Pritvaranje i saslušanje osmorice funkcionera SPS-a i JUL-a nije uvod za utamničenje bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije. Izgleda, ima sasvim dovoljno dokaza za njegove kriminalne radnje sa novcem

      Slobodan Milošević će biti uhapšen dan-dva pre ili dan-dva posle 31. marta, osim ako to ne bi izazvalo veliku dramu u državi, ali ne vidim nijedan razlog za bilo kakvu dramu.
       U sredu oko 10 časova ovo je NIN-u rekao visoki funkcioner Demokratske opozicije Srbije.
       Razlog hapšenja: nezakonito prisvajanje velike količine novca, pominje se čak cifra od 500 miliona maraka. Dokazi za Miloševićevo kršenje zakona su neoborivi, rekao je to nedavno i Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije, ne pominjući o kolikom iznosu je reč.
       Prema nekim izvorima NIN-a o Miloševićevom hapšenju se razgovaralo i pre putovanja Zorana Đinđića, premijera Srbije, u Sjedinjene Američke Države. "Amerikanci se opet ponašaju kao Miloševićevi saveznici. Insistiranjem da ga uhapsimo do 31. marta, oni izazivaju bes u delu javnosti i nas pretvaraju u puke izvršioce njihovih naloga. Dokazi o Miloševićevoj umešanosti u kriminalne poslove sa novcem počeli su da se pojavljuju odmah po formiranju vlade Srbije", kaže izvor NIN-a.
       Međutim, jasno je da u DOS-u nije bilo saglasnosti o Miloševićevom hapšenju. U prošlu subotu (24. marta) u razgovoru lidera DOS-a postignuta je saglasnost da se "državni organi moraju jednako ponašati prema svim građanima". Izvor NIN-a tumači ovaj stav:"Dakle, saglasili smo se da ćemo i Slobodana Miloševića tretirati kao i sve ostale građane."
       Saslušavanje i pritvaranje osmorice funkcionera Socijalističke partije i Jugoslovenske levice - Uroša Šuvakovića, Danila Pantovića, Radoslava Sekulića, Tomislava Jankovića, Miloša Lončara, Nikole Mitrovića, Zorana Višnjića, Nikole Ćurčića i Živadina Jovanovića nema nikakve veze sa najavljenim hapšenjem Slobodana Miloševića. "Oni su hapšeni zbog kriminala, što su svoje pozicije koristili da pribavljaju novac za sebe ili svoju partiju. Nikome od njih neće biti zaboravljeno ono šta su uradili u zamenu za eventualno iznošenje dokaza protiv Miloševića. Nema trgovine, možda samo olakšavajućih okolnosti", kaže funkcioner DOS-a.
       Inače, dosad uhapšeni funkcioneri državnih organa, pokazuje praksa, gube nerve i samopouzdanje posle tridesetak dana pritvora. Tako je Radomir Marković, doskorašnji šef DB-a, tek kada mu je pre neki dan data i sedma krivična prijava za nezakonito posedovanje oružja (dve automatske puške "hekler koh", automatska puška "tomson", snajperske puške "SIG sauer" i SIG sauer 200, revolveri "smit&veson" i "luger 5P101"), nervozno kazao: "Pa nisam ja jedini kriv za sve. Nije sve išlo iz moje glave. Valjda je još neko donosio odluke."
       Osim Miloševića, narednih dana biće saslušavani i mnogi drugi funkcioneri. "Prva će na udaru biti mafija u zdravstvu, oni koji su zarađivali na bolesnim ljudima. Pa u KBC "Dedinje" 220 ljudi je primalo platu a nikada ništa tu nije radilo. Nije završena ni priča o lekovima", kaže NIN-ov izvor.
       Budući da je uglavnom JUL "držao" zdravstvo, da li će se na udaru naći i Mira Marković, predsednik Direkcije?
       "Naravno, i ona", odgovorio je NIN-ov izvor.
       Iako su posle 5. oktobra dokazi za najteža krivična dela uništavani, ostalo je očigledno mnogo tragova zločina, možda i zato što je izgledalo normalno da se prisvoji DIPOS-ova vila i ugrade u cenu lekova troškovi kongresa. Ako je o Ibarskoj magistrali progovorio vozač kamiona, o finansijskim malverzacijama govore vidljive stvari. I najmlađi studenti prava uče da je najčvršća indicija učinjenog imovinskog krivičnog dela - imovina znatno veća od prihoda. Treba poći od vile, jahte ili nečeg sličnog i doći će se do novog krivičnog dela.Činjenice o tome istraga je dobila kao na tanjiru. Iskusni pravosudni stručnjaci s divljenjem posmatraju rad novih mladih tužilaca koji tačno znaju šta traže i čije naloge još neosposobljena policija ne može da izvrdava.
       Najstrašnije je upravo to što sačuvana dokumenta pokazuju da počinioci ovih dela nisu imali ni trunke svesti da rade nešto nedozvoljeno. U skladu s vlastitim pravilima igre, počiniocima ovih krivičnih dela, i stotine drugih, bilo je normalno da iz fonda namenskih vila koje treba da koriste strana predstavništva i diplomate, neke pređu u vlasništvo Republike ili Federacije, da bi bile dodeljene "zaslužnim" funkcionerima po minimalnoj ceni otkupa stana.
       Ako je jedan Šuvaković, kako tvrde izvori iz DOS-a, mogao da bude učesnik u poslovima vrednim stotine hiljada, pa i miliona maraka, ubedljivije deluje pretpostavka da je pravi vrh vlasti nezakonito raspolagao milijardama dolara.
       Izgleda da posle ovih slede masovnija hapšenja jer se uhapšenici brane tako što optužuju one druge i treće, kojih, izgleda, nije bilo malo. Kad jednog pritvorenog upitaju zašto se u cenu lekova ili opremu "ugrađivao" za 100 000 maraka, on odgovara: "To nije ništa jer se onaj drugi 'ugradio' za milion."
       Bivšeg ministra inostranih poslova Živadina Jovanovića čeka ukidanje poslaničkog imuniteta i istraga ne samo zbog protivpravnog zaključenja ugovora oko dedinjske vile već i zbog nonšalantnog uzimanja novca (hiljade maraka) sa carine. Svojevremeno, u skupom odelu i vrednim satom na ruci umeo je da kaže: "Posao je interesantan, ali je plata bedna."
      
       DANILO PANTOVIĆ
       Bivši generalni sekretar SMIP-a, umesto za ambasadora na Kubi, gde je nameravao da ode, završio je u beogradskom zatvoru. Pravnik po struci i, po vlastitom kazivanju, "direktor firme za uvoz i prodaju sportske opreme, čiji vlasnik je njegov prijatelj", prvi je čovek koji je na tako visoku funkciju u SMIP-u došao bez ikakvog diplomatskog iskustva. I to iz policije, gde je bio šef kabineta Vlajka Stojiljkovića. Prethodno je bio u Privrednoj komori, gde je takođe bio Vlajkovićev šef kabineta. Kao kadar JUL-a bio je veza između svoje partije, SPS-a i MUP-a.
       Po dolasku u SMIP, postao je predsednik Upravnog odbora Diplomatsko-stambenog preduzeća i odmah se dokopao stana od 115 kvadrata u ulici Filipa Kljajića, na Vračaru, koji je otkupio i pre nego što se u njega uselio. Nema dokaza da je prethodni stan vratio saveznoj administraciji. Upravo u njegovo vreme DIPOS je, po nalogu SMIP-a, dodelio iz svog fonda izvestan broj stanova policiji.
       Posle oktobarskih događaja Pantović se nije pojavljivao na poslu, a kako se nezvanično saznaje, u njegovom kabinetu pronađena je rukom pisana poruka: "Nabaviti milion dolara za predsednika".
      
       UROŠ ŠUVAKOVIĆ
       Nekadašnji visoki funkcioner SPS-a bio je, po svemu sudeći, glavna veza doskorašnje vladajuće koalicije i Službe državne bezbednosti. Prema nedavno objavljenim dokumentima, Šuvaković je u SDB-u radio na "zadacima i poslovima ovlašćenog lica, odnosno na određenim dužnostima u organima unutrašnjih poslova, na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem". Na tim poslovima je bio sve dok većina u DOS-u nije zatražila smenu njegovog šefa Radeta Markovića, kad je vraćen u Glavni odbor SPS-a.
       Prošle godine optužen je da je njegov posao u MUP-u bilo stvaranje privatne mreže doušnika. U decembru je priveden na informativni razgovor, jer je Mihalj Kertes izjavio da je lično Šuvaković dolazio u Carinu po novac za finansiranje SPS-a.
      
       DR TOMISLAV JANKOVIĆ
       Razvojni put šezdesetogodišnjeg ginekologa dr Tomislava Jankovića počinje u Vrnjačkoj Banji gde, kao lokalni funkcioner Saveza komunista, dospeva na mesto direktora Centra za rehabilitaciju. Za buduća napredovanja u službi, osim predanim radom, preporučuje se i bogatim večerama priređivanim nekadašnjem visokom funkcioneru Saveza komunista Draži Markoviću.
       Postaje prvi čovek republičkog SIZ-a za zdravstvo, članstvo u SK zamenjuje članstvom u SPS-u, odlazi zatim na čelo Zavoda za imunologiju i virusologiju kad je na čelo nadležnog ministarstva postavljena Leposava Milićević. Negde u međuvremenu, međutim, Janković menja stranački angažman (ostaje, prirodno, veran levici), putuje sa Mirjanom Marković na predstavljanje njenih knjiga u Indiji i strpljivo čeka svoju priliku - ona stiže kad je stranački kolega iz JUL-a dr Nenad Đorđević smenjen sa mesta direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (nekadašnji SIZ). Janković zauzima njegovo "vruće" mesto sa koga, poput prethodnika, odlazi u pritvor. Spočitava mu se zasad da je kasu Zavoda, zajedno sa saradnicima, oštetio za više od tri miliona dinara.
      
