Na planu zaštite životne sredine moramo da učinimo prvi, ali i kvalitetan korak koji znači formiranje ministarstva i agencije za zaštitu životne sredine

      Pored ljudskih žrtava, "kosovski konflikt" je naneo velike i dugoročne štete životnoj sredini. Obnavljanje privrednih aktivnosti otvara problem zastarelih tehnologija i njihovo skupo prilagođavanje savremenim standardima zaštite. Osim toga, nasušna potreba za stranim ulaganjem u našu privredu otvara prostor da se profitabilne, ali "prljave" tehnologije nađu u SRJ.
       Učešće javnosti u donošenju odluka koje mogu imati posledice po životnu sredinu postaje merilo demokratskog razvoja. Ovo pitanje je regulisano takozvanom Arhuskom konvencijom, kojoj su pristupile gotovo sve evropske zemlje.
       Nedavno, ne samo stručna već i šira javnost bila je iznenađena činjenicom da, prvo savezna, potom i republička vlada nije formirala ministarstva za zaštitu životne sredine, već je u okviru Ministarstava za zaštitu zdravlja i socijalne politike formiran sektor, na saveznom, odnosno uprava na republičkom nivou. I u jednom i u drugom slučaju pomenute organizacione forme su u "okruženju" pet drugih koje se bave problemima zdravstvene zaštite, odnosno socijalnog staranja, bez suštinske veze sa životnom sredinom.
       U našem bližem, regionalnom, ali i u evropskom okruženju, ovakvo rešenje ima samo Albanija. Koncept ministarstva zdravlja, koji obuhvata i pitanja zaštite životne sredine je klasičan, prihvaćen u trenutku kad je ustanovljena veza između stanja zdravlja i stanja životne sredine, ali usuđujem se reći i davno prevaziđen, jer ovo pitanje je daleko kompleksnije od relacije zdravlje - zaštita životne sredine.
       Dublji razlozi kojima su se rukovodile savezna i republička vlada da usvoje pomenuti koncept autoru nisu poznati.
       Šta treba raditi?
       Novi koncept, koji primenjuju savremena, razvijena i demokratski ustrojena društva, stavlja težište na ubrzan razvoj uslužnog sektora koji u manjoj meri zagađuje životnu sredinu, smanjivanje učešća sekundarnog sektora i primenu "čistih" tehnologija u industrijskim granama.
       Imajući u vidu da se SR Jugoslavija nalazi pred novim razvojnim ciklusom, brojni su razlozi koji upućuju na potrebu da se formira odgovarajuća državna struktura koja bi na odgovarajući način bila u funkciji zaštite životne sredine i stvarne realizacije koncepta održivog razvoja. Po mišljenju ovog autora, to se može realizovati formiranjem ministarstva i agencija za zaštitu životne sredine.
       Agencije, ne kao nove skupe budžetske institucije, već dobro organizovane službe koje bi se zasnivale na korišćenju postojećih kadrovskih i institucionalnih potencijala uz formiranje samo onih segmenata koji nedostaju izdržavale bi se na delimičnom ili potpunom prihodovnom principu.
       Činjenica je, pri tom, da je naš strateški državni cilj priključenje Evropskoj uniji. Prilagođavanje pravnog sistema i ekološke infrastrukture konceptu Evropske unije je kompleksan, dugotrajan i skup, ali neizbežan posao koji se može realizovati samo sa savremenim, efikasnim, dobro organizovanim i kadrovski osposobljenim državnim institucijama okrenutim pitanjima zaštite životne sredine. Ne treba zaboraviti da koncept održivog razvoja otvara prostor da mnoge razvojne probleme tretiramo i rešavamo u kontekstu zaštite životne sredine. Za takve programe i projekte najznačajnije međunarodne finansijske i/ili razvojno-finansijske institucije često imaju "više sluha" i daju povoljnije finansijske aranžmane.
       I kao što poslovica kaže da se na putu od 1 000 milja mora učiniti prvi korak, tako i mi na planu zaštite životne sredine moramo da učinimo prvi, ali i kvalitetan korak koji znači formiranje ministarstva i agencije za zaštitu životne sredine.
       (Autor je viši savetnik u Saveznom sekretarijatu za nauku i razvoj, ekspert za pitanja zaštite životne sredine)