Sada će međunarodne organizacije za borbu protiv droge i obaveštajne službe povesti istragu o aktivnosti svih naših diplomatskih i poslovnih misija

      Nema ministra policije u svetu koji se ne bi sa zadovoljstvom i ponosom slikao pored "plena" kao rezultata rada njegovih službi. U slikanju Dušana Mihajlovića, srpskog ministra policije, pored 600 kilograma heroina, možda ima zadovoljstva ali ne i ponosa. Basnoslovni "ulov" je još jedan, možda i najopasniji primer ne samo ponašanja policije, kojoj je Mihajlović odskora na čelu, već i prethodnog režima, ali sa dalekosežnim posledicama koje će trpeti i tek uspostavljena nova vlast.
       Do sada nezapamćena količina droge koju je ministar srpske policije pokazao javnosti (vredna 60 miliona maraka) pronađena je prilikom primopredaje dužnosti u Resoru državne bezbednosti (554,60 kilograma heroina) i u Upravi kriminalističke policije (69,441 kilograma heroina). "Problem je što u oba resora nađena droga nije bila prijavljena, niti spaljena. Postoji trag kako je droga dospela u trezore, ali je tu stajala mimo svih zakonskih rokova. Za šta je bila namenjena ovolika droga, treba pitati staro rukovodstvo", naveo je Mihajilović, uz konstataciju da je droga bila upakovana za distribuciju, odnosno za transport.
       Heroin Resora državne bezbednosti pronađen je u trezoru "Komercijalne banke" u Ulici Svetogorskoj (Lole Ribara) koji je ova služba iznajmila od te banke. Naravno, u banci kažu da oni ne znaju šta se deponuje u njihovim sefovima. Ipak je javnost saznala da je republički MUP, posle bombardovanja svojih zgrada, ušao u objekat "Komercijalne banke" u nedelju, na Uskrs, 1999. godine sa generalom Petrom Zekovićem na čelu. Ne zna se samo kada je droga tačno uneta u sefove. Može se pretpostaviti da je tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković znao da u trezorima banke nije dozvoljeno držanje oružja, narkotika, eksplozivnih naprava... Ali, zna se i kakva je bila Vlajkova policija i koliko je marila za pravila službe.
       Nemušto, skoro očajnički delovao je pokušaj nekih čelnika bivšeg režima, poput Branislava Ivkovića, visokog funkcionera Socijalističke partije, da celom slučaju daju prizvuk zlonamernog tumačenja nove vlasti jer je, kako kaže Ivković, droga bila spremna za uništavanje. Ivković nije objasnio zašto sud za nju nije znao i imao nadzor i zašto je niko nije prijavljivao ni mesec i po dana posle smena čelnika oba resora MUP-a.
       Ako se tome doda i sedam kilograma kokaina nađenih u Saveznoj upravi carina, u kasi Mihalja Kertesa, postavlja se pitanje šta su, u stvari, radile tri državne institucije sa tolikom drogom, iako im je prevashodni zadatak upravo bio borba protiv nje.
      
       Nadzor
       Sve policije sveta, naročito u zemljama tranzicije i zemljama tranzita, kakva je i naša predočavaju javnosti pred TV kamerama svaki gram zaplenjene droge. Uostalom, i ministar Mihajlović je naveo da je pored 624 kilograma heroina pronađeno još 610 grama kokaina, 1942 grama hašiša, 658 grama marihuane, 305 grama sirovog opijuma, kao i određen broj tableta.
       "Nema nikakve sumnje da je otkrivena droga u trezorima 'Komercijalne banke' bila namenjena zapadnom tržištu", tvrdi Marko Nicović, potpredsednik Međunarodnog komiteta za drogu i bivši šef beogradske kriminalističke policije. "Najpre zato što je to ogromna količina za relativno malo tržište Beograda i Srbije. Kod nas je teško naći kupca i za deset kilograma, a kamoli za pola tone. Osim toga, na Zapadu je mnogo veća zarada, jer kilogram heroina u Srbiji vredi 100 000 maraka, a u NJujorku pola miliona dolara."
       Pored bruke same policije, zemlju čekaju i dalekosežnije posledice, bez obzira na to što je dobila novu vlast. Sumnja da su se zvanični državni organi bavili švercom droge samo će pogoršati ionako loš imidž države u kojoj se i dalje nalazi 40 000 ukradenih automobila, države u kojoj postoji organizovan kriminal, otmice, falsifikovane novčanice, razne vrste krijumčarenja, belo roblje... Čak i u Kolumbiji koja važi za kokainsku državu (u kojoj je vlast izabrana preko kokainskih barona), nije bilo primera da kriminalistička policija zajedno sa državnom bezbednošću drži drogu bez nadzora. Ona se i tamo švercuje ilegalnim kanalima.
       "Sada će međunarodne organizacije za borbu protiv droge i obaveštajne službe povesti istragu o aktivnosti svih naših diplomatskih i poslovnih predstavništava, što će predstavljati tektonski udar na zemlju", kaže Nicović. "Kada je droga u pitanju, neće mnogo pomoći Bečka konvencija koja štiti diplomatsku poštu od otvaranja. Pod izgovorom da traže drogu, te službe će dolaziti i do drugih, po nas važnih saznanja. Svi naši poslovni ljudi će biti pod sumnjom da su u prošlom periodu radili sa drogom. Analiziraće se sve poslovne transakcije, sva plaćanja..." Nicović kao primer navodi slučaj žene jednog pukovnika iz Bogote kojoj su Amerikanci prošle godine u diplomatskoj pošti otkrili drogu. "Provaljena" je tek posle tri godine.
       Za nas je mnogo indikativniji primer atešea ambasade SRJ u Venecueli Miroslava Markovića, kome je venecuelanska policija krajem septembra prošle godine zaplenila u luci Gvajara diplomatski kontejner u kojem se nalazilo 36 kilograma i 900 grama baze kokaina. Marković je prilikom pokušaja hapšenja, kako je pisao londonski "Sandej tajms", pobegao u ambasadu i pozvao se na diplomatski imunitet. On je, prema pisanju ovog lista, rekao da je drogu prenosio "po nalogu visokih oficira Vojske Jugoslavije". U Beogradu je pred istražnim sudijom pobijao navode iz prijave ali mu je ipak na teret stavljena nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
       To će samo doprineti pojačanom nadzoru naših ljudi sa diplomatskim pasošem. Naročito kada se zna da su kod nas ovi pasoši deljeni skoro kao i obični, a da su neka lica, recimo sin bivšeg predsednika Miloševića, imala i po pola tuceta ovih pasoša. Pretpostavlja se da ih je Miloševićev režim izdao više nego celokupna Zapadna Evropa.
      
       Skandali
       Kako taj međunarodni nadzor izgleda, osetio je Meksiko, kada su međunarodna agencija za borbu protiv droge (DEA) i američki federalni istražni biro (FBI) u Švajcarskoj pronašli 250 miliona dolara koji su pripadali bratu meksičkog predsednika Salinasa, "zarađenih" u saradnji sa južnoameričkim narko-kartelima. Sve obaveštajne službe su radile na svim meksičkim tragovima po svetu u vreme dva Salinasova predsednička mandata.
       Slaba uteha je i primer iz Hrvatske, u kojoj se pred Županijskim sudom u Rijeci sudi generalu Hrvatske vojske Ivanu Andabaku, zbog umešanosti u šverc 600 kilograma kokaina, koji je 1999. godine, na katolički Božić, pronađen u kontejnerima u riječkoj luci. Kokain je, u stvari, bio namenjen za dalje odredište, a Andabek je bio samo jedan u nizu posrednika koji služi da se "zamagli" njegov put. Otkriven je zahvaljujući banalnoj grešci pošiljaoca koji je pogrešno napisao adresu firme u Rijeci pa je kontejner s "tunjevinom" ležao u luci, dovoljno dugo da ga policija otkrije.
       Deset godina ratnih pustošenja stvorili su od prostora bivše Jugoslavije pravi majdan za ilegalne poslove, šverc, organizovan kriminal... Osim otkrivanja kanala kojima je droga prebacivana na Zapad, prema rečima Nicovića, svetske agencije za borbu protiv droge pokušavaju da saznaju i koliko je narkotika u organizaciji srpske DB ranije dopremljeno u Evropu i SAD. Nicović tvrdi da su strane obaveštajne službe posebno zainteresovane za delovanje DB-a na Kosovu, jer javnosti nije poznato koliko je droge oduzeto Albancima tokom akcija vojske, policije i tajne službe na Kosovu koje je, inače, raj za krijumčarenje droge.
       Za Božidara Spasića, bivšeg visokog funkcionera Savezne službe državne bezbednosti, "nema šansi da je ovo ratni plen", jer "oni koji se bave drogom pre će uništiti, izvući, skloniti nego predati neprijatelju". On navodi dva razloga - da se to može iskoristiti u propagandne svrhe protiv Albanaca, a s druge strane, takav veliki gubitak ne bi oprostili ni oni koji su drogu dopremili. "Kada je posao u pitanju, treba znati albanski mentalitet. U stanju su da prekinu rat, obave posao i posle ga nastave. Kod njih sve ima cenu", kaže Spasić. "Ne treba zaboraviti da smo mi nekada imali jakih saradničkih pozicija unutar albanskog podzemlja. Nije bilo teško naći zajednički jezik i praviti poslove."
       Iako svi stručnjaci koji se bave tajnim službama ne spore da se one finansiraju i iz prljavih poslova i tako pribavljaju novac za svoje operacije (to važi za sve službe u svetu), ovde je stvar otišla mnogo dalje. Nije teško zaključiti da su iz tog novca finansirane mnogobrojne parapolicijske i paravojne formacije po ratištima diljem bivše SFRJ, ali i punjeni džepovi novokomponovanog džet seta čiji članovi su još početkom devedesetih godina sa diplomatskim pasošem avionom putovali na ručak u Rim, večerali u Podgorici i potom pili kapućino u nekom beogradskom kafiću. Tada je "cvetala" ljubav između Beograda i Podgorice, političari sarađivali, kao i njihove službe.
      
       Obračun
       Poznat je, u to vreme, odlazak trojice novopečenih biznismena (jedan od njih, Radojica Nikčević je među prvima ubijen ispred svoje firme u Beogradu) u Kolumbiju koji su, navodno, hteli tamo da kupe lanac hotela i kolumbijsku filmsku industriju. Bolje upućeni tvrde da su se oni tada sastali sa Norijegom, koga su Amerikanci kasnije, u sklopu projekta opšte borbe protiv mafije i kriminala (RICO), uhapsili i doveli na Floridu da bi mu se sudilo za droga-terorizam. Ako se tome doda slučaj atašea Markovića, kao i odlazak nekih ljudi vezanih za vojnu industriju, nije teško zaključiti da je, kako se pretpostavlja, za drogu davano oružje.
       "Smatralo se da je veća korist nego šteta po društvo i državu jer će se tim novcem finansirati rat", kaže Spasić. "Stvar je, međutim, izmakla kontroli, naročito kada su u tome svi našli svoj interes. Onog momenta kada pucaju lanci između Srbije i Crne Gore, započinje i takozvani rat droge između ove dve republike. Posebno zanimljivo je da je nedavno u Atini ubijeni bos cigareta, 'težak' 50 miliona dolara, bio zet jednog od najbližih saradnika crnogorskog predsednika, koji je 'dilovao' cigarete u Srbiju i kupio mrežu kioska 'Štampe'."
       Sada se jasnije uočavaju i silna ubistva po Beogradu bosova podzemlja i šefova policije. Smatra se da je 75 odsto tih ubistava vezano za drogu, 10 odsto za šverc oružja i ostatak za sticanje pozicija u podzemlju. Ubistva koja su se dogodila posle petooktobarske promene vlasti, dizanja u vazduh automobila i pucnjava, u kojima je na meti bio i sam ministar Mihajlović, predstavljaju demonstraciju moći kriminalaca i njihovog sistema kao produkta desetogodišnje društvene patologije.
       "Nova vlast se okružuje telohraniteljima i blindiranim automobilima, ali to ne rešava problem", kaže Nicović. "Ništa se neće rešiti dok se ne ugledamo na praksu drugih zemalja. Treba praviti specijalnu policiju od 300-400 ljudi koji će imati potpuno odrešene ruke. Uz taj odred obavezno formirati i obučene borbene timove sa ovlašćenjem čak i da ubiju. Izgleda čudno, ali prosto zato jer kod nas kriminalci imaju čak i vođene rakete."
       Ministar Mihajlović je otvorio Pandorinu kutiju iz koje su neprijatna iznenađenja tek počela da izlaze. S obzirom na to da je bila zatvorena više od deset godina, ne možemo ni da pretpostavimo koja nas iznenađenja čekaju. U tome zaista nema ni zadovoljstva, ni ponosa.
      
       SLOBODAN IKONIĆ