Moja slagalica doživljaja Sveta sticala je oblik u skladu sa uzbuđenjima iz čarobne kutije: Milivoj Jugin kako najavljuje "veliki korak za čoveka..." zamahujući po studiju maketom Mesečevog modula, Škijin gol u "majstorici" protiv Španije, Alijev trijumf na ringu u Kinšasi u pola pet ujutro, premijerno prikazivanje Hičkokove "Vrtoglavice", prvi susret sa Bitlsima i Stounsima... A onda - reklame! Divne reklame posle crtaća, ako uspemo da zavaramo starijeg protivnika hipnotisanog nestrpljivim iščekivanjem vesti o novim uspesima vrednih samoupravljača.
       Posebno ako ih je pratila neka pesma, koju bi mi, klinci, sutradan već znali napamet i pevali na velikim odmorima u školi. Naprimer čokolada "super", sa šest čokoladnih okusa, "Smoki, smoki slani smoki, poklon za vas" i, konkurentski, "Halo, halo, stani malo - probaj čipi čips", prve reklame Koka Kole i šum ššššvepssssovog tonika, Jugotonov detlić kako kliče "Nova ploča", "Super salon, taj salon sreće" u kom je Bobiška Stefanović pronašao i svoju Dragu, pa onda pomada "koperton", sa golom guzom nemirne klinke koja vrisne na kraju spota...
       Veliki novac u opticaju zahtevao je da se u poslu smišljanja i izrade reklama danas - čak i kod nas - angažuju moćni ekspertski timovi, a rezultat je istinski primeren mogućnostima moderne tehnike. Strane firme su nalazile interes da šalju spotove i dok ih (zvanično) ovde nije bilo na tržištu, da se onda sinhronizacijom bave (uglavnom) nespretni spikeri, ili glumci, čiji nam je glas bio odnekud poznat. Ali, nije u tome problem...
       Sipam pivo i zavalim se na kauč. Kreće himna, zvižduci sa tribina, pa (biser nedelje!) moj prezimenjak objašnjava da su oni "opomena novim vlastima u našoj zemlji da zamene staru komunističku himnu nekom koju će narod prihvatiti" (koliko puta ranije je to prećutao?), a onda - još "plava četa" nije ni krenula sa centra - reklame! Prvi napad, prva propuštena šansa, reklame! I tako još pedesetak puta, dok Švajcarci odugovlače sa autom, Mihajlović sa slobodnim udarcem, ili golman sa degažiranjem. Često i usred žestoke akcije... Reklamiraju se mobilni telefoni, građevinski materijal, pivo, slatkiši i kafa, ali i muzičke firme, kozmetika, romantična putovanja - dokaz da i žene gledaju fudbal.
       Kao što muškarci - silom prilike - moraju da gledaju Ali Mekbil, u vreme nedeljnog ručka. I opet isto: kreme, deterdženti, skupe salonske garniture, ali i patike, opet telefoni, i, naravno, kafa. "Grand", "don" i "medžik" u dramatičnoj borbi za medijski prostor! Seku se odjavna i najavna špica, dosadni dramski momenti dijaloga glavne junakinje sa svojom cimerkom, muzičke numere... Ukupno: osam puta na 50 minuta - u bloku po pet spotova, ili - privilegovanim komitentima - solo spotić bez špice "Marketing". Ni manje popularne emisije nisu pošteđene: eto šanse za interni marketing Citdž Records, BK Sound i PGP pulena, ili za "Gledaćete-ovih-dana" foršpane.
       Sada su počeli da seku i filmske klasike - pitanje je dana kad će nas usred Hičove scene pod tušem iznenaditi neki neobrijani kafe-manijak, žurku nacista u seoskoj kafani iz "Kabarea" prekinuti osećaj sigurnosti sa novim modelom uložaka sa krilcima, a "Zaratustru" i "Na lepom plavom Dunavu" dva Štrausa u Kjubrikovoj "Odiseji" razdvojiti (nežni) poziv u Erotik šop ili (tvrdi - "budi hrabar...") na premijeru umetničkog (?!) pornića "Kresni me".
       Piter Vir je, dakle, bio u pravu - svi mi igramo u jednom globalnom "Trumanovom šouu", a da toga nismo svesni dok se smejemo neprilikama DŽima Kerija. Razumem da je TV skupa, ali zašto naplata sleduje po živcima gledalaca?