Oko sedam hiljada porodica je žestoko profitiralo u dvanaest godina, ali je gro bogatstva sliven u džepove dve stotine porodica. Ti ljudi će morati da vrate deo toga što su zaradili kroz jednokratni porez

      Mnogo se bogataša, u poslednjih deset godina, u siromašnoj Srbiji, izrodilo. Neki su se bogatili nezakonito, neki su koristili rupe u zakonu, a za sve važi prosto pravilo: bili su bliski vlasti. Obogatili su se i sami vlastodršci i sad je na novoj vlasti da vidi što će i kako će, a sigurno je da sve to mora da se ispravi.
      
       Ono što je opljačkano, moraće da se naplati. Na tome ovih dana radi jedna državna komisija, čiji je predsednik Vuk Obradović. Reč je o Komisiji za ispitivanje najtežih zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja.
       - Komisiju je formirala Vlada Republike Srbije, pre mesec i po dana otprilike. Ona je u međuvremenu formirala čitav niz ekspertskih grupa koje se bave pojedinim područjima. Urađeno je u međuvremenu dosta toga i ja se nadam da će komisija sa prvim ozbiljnijim rezultatima izaći pred vladu i pred našu javnost negde između 15. i 20. aprila.
       Formiranjem te komisije i njenim radom nova demokratska vlast u Srbiji zapravo ispunjava svoje predizborno obećanje da će građanima Srbije odgovoriti na pitanje kako su neki ljudi u minulih 12 godina došli do enormnih bogatstava, gde se i kako odlilo to ogromno društveno blago sticano generacijama i decenijama i da će se postarati da bar deo toga blaga bude vraćen narodu i državi.
       Reč je o nečemu što su preduzimale mnoge zemlje sveta posle tih velikih društvenih zaokreta i preokreta. To je nešto što smo i mi morali da uradimo.
      
       Znači, tih primera ima i na Zapadu?
       - Kako da ne!
      
       Čija su to iskustva?
       - Gotovo da nema zemlje koja na ovaj ili onaj način nije dolazila u situaciju da preispituje enormno bogaćenje. I Amerikanci i Francuzi. Čak smo neka francuska iskustva koristili pri izradi nacrta zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu.
      
       Šta je suština cele priče?
       - Nema sumnje, deo ljudi došao je do velikog novca, do velikih bogatstava direktnim kršenjem zakona i kriminalnim radnjama. Srbija u vreme Miloševićevog režima bila je uveliko kriminalizovana. Kriminal je zahvatio gotovo sve pore društvenog života. On je na mnoge načine bio srastao i sa onim što se zove vlast. Nosioci odgovornosti za javne poslove bili su vrlo često i nosioci ključnih kriminalnih radnji u ovoj zemlji. I naše je stanovište u tom pogledu vrlo jasno. Ti će ljudi morati pre ili kasnije da se suoče sa sudom pravde, a imovina do koje su došli, vršeći kriminalne radnje, biće vraćena građanima i državi.
      
       Neki kažu da su radili po zakonu.
       - Da, veliki broj tih takozvanih novobogataša stigao je do velikog bogatstva bez formalnog kršenja propisa, već korišćenjem svog monopolskog položaja u privrednim i drugim aktivnostima, zahvaljujući pogodnostima koje je Slobodan Milošević - svesno ili nesvesno, sasvim svejedno - ostavljao ili pružao pojedinim ljudima, zahvaljujući sankcijama, hiperinflaciji, korišćenju rupa u zakonu, kako bi to naš narod kazao. I ja zapravo mislim da je gro tog bogatstva na takav način dobijen i da se stekao, kažu ekonomski eksperti, u rukama oko dve stotine porodica. Globalno oko 7 000 porodica je žestoko profitiralo u tih deset - dvanaest godina, ali je gro toga bogatstva sliven u džepove dve stotina porodica.
       Ti će ljudi morati da vrate deo toga što su zaradili, kako se to u nacrtu zakona kaže, zahvaljujući posebnim pogodnostima. Vrlo brzo će biti gotov poseban zakon o jednokratnom porezu na ekstradohodak.
      
