Uprkos rigoroznom tretmanu, Dejan Popović, poreski stručnjak i savetnik srpskog ministra finansija Božidara Đelića, ne očekuje da će naftni sivi kanali u potpunosti biti stavljeni pod kontrolu države: "Ako uspemo da povećamo priliv u budžet na 75 odsto biće to uspeh", kaže Popović.
Takav uspeh trebalo bi da bude postignut uz još dve kontrolne instance: parlamentarnu komisiju koja bi kontrolisala posao i sprovođenje same uredbe i posebnu komisiju koja bi kontrolisala poslovanje novosadske i pančevačke rafinerije.
Privatni naftaši i ekonomisti imali su dve ključne zamerke: odsustvo konkurencije dovešće do rasta cena naftnih derivata, a sama mera je ne samo suprotna ustavima SRJ i Srbije, nego je i potpuno suprotna tržišnom načinu razmišljanja.

      Evo intrigantne rečenice o srpskom benzinu i poštenju: "Samo bi patrijarh Pavle možda bio dovoljno pošten da uvozi naftu za celu zemlju, a da ne vara", izjavio je Radomir Ristić, jedan od članova Saveta za promet derivata Privredne komore Jugoslavije. Ristić je izrazio sumnjičavost prema poštenju Naftne industrije Srbije i dve domaće rafinerije preko kojih će od sada u Srbiju curiti jedini benzin.
       Do sada su naftu i benzin uvozili Naftna industrija Srbije, i oko 200 privatnika koji su bili većinski snabdevači. NIS je nedavno upozorio na značajno širenje sivog tržišta, merljivo i po tome što je na pumpama NIS-a prodaja naftnih derivata opala za 60 odsto od novembra do marta. Ista brojka mogla bi se, međutim, protumačiti i kao rezultat jake konkurencije jer su privatnici ponudili znatno nižu cenu od svog državnog konkurenta, i u prethodnih nekoliko meseci značajno uticali na stabilizaciju cena benzina i dobru snabdevenost tržišta.
      
       Sumnja
       Ipak, kad se sve sabere rezultat je bio ovakav: naplaćivano je manje od 50 odsto akciza i pripadajućih poreza na ukupno uvezene količine. Ili je, dakle, srpski premijer Zoran Đinđić bio u pravu da među uvoznicima ima i onih koji se mogu svrstati "u organizovani kriminal protiv koga se država bori ovom uredbom", ili privatnici koji rade po propisu i koji su tražili da Đinđić, zbog uvrede koju im je naneo, smesta podnese ostavku, imaju i "većinske kolege" koje nisu ni na koji način na oku carine i poreznika.
       "U našem poslu postoje ljudi koji imaju pumpe, cisterne, i skladišta i postoje oni koji imaju tašnu i mašnu. Ni prethodne, ni ova nova vlada nisu bile zainteresovane da se ti ljudi razdvoje, već nas sve trpaju u isti koš", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Saveta.
       Kada su čuli za mogućnost uvođenja uredbe, privatnici su srpskom ministru energetike Goranu Novakoviću uputili pismo u kome daju predloge kako se mogu ojačati slaba mesta u kontroli naplate dažbina i na koji način se može stati na put navici prodavaca dizela da ga mešaju sa kerozinom i petrolejem. I pored ličnih urgencija, u Ministarstvu nisu ni saslušani. Ignorisanje dijaloga, ne samo u ovom primeru, jedna je od uočljivih slabosti nove vlasti.
       Uredbom vlade Srbije koja je stupila na snagu 7. marta, nafta kao jedan od glavnih proizvoda od kojih se očekuje priliv u budžet - 20 milijardi dinara (od ukupnog budžeta od 130 milijardi dinara) - biće sprovođena kao kanarinac u krletki, kroz Jadranski naftovod u dve rafinerije u Novom Sadu i Pančevu, na čijim kapijama će sve koji se bave prometom nafte čekati poreznici.
       Uredba je i javno priznanje da uprkos pojačanoj carinskoj kontroli, veliki broj neregistrovanih cisterni (koje ne mogu da koriste staze i bogaze, planinske prevoje i splavove), šeta po Srbiji, pošto je prethodno prošao pored očiju nekog korumpiranog službenika.
      
