Postignut je sporazum!", izgovorio je Božidar Đelić, srpski ministar finansija, u sredu 14.marta, pobegavši od novinara niz hodnik Ministarstva prosvete. Nakon višesatnih, dvodnevnih i rovovskih pregovora koji su vođeni između Gaše Kneževića, republičkog ministra prosvete, pomenutog Đelića i tri sindikata prosvetara koji su u štrajku - Sindikata obrazovanja Srbije, "Nezavisnosti" i Unije prosvetnih radnika Srbije, postignut je kompromis kojim suprotstavljene strane nisu previše zadovoljne - povišica od marta za 15 odsto, u maju prelazak na bruto plate, a od juna uvećanja prvo za deset, pa onda dva u julu i septembru po šest procenata. Predviđa se da, uvećan za devet posto, udeo u platama prosvetara bude 45,3 procenta srpskog budžeta.
       Vlada je nudila manje (povećanje plate od deset posto,platne razrede,nova povećanja u junu,julu i oktobru), sindikati tražili više (povećanja plate u rasponu od 20 do 40 odsto), a Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, to je prokomentarisao rečima: "Postignut dogovor je negde na sredini, neće zadovoljiti ni jednu ni drugu stranu."
      
       Ponude
       Nova srpska vlada koja broji pedeset dana rada, zatekla se u nezahvalnoj ulozi onoga ko vadi kestenje iz vatre, posle višegodišnjeg ruiniranja značajnog potpornog stuba društva i države. Štrajk prosvetara, započet u nekim školama još 28. februara, bio je prva proba, a ministar prosvete Gašo Knežević je nakon poslednjeg susreta sa prosvetarima 7.marta, pokušao i apelom pozivajući zaposlene u srpskoj prosveti - kojih ima 103 hiljade, na strpljenje i razumevanje, jer novac se više neće donositi iz Topčidera. "Para će, ipak, biti. Ne iz Topčidera, već iz finansijskih institucija koje veruju u našu reformsku orijentaciju, za šta nudimo čvrste garancije", napisao je u apelu Knežević.
       Apel, međutim, nije bio dobro prihvaćen. Štrajkači (u 1 047 škola od 1 615 u Srbiji) zamerili su da srpska vlada, pored ponude da poveća plate za deset posto, nema jasnu koncepciju. "Ne znaju šta dalje. Taj, za deset posto povećani lični dohodak, isplaćivao bi se od aprila, a pitanje je kako obezbediti siguran izvor finansiranja prosvete. Želimo da nam država to sistemski reši. Mi ne možemo da čekamo, jer prema ponuđenoj projekciji budžeta, povećanje plata ne bi moglo da se uradi do kraja 2001.godine, do usvajanja novog budžeta", kazaće za NIN, Svetlana Beljanski, član predsedništva sindikata prosvete "Nezavisnost" (okuplja 20 hiljada članova u 446 škola u Srbiji, bez Kosova), koji je tražio povećanje zarada 40 odsto od proseka u privredi. Ona i dodaje: "Imamo puno nestručnog kadra, lošeg moralnog kvaliteta. Ono što pokušavamo, jeste da ukažemo da će i ovo malo kvalitetnog kadra, sa prosekom plate oko četiri hiljade dinara, otići iz prosvete."
       Na istom zadatku, a umerenije u zahtevima bile su njihove kolege iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (20 hiljada članova u preko 400 škola), koji su zatražili povišicu 25 procenata od proseka zarade u Republici. "Spremni smo na kompromis, a naš osnovni zahtev je podela siromaštva kojeg u ponudi vlade nije bilo", rekao je za NIN Srećko Albić, predsednik Štrajkačkog odbora i potpredsednik USPRS.
       "Ono što je vlada predložila je vrlo malo, jer su kod nas penzije veće od plata. Ono što mi hoćemo odmah i bez ostatka, to je - podela siromaštva. Siromaštvo sa istih startnih pozicija - i plata i penzija. Što se tiče ponude da se uvedu platni razredi, oni su smrtna presuda za sindikate, ali najefikasniji način da se uvede red u zarade onih koji su na budžetu i fondovima. To se može prihvatiti kao privremeno rešenje, a za nas prosvetne radnike je to najpovoljniji put da dođemo do cilja koji smo postavili", istakao je Albić, napomenuvši da je Unija imala i peh, jer njihova članica - Forumi osnovnih i srednjih stručnih škola, nisu podržali štrajk.
       Na sastanku 9.marta, Forumi su odlučili da ne ulaze u potpunu obustavu rada. NJihov stav je za NIN, objasnila sekretarica Olga Vučić: "Mi radimo na drugačiji način i zajedno donosimo odluke. Ne pozivamo članstvo, nego ispitujemo raspoloženje. Odluka većine nas obavezuje, a oni su odlučili da nisu za potpunu obustavu rada. Posle svih promena koje su nastupile, smatramo da smo se teškom mukom rastali od starog režima i da će nam biti potrebno mnogo truda da bi nam bilo bolje."
      