       To znači, porez mora da se plati odmah.
       - Reč je o jednokratnom porezu. NJihovim plaćanjem priča o tome se završava. Tim ljudima se pruža šansa da krenu jednim novim početkom.
      
       Znači, procena bogatstva, rešenje o porezu, uplati u roku i mirna Bačka...
       - Svako od njih će moći - zakon će biti vrlo konkretan, vrlo jasan - svako će od njih biti obavezan po tom zakonu da u roku od 30 dana sam prijavi ostvareni ekstradohodak, odnosno ekstraimovinu koju je stekao. I tim ljudima koji sami budu prijavili tu svoju poresku obavezu, verovatno ćemo (o tome se ovih dana upravo razgovara) dati neku vrstu stimulacije. Verovatno će im poreska osnovica biti umanjena u određenom procentu. Mislimo da bi to trebalo uraditi. Izbegavaju se na taj način troškovi koje bi državni organi nužno imali ukoliko sami krenu u otkrivanje nekih stvari, a takođe će se na ovaj način brže doći do novca koji je zaista u ovoj situaciji preko potreban.
       Ukoliko se to ne bude dogodilo, angažovaće se poreski organi i oni će sledom onoga što komisija bude ustanovila i što sami budu našli, tragom onoga što budu našli drugi organi, carinski, recimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova će raditi rigorozno.
      
       A ako lažno prijavi imovinu, ako utaji porez?
       - Kazne će biti vrlo stroge, vrlo oštre, kao što će biti vrlo oštre i poreske stope. One će se kretati u rasponu od 30 do 90 odsto. Trideset odsto najverovatnije za ekstraprofit do pedeset hiljada maraka, a 90 odsto, prema nekim stavovima sada, za ekstradohodak iznad pet miliona maraka. Ima i zagovornika za povećanje tog iznosa.
      
       Ali, ipak, da li će, u ovoj opštoj atmosferi "da visi Pedro", ceh platiti i pošteni bogataši?
       - Neće. Razume se da neće. Reč je uglavnom o novcu koji je stican dobrim delom u vreme hiperinflacije 1992, 1993, 1994. godine. Ti su ljudi tada žestoko profitirali. Oni su u međuvremenu radili sa tim novcem, višestruko su ga uvećali. U to im se neće dirati. Mi se zalažemo za jednu čistu poresku osnovicu. Događale su se, zapravo, čudovišne stvari. Evo vam jedan primer. LJudi u Narodnoj banci su angažovani, između ostalog, i na ispitivanju Zajma za privredni preporod Srbije. U jednom trenutku u jednoj fazi toga rada - mislim da smo u međuvremenu otišli dalje, oni su konstatovali, recimo, sledeću činjenicu: da je od 35 miliona maraka isplaćenih pojedinim firmama iz toga zajma vraćeno svega četiri miliona. Dakle, 31 milion su ti ljudi profitirali. Nisu vratili državi.
      
       Mi smo deset godina živeli u jednom zastrašujućem sistemu. To nije bilo slučajno?
       - To su zastrašujuće stvari. Prosto čovek ima utisak da je svesno stvaran jedan sistem u kome su i ljudi koji su razmišljali vrlo pošteno, koji nisu kriminalci, neskloni tim radnjama, hteli-ne hteli, morali da posegnu za nekim mogućnostima koje im je taj sistem stvarao. Milošević je, izgleda, svesno to činio. On je vrlo svesno gotovo sve naše ljude uvlačio u zonu s one strane prava. Na taj način je mogao da ih kontroliše, da ih svakoga trenutka udari po glavi, da im poruči: ćutite, vi ste u mojim rukama. Jednostavno, mogao je svakoga čoveka da natera u beščašće.
      
       Nije bilo nevinih oko njega.
       - Potpuno ste u pravu. Dešavale su se zaista neverovatne stvari. Uzmite to što se zbivalo na našoj carini. Taj nesrećni direktor, ja stvarno ne znam o čemu je taj čovek razmišljao, koji se poigravao milionima maraka, koji ih je davao na nečiji poziv, po nečijem usmenom nalogu, gotovo bez ikakvih papira. Oni su jednostavno - to se sada potvrđuje - doista tu državu doživljavali kao sopstveno vlasništvo, a državnu imovinu kao nešto čime oni mogu da upravljaju kako hoće.
      
       Pri tom su zaboravili da ništa na svetu nije besplatno, nijedan ručak nije besplatan i da će jednog dana narod doći po svoje.
       - Živeli su u uverenju, verovatno, da će biti večito na vlasti, da će trajno ostati na tim pozicijama, da ih niko nikada neće zapitati koliki je račun njihovoga pira. Politika je surov posao. Sudbinu političara ne određuje namera. Ja ne isključujem mogućnost da su mnogi zaista imali dobre namere, ali to nije dovoljno. Sudbinu političara određuju učinci njihove vladavine. A učinci naše dojučerašnje politike su doista pogubni na svim frontovima.
      
       Neko nema šta da jede, a neko ima "kuću" od tri hiljade kvadrata i ne samo jednu, nego pet. Je li tako?
       - U tome je problem, dabome. Došlo je do jednog užasno dramatičnog raslojavanja u društvu. U igri je i moralni momenat cele ove priče. Znate, u toj meri je doista neprihvatljivo da čitav jedan narod propada, da živi užasno teško, a da jedna grupica ljudi dolazi do bogatstava koja su velika i po američkim i evropskim kriterijumima, u američkim i evropskim razmerama. Uveren sam u to da je i u njihovom interesu, u interesu tih ljudi da jedan komad toga vrate narodu i državi. Mi hoćemo to da obavimo na jedan krajnje civilizovan način. Nećemo da se kao u nekim zemljama koristimo nekakvim retroaktivnim metodama, represijom, izdavanjem naloga - moraju uraditi to, to, to. Ne. Mi hoćemo da se i to uradi zaista u krajnje demokratskoj proceduri, da sve bude utemeljeno na pravu i pravdi. Zakon koji bude usvojila Narodna skupština Srbije važiće za sve, apsolutno za sve. Niko neće moći da bude mimoiđen, čak ni oni koji se možda nalaze u DOS-u, u sadašnjoj nomenklaturi.
      
       To bi bilo vrlo dobro za državu, odnosno za novu vlast, za vladu, da prvi daju primer.
       - Pa, videćemo kako će se ljudi poneti. Ja znam da su neki od tih ljudi koji imaju mnogo, spremni da povuku takve poteze. Svesni su da je to dobro i za njih. Kao što ste kazali, mislim da će lakše nositi teret toga bogatstva koje poseduju. Smatram da ni bogati ljudi ne mogu da budu srećni ukoliko su okruženi sirotinjom, ukoliko poseduju nešto što bi mogli i drugi, ali nisu imali takve šanse. Društvo u kome svi ljudi nemaju jednake šanse, ne može da bude zdravo društvo. Lakše će da pogledaju svojoj deci u oči. To nasleđe koje im ostavljaju biće bez posebnih hipoteka. I po ljudskim i po božjim merilima.
      
       Posle petog oktobra, morate priznati, neki ljudi iz nove vlasti davali su preterane izjave, gotovo pretnje, i mnogi su se osećali kao da žive u prokletoj avliji, gde niko nije nevin, kako je govorio upravnik te avlije.
       - Znam, bilo je dosta nesporazuma. Govorilo se čak i o tome da ćemo se sad vratiti u nekakvu reviziju otkupa stanova. Nikome to ne pada na pamet. Niko neće dirati u otkup onoga stana koji je pripadao čoveku, niko neće dirati u osnovanost dobijanja nekog kredita kojim je čovek rešavao stambeno pitanje. Ali ćemo, razume se, morati da se vratimo na ljude koji su kršili zakon. To je pošteno i vrlo demokratski.
      
       PETAR IGNJA