       Kontrola
       Uprkos rigoroznom tretmanu, Dejan Popović, poreski stručnjak i savetnik srpskog ministra finansija Božidara Đelića, ne očekuje da će naftni sivi kanali u potpunosti biti stavljeni pod kontrolu države: "Ako uspemo da povećamo priliv u budžet na 75 odsto biće to uspeh", kaže Popović.
       Takav uspeh trebalo bi da bude postignut uz još dve kontrolne instance: parlamentarnu komisiju koja bi kontrolisala posao i sprovođenje same uredbe i posebnu komisiju koja bi kontrolisala poslovanje novosadske i pančevačke rafinerije.
       Privatni naftaši i ekonomisti imali su dve ključne zamerke: odsustvo konkurencije dovešće do rasta cena naftnih derivata, a sama mera je ne samo suprotna ustavima SRJ i Srbije, nego je i potpuno suprotna tržišnom načinu razmišljanja.
       Privatni naftaši tvrde da će NIS iskoristiti prvu priliku da podigne cenu benzina na maksimalnih 38 dinara, čime će biti poništen pozitivan efekat slobodnog tržišta. U prethodna četiri meseca privatnici su bili ti koji su oborili cene po litri benzina na 33 i 35 dinara, a njihova nova cena zavisiće od ponude koju im da NIS. Ristić kaže da cena benzina koju im je do sada nudio NIS nije bila konkurentna. Ako bi se, pak, privatnici odlučili da samostalno uvoze naftu, koja bi potom bila prerađivana u dve domaće rafinerije, ni tada ne bi mogli da održe sadašnju cenu, jer su troškovi prerade u njima, prema rečima Ristića, za 50 odsto viši nego u okolnim rafinerijama.
       Konkurentski NIS tvrdi da su privatnici uvozili benzin iz Rumunije i Bugarske gde su cene niže, ali je benzin znatno goreg kvaliteta. Ristić pak uverava da je većina privatnika uvozila benzin iz Grčke, čiji je kvalitet benzina usaglašen sa standardima EU. Prema jednoj ranije iznetoj računici Nebojše Atanackovića, privatnike je litar benzina uvezen iz Mađarske, sa svim pripadajućim troškovima, koštao 31 dinar.
       S druge strane, transport nafte jugoslovenskim naftovodom a ne cisternama je jeftiniji, a nabavka nafte sa mediteranskog područja je, opet, jeftinija nego sa sadašnjih destinacija, što će možda biti dovoljno da NIS ispuni obećanje da neće posegnuti za povećanjem cena.
       "Nećemo zatvoriti naših 400 pumpi i radićemo makar i ako dobit bude jedan dinar ili nula", kaže Ristić ali najavljuje da će se privatni naftaši svim sredstvima boriti protiv uredbe.
       On veruje da će druga tačka na kojoj će se pokazati slabost vladine uredbe biti nestašice. NIS je neefikasan i u vreme slične uredbe bivše vlade Srbije nije uspevao da snabde tržište dovoljnim količinama dizela, pre svega u vreme setve koja predstoji, smatra Ristić.
       Dr Boško Živković misli da je odluka vlade Srbije bila iznuđena jer nije bilo drugog načina da se slomi jedan snažan lobi koji se, između ostalog, bavio i pranjem novca.
      
       Porez
       U vreme guvernera Dragoslava Avramovića razmišljalo se i o "sledećem koraku" koji Đinđić još nije preduzeo, a možda bi mogao da se na njega odluči u drugom delu godine. Taj drugi korak jeste uvođenje "benzinskog poreza" koji bi dao vladi šansu da do 80 odsto od cene benzina uzima kao prihod države. Cena benzina bi u tom slučaju bila povećana na nivo koji važi u drugim zemljama u okruženju (1.5 DEM ili čak nešto iznad toga). Uticaj na opšti nivo inflacije ne bi morao da bude velik, jer su korisnici benzina uglavnom građani, a samim tim što imaju kola, podrazumeva se da je reč o bogatijem sloju društva na koji bi se, shodno tome, prevalio veći poreski teret.
       Takav "drugi korak" ne znači, međutim, da u prometu naftom i benzinom mora postojati monopol. Svi ekonomisti koji su s pravom primetili da država nikad nije bila dobar upravljač, i da nova uredba ostavlja značajnu mogućnost za korupciju, samo sada u redovima vlade, a ne na primer carine, upozorili su da bi "monopolsko stanje" moralo da bude kratkotrajno. Branko Radulović, ekonomista G 17, kaže - mesec dana. Srpski premijer bio je u tom pogledu neodređen: uredba će važiti privremeno, tokom 2001. godine.
       NJeni prvi efekti biće vidljivi kad se podvuče crta 1. maja. Do sredine marta privatnici će moći da uvoze naftu i benzin na način na koji su to i dosad radili, pa će april biti mesec u kojem će se videti i da li benzin i dizel na pumpama presahnjuju i da li im cena raste.
       Tokom cele godine, efekat vladinih mera moći će da se prati i kroz izvršenje budžeta koji će pratiti i Međunarodni monetarni fond.
       Konačnu reč o ovom potezu vlade (i sličnim koji se najavljuju u prometu cigareta, kafe i alkohola) daće poslanici u srpskom parlamentu iduće godine u ovo vreme kad budu usvajali završni račun budžeta, a pogotovo njegovu prihodnu stranu.
      
       TANJA JAKOBI