       Trenutak
       Štrajk, prema njenom mišljenju, nije bio primeren način protesta u ovom trenutku. "Naravno da nismo zadovoljni, ali smo slušali i učestvovali u pregovorima. Predlog ministra finansija Božidara Đelića učinio nam se razumnim i mogućnim, pre svega što je insistirao da se prilikom raspodele sredstava u budžetu poštuje princip pravde - sa velikim P. Ako se pravedno raspodele sredstva u budžetu, mi ćemo podjednako deliti nemaštinu i onda niko neće imati ni moralno ni zakonsko pravo da napravi prigovor", kaže Vučićeva. A forumi su bili spremni, prema svojoj odluci, da novoj srpskoj vladi daju "fore" još mesec dana, do 12.aprila, da prezentira predlog novog budžeta.
       Državni, Sindikat obrazovanja Srbije (50 hiljada članova u preko 800 škola), kojeg najčešće napadaju kao "produženu ruku bivšeg režima", u pregovorima je izašao sa predlogom da prosečne plate u prosveti, koje sada zaostaju za 20 odsto u odnosu na privredu, treba postepeno dovesti do nivoa od plus 40 procenata u odnosu na privredu. "Umesto pregovora, imali smo njihovu priču o teškoj situaciji u državi.Za nas je u tim pregovorima bilo važno da u taj budžet 'uđemo' u što većem procentu za naše plate. Mi smo očekivali da će nam oni to reći", kazao je za NIN Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.
      
       Odziv
       U štrajk su, prema njegovim rečima, ušli na zahtev i pritiske članstva, mahom i najviše u unutrašnjosti, "gde je odziv bio nikad bolji". "Za nas je ovo bio pravi trenutak, bez obzira na suprotna mišljenja, upravo zbog toga što se sada usvaja budžet i mi pritisak vršimo baš zbog toga", kaže Pavlović.
       Pritisak jeste bio popriličan, naročito u Vojvodini gde se štrajkovalo od 22.februara u preko 300 škola. Dobar odziv je bio zabeležen i u centralnoj Srbiji - u Kraljevu, Valjevu, Čačku, Požarevcu, a jedino su u Nišu i Beogradu prosvetari bili uzdržaniji. Štrajk prosvetara biće zabeležen i po vladinom TV spotu (uneo je dodatnu nervozu) koji se 'vrteo' i pozivao na prekid štrajka, kao i po primetnoj nervozi srpskog premijera koji je rekao da će poslednji rok za početak nastave biti u ponedeljak 19.marta, a posle toga će vlada "preduzeti mere" da zaštiti roditelje i đake. Pominjao je i 14 hiljada nezaposlenih nastavnika i profesora na biroima rada.
       Ipak, sve se sleglo a oni koji su štrajkovali, neće snositi posledice, jer se prema njihovom priznanju štrajkovalo i mimo zakona - nije se poštovalo pravilo o održavanju minimuma procesa rada. Jedino su zabrinuti roditelji gunđali što im deca opet gube časove i propuštaju gradivo, a deca k'o deca vide samo 'lepu' stranu, jer nema časova. Prve gorke plodove pobede od 24.septembra, 5.oktobra i 23.decembra, ubrao je ministar Knežević i konstatovao: "Ovo je revolucija u budžetu."
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