U osetljivim političkim pitanjima, naročito onim oko kojih se proliva krv, nije svejedno koja se terminologija upotrebljava. U našoj i svetskoj terminologiji ovih dana albanske paravojne jedinice na jugu Srbije i u Makedoniji nazivaju se čas teroristima, čas ekstremistima.
       Nema nikakve sumnje da je terorizam oštriji izraz, koji podrazumeva punu i nepokolebljivu osudu izvršioca terora. Ekstremizam karakteriše paravojne jedinice kao pristalice ekstremnih sredstava u postizanju političkih ciljeva. Upotrebom izraza terorizam isključuje se svako popuštanje teroristima. Sa ekstremistima, međutim, ima mesta razgovoru. Kakav dijalog - to je već drugo pitanje. Izraz ekstremisti upotrebljavaju političari realisti, koji ni u kom slučaju nisu srećni što ekstremisti postoje. Termin terorizam zna se ko upotrebljava - oni koji ne biraju sredstva u suprotstavljanju teroru.
       Skala terorista može biti veoma široka: od onih koji uz ucene života nevinih kidnapuju ljude u gradu ili avionu, do onih koji seju teror bez ikakvih uslova, iz osvete, kao oni koji su podmetali otrov u japanskom metrou ili rušili višespratnice eksplozivnim napravama. Teroristi mogu biti i paravojne jedinice koje ubijaju svoje sugrađane druge nacionalnosti; recimo, pripadnike većinske španske populacije u ime Baska, Francuze u ime Korzikanaca ili britanske protestante u Belfastu u ime Iraca katolika.
       Reč terorizam potiče od latinske reči terror, terrere plašiti. Poreklo internacionalne reči ekstremist je isto latinsko, a izvodi se od superlativa prideva exter, spoljašnji, najspoljniji, što bi značilo onaj koji je na najudaljenijem kraju, na granici nečega bilo u fizičkom ili prenosnom smislu.
       Presudite sami koji vam je izraz adekvatniji! Ali znajte da izborom birate i politiku.