       NIKOLA ĆURČIĆ
       Razlog hapšenja general-majora iz resora državne bezbednosti MUP-a Srbije zvanično još nije saopšten. Jedino se zna da mu je jednomesečni pritvor u beogradskom Centralnom zatvoru određen zbog zloupotrebe službenog položaja i "odavanja službene tajne". Hapšenjem Nikole Ćurčića, rukovodioca Instituta za bezbednost i člana Kolegijuma MUP-a Srbije, u zatvoru se našao čitav uži kolegijum doskorašnjeg vrha srpske tajne policije, jer su uz Radeta Markovića i Ćurčića iza brave njihovi najbliži saradnici Branko Crni i Milan Radonjić.
       Nikola Ćurčić je karijeru započeo u Kraljevu kao načelnik gradske policije, da bi uz pomoć svog brata Veljka, bankara i ličnog prijatelja Slobodana Miloševića, došao u Beograd na mesto zamenika sekretara GSUP-a. Za vreme tog mandata Rade Marković mu je bio jedan od pomoćnika.
       Kada je krajem devedesetih godina doživeo tešku saobraćajnu nesreću, posle koje se dugo oporavljao, i bio prebačen u MUP Srbije za pomoćnika ministra, Rade Marković postaje prvi čove GSUP-a. Upravo je Ćurčić krčio karijeru Radetu Markoviću, učio ga lovu i plejbojskim manirima.
       Na mesto direktora Instituta bezbednosti MUP-a Srbije postavljen je posle dolaska sa bolovanja, 1991. godine. Tada se komentarisalo da ga je lično Slobodan Milošević, u to vreme predsednik Srbije, zbog lošeg zdravlja sklonio sa operativnog rada u policiji. Poznato je da je ovaj institut pravio razna neophodna sredstva i sprave za javni i tajni rad službi, a kroz njega su i neke domaće "diplomate" prolazile višemesečnu obuku.
       Dugo godina zatim, Rade Marković, posle imenovanja na mesto načelnika RDB-a, oktobra 1998. godine, postavlja ga za svog pomoćnika. Ukazom predsednika Srbije Milana Milutinovića unapređen je u čim general-majora. Ćurčić je smatran za i te kako važnog saradnika i veoma dobrog savetnika Markovića. Zbog svojih veza sa "porodicom" važio je za sivu eminenciju DB-a. Navodno, on je vršio glavna postavljenja u DB-u, a Rade samo aminovao. Kao tandem sprovodili su julovsku i espees liniju u službi i doveli je do kolapsa i velike bruke.
      
       MILOŠ LONČAR
       Ime direktora novosadskog građevinskog preduzeća "Novograp" pročulo se po vezama sa jugoslovenskom diplomatijom i njenim eskluzivnim stambenim fondom. Najpre je, 1996. godine, postavljen za likvidacionog upravnika Diplomatsko-stambenog preduzeća, da bi sledeće godine u vladajućim krugovima odlučeno da se umesto DSP-a u likvidaciji osnuje novo preduzeće, DIPOS, a za njegovog direktora postavi Miloš Lončar. Još u likvidacionom periodu je uočeno da su mnoge diplomatske vile i stanovi, u odsustvu stranih diplomata, "odbeglih" po uvođenju sankcija, date po veoma povoljnim i dugoročnim ugovorima u zakup i na čuvanje odabranoj klijenteli.
       Posle 5. oktobra prošle godine, rad DIPOS-a i Lončara počela je da češlja specijalizovana jedinica MUP-a za borbu protiv kriminala, zbog sumnji da je u tom preduzeću bilo zloupotreba i malverzacija. U javnost je procurilo da je za samo dve godine DIPOS-ovog gazdovanja državnom imovinom nestalo 113 reprezentativnih vila. Kako je Lončar objašnjavao, naloge za izuzimanje tih vila iz državno-stambenog fonda dobijao je sa potpisom sa nadležnog mesta. "Na mene kao direktora DIPOS-a vršeni su strahoviti pritisci da se pojedini stanovi i kuće izuzmu iz našeg fonda i daju saveznoj ili republičkoj vladi za određene namene", izjavio je Lončar u jednom od intervjua. "U ime Vlade Jugoslavije pritiske na mene vršili su predsednici Stambene komisije Jugoslav Kostić, Vuk Ognjanović i Zoran Vujović, a iz Vlade Srbije za to je bila zadužena sekretar vlade Cica Knežević..."
       U vreme najoštrijih sankcija Lončarevom "Novograpu" je bilo povereno renoviranje jugoslovenske ambasade u Atini. Tamo su mu bila na raspolaganju "gotovo neograničena finansijska sredstva". Na sličan način renoviran je i konzulat u Solunu, kao i Konak manastira Hilandar.
       "Zli jezici" tvrde da je iz izuzetne saradnje Lončara i Milana Milutinovića u Atini nikao i mali privatni hotel i jedan stančić.
      
       DR NIKOLA MITROVIĆ
       Do oktobra prošle godine direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu a na tom mestu još od 1983. godine, specijalizovani neuropsihijatar i radiolog dr Nikola Mitrović još jedan je od JUL-ovih funkcionera koji su u svojoj šaci držali srpsko zdravstvo. Pre deset godina bio je i republički ministar zdravlja.
       Upućeni, inače, pričaju da su Nikola Mitrović i njegova supruga Labuda, takođe lekar, u veoma bliskim prijateljskim vezama sa dugogodišnjim vladajućim bračnim parom sa Dedinja, pogotovo njegovom lepšom polovinom. Takođe, "kumovao" je i dolasku Milovana Bojića u Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
       Iako važi za dobrog stručnjaka, Mitrović će u Institutu čiji je direktor bio ostati upamćen i kao čovek koji se svojski trudio da članstvo JUL-a omasovi kolegama lekarima, ali i po sumnjama da je umešan u niz malverzacija prilikom kupovine lekova za Institut - na primer, ukupna cena paketa citostatika kupljenih 1998. godine "nekako" je uvećana za oko 350 000 maraka, zbog čega je i priveden u policiju.
      
       ZORAN VIŠNJIĆ
       Direktor "Medifarma" u čijem je Upravnom odboru sedeo i privedeni bivši direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Tomislav Janković, Zoran Višnjić prilično je nepoznat široj javnosti. Zna se da je njegova firma imala dozvolu za uvoz citostatika, koju je i koristila ali preko firme "Best farm" u kojoj radi njegova ćerka a na čijem je čelu takođe privedeni Radisav Sekulić. Višnjićev "Medifarm" pojavljuje se pak kao fiktivni posrednik, "maska" u ugovorima između "Best farma", Instituta za onkologiju i radiologiju Nikole Mitrovića i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Tomislava Jankovića.
      
       RADOSLAV - LALE SEKULIĆ
       Penzioner koji "voli da se predstavlja kao doktor ekonomije", Radoslav Sekulić je put pritvora u kome se trenutno nalazi krenuo iz Seoske zemljoradničke zadruge u Dragašu. Odatle prelazi, ili "beži zbog mahinacija" u fabriku "Javor" u Ivanjici u kojoj, kao u pravom američkom snu, prelazi put od magacionera do generalnog direktora. Tu sledi novi sudar sa zakonom: 1987. godine izvode ga pred istražnog sudiju zato što njegova fabrika nije plaćala carine, međutim, puštaju ga na intervenciju tadašnjeg člana Predsedništva SFRJ generala Nikole LJubičića, sa čijim je sinom uspešno sarađivao. Posle Osme sednice i istrage zbog neplaćenih carina, postaje direktor Savezne uprave carina, odakle odlazi u penziju dolaskom Mihalja Kertesa.
       U međuvremenu pak otvara firmu "Leving Dor konsalting CEA" u Švajcarskoj, preko koje ostaje u poslovima konfekcijom, ali osniva i firmu "Best farm" preko koje učestvuje u unosnim poslovima uvoza lekova povezavši se sa kolegama-biznismenima iz vrha JUL-a.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
       NIKOLA VRZIĆ
      
      

Tužitelj pod istragom Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Nikola Mitrović i bivši direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Tomislav Janković privedeni su, pored ostalih, u ponedeljak po podne budući        "osumnjičeni da su prilikom nabavke citostatika i drugih lekova" oštetili Zavod za više od tri miliona dinara.        O nabavci citostatika - iz Indije, lošeg kvaliteta - u kojoj su učestvovali Tomislav Janković (tada direktor Instituta za imunologiju i virusologiju na Torlaku), tadašnja ministarka zdravlja Leposava Milićević, šefica Direkcije JUL-a Mirjana Marković i ko zna ko još, a koji su završili na Mitrovićevom Institutu, NIN je pisao još pre tri i po godine, novembra