umetnosti, a Crnu Goru - cetinjska. O mogućem riziku nezaposlenosti umetničkog kadra, rektor Univerziteta umetnosti i profesor FDU u Beogradu Milena Dragićević-Šešić kaže:
"Rizik je samih studenata. Student je punoletna osoba koja vrlo svesno ulazi u profesiju u kojoj se unapred zna da nema dovoljno posla. U Nemačkoj, 80 odsto glumaca ne radi svoj posao. Nismo mi jedini koji imamo taj problem. Ipak, to i nije tako kao što izgleda, jer onog trenutka kada privatni TV sistem bude morao da se bori za kvalitet, da zapošljava stručne ljude, biće dovoljno mesta za sve."
Sa druge strane, činjenica je da neke, ne toliko siromašne koliko male zemlje, na određene umetničke smerove upisuju studente svake druge, treće pa i na četiri godine (u Makedoniji se režija upisuje svake četvrte). U Beogradu svake godine se na filmsku i TV režiju prima petoro studenata i zbog nemogućnosti snimanja diplomskog filma po dvadeset studenata godišnje čeka da diplomira.
Uslovi studiranja su loši i u finansijskom i u ma kom drugom smislu - čest je komentar studenata FDU. I ono malo novca kojim FDU raspolaže raspoređuje se podjednako na pozorišni i filmski smer, što nije u redu kada se zna da je pozorišnom reditelju dovoljno da stavi dve stolice i sto na binu i režira predstavu, a filmske studije su najskuplje svuda u svetu - kaže student treće godine filmske i TV režije koji nije želeo da se predstavi. Dunja Bajić, redovan student druge godine filmske i TV kamere na FDU kaže da je na prvoj godini "samo nas troje dobilo traku, a ostali nisu jer je prosto više nije bilo". "Imala sam sreću da dobijem poslednju traku koju su izvadili iz frižidera i dali mi je za kolokvijalni trominutni film."
A trake nema pa nema
Već je sasvim uobičajena situacija da su zbog materijalnih poteškoća studenti u stalnom zaostatku, tako da četvrta godina kamere, na primer, snima ispitne filmove sa druge i treće godine. Na pitanje da li mogu da koriste video-kameru Dunja kaže: "Postojali su predlozi da polažemo na video-tehnici, ali to ni mi ni profesori ne bismo voleli jer je naš smer filmski i ne bi smelo da se desi da nemaš uslove da vežbaš i radiš na filmskoj traci."
Traka je odavno kupljena, ali nikako da stigne - pravdaju se profesori. "Imali - nemali traku, imamo sjajne predavače, od kojih možemo mnogo da naučimo, koji nam pomažu i van fakulteta i možemo uvek i za sve da im se obratimo", kaže Dunja Bajić. Na pitanje na koji način se FDU snalazi i dolazi do dodatnih sredstava, pošto je evidentno da novac koji država odvaja za FDU (ako ga uopšte odvaja) nije dovoljan, mr Nikola Maričić, prodekan za pozorišni smer, za NIN komentariše:
"Materijalni troškovi koji su za naš fakultet ključni (snimiti jedan film znači kupiti ili Kodakovu ili Fudžijevu traku, rezervne delove za montažne stolove, kamere, sve to laboratorijski obraditi, uraditi postprodukciju itd.) naprosto se ne finansiraju poslednjih desetak godina i onda se iz dela režijskih troškova pokrivaju troškovi filmskog i pozorišnog smera. U poslednjem, nepopularnom zakonu pojavila su se tzv. sredstva za unapređenje nastave. Jednom ili dvaput dobili smo 100 000 - 150 000 dinara, a to je možda dovoljno za jedan ili dva studentska filma, a mi snimamo po 20 godišnje (s obzirom na broj studenata). Ako vam kažem da smo mi najveći filmski producent u Jugoslaviji sada kada nema Avala filma i da smo, recimo, na prošlom martovskom Festivalu dokumentarnog filma dobili najbolju nagradu za selekciju (ne za jedan, nego za više filmova koje smo plasirali), onda vam to govori o profesionalnosti i pristupu. Sa druge strane, ne možemo da diplomski film radimo sa VHS kasetom. Zato smo se ponovo vratili na omnibus film, pa tako tri naša reditelja diplomiraju na jednom celovečernjem filmu (spakujemo tri kratka igrana filma u celovečernji omnibus)."
Za filmsku vežbu - najmanje 1 500 DEM
Studenti FDU smatraju da priliv novca postoji i to od iznajmljivanja studija FDU, ali se pri tom "ne zna gde taj novac, koji bi mogao da pokrije bar deo snimateljskih troškova, završava". Darko Bajić, prodekan za filmski smer kaže da su "studiji prvenstveno studentima na raspolaganju, a ukoliko su prazni, onda se iznajmljuju". "To jesu dodatna sredstva, ali opet minimalna zato što filmska vežba košta više od 40 000 - 50 000 dinara", dodaje Bajić. Pošto za poslednjih mesec i više dana NIN nije uspeo da uspostavi kontakt sa gđom LJiljanom Mrkić-Popović, dekanom FDU, obratio se gospođi Mileni Dragićević-Šešić, rektoru Univerziteta umetnosti i profesoru FDU, da nam pomogne u odgovoru na pitanje: na koji način se Rektorat ali i FDU bore da dođu do dodatnih sredstava, ne bi li svojim studentima omogućili koliko-toliko normalne uslove studiranja.
"Mi smo sad pokrenuli niz aktivnosti i akcija, mislim i na FDU i na Rektorat Univerziteta umetnosti, da od različitih donatora, kroz različite projekte (znači, ne tražimo da nam iko išta pokloni), dobijemo neka sredstva da kupimo odgovarajuću tehničku opremu (kamere i montažne stolove, pre svega). To ide dosta sporo, mi smo trenutno u pregovorima sa različitim, da tako kažem, organizacijama, i još ne bih istrčavala sa imenima, ali radi se na bar pet strana. Nadamo se da će se nešto od toga realizovati. Postoje različiti projekti, od Letnje škole koju radimo i za koju smo dobili malu prvu donaciju od 'Prohelvecije', do projekata vezanih za dokumentarni film."
Privatni studenti
Studenti glume sa obe privatne beogradske akademije misle da su nepravedno zapostavljeni i da su u senci studenata sa FDU kada su angažmani na filmu i u pozorištu u pitanju, zato što ih bije glas da imaju novac a ne talenat. Istina je da su oni najčešće prvo polagali prijemni na FDU, pa su posle neuspeha na državnoj upisali privatnu akademiju. Vidan Bunuševac, student četvrte godine glume u klasi prof. Petra Zeca jedan je od retkih koji se odmah odlučio za ALU jer smatra da "pri upisu na fakultet studenti treba da se opredeljuju za profesore koji će ih voditi bez obzira na kojoj akademiji predaju. Ivan Pešukić, student četvrte godine televizijske režije na Akademiji umetnosti BK, uporedo je polagao prijemni i na FDU i na BK, ali je postao student privatne akademije.
Na pitanje šta dobija za 5 000 DEM godišnje, Ivan Pešukić kaže: "Ne razmišljam o tehnici prilikom snimanja studentskih radova. Imam apsolutno sve obezbeđeno, od vozača ekipe do montažera koji izbacuje film iz kompjutera. Uslovi studiranja na BK nisu holivudski, ali su zadovoljavajući."
Dekan Mira Karanović
Profesor dr Danka Mandžuka, šef katedre za pozorišnu i radio produkciju na FDU i šef katedre za menadžment u kulturi i umetnosti na Akademiji BK smatra da je postojanje privatnih akademija pozitivno zbog "stvaranja zdrave konkurencije i veće motivisanosti za rad, kako studenata tako i profesora". Međutim, postoji i "opasnost od hiperprodukcije i zato je važna potreba za obrazovnom i kulturnom politikom koja će podrazumevati preciznost u planiranju, a kod nas je sve dosta spontano". O talentima, ona kaže:
"Činjenica je da je selekcija na FDU ogromna i da je logično da FDU ima veće talente, ali i veći rad sa studentima, kada je pedesetogodišnje iskustvo u pitanju. Kada je o privatnim akademijama reč, one su na ispitu, treba im dati šansu, i apsolutno je rano za bilo kakvo poređenje."
Akademija umetnosti BK se trudi da ostvari koncepciju angažovanja priznatih umetnika jer je "neophodno da mlade ljude školuju vrhunski majstori svog zanata", kaže generalni menadžer BK Akademije Dušan Đoković. Predavači na ovoj privatnoj školi su Branislav Ciga-Jerinić, Ivan Bekjarev, Predrag Ejdus, Tihomir Arsić, Mirjana Karanović, koja je od 5. marta i dekan. "Pedagoški momenat je potreban uslov", kaže Đoković, ali je "sa druge strane, velika šteta da studentima predaju oni koji, recimo, ni film nisu snimili". Komentarišući evidentni problem svojih studenata na koje, "kada uđu u pozorište drugačije gledaju i uprava i reditelj" zato što dolaze sa privatne akademije, dekan Mirjana Karanović kaže:
"Znam kako se moji studenti bore da savladaju tu prepreku i za razliku od studenata FDU koji sebe već vide kao zvezde, ne stide se da igraju male uloge, da gotovo statiraju u predstavama, samo zato da bi stekli neko iskustvo. Nadam se da će doći vreme kada će konkurencija diktirati kvalitet koji će podrazumevati i talenat, i rad i disciplinu. Veliki talenti će se pokazati u bilo kojoj školi da su studirali, a ljudi koji nisu talentovani mogu završiti šta god hoćete, ništa im to ne garantuje."
ZORA LATINOVIĆ
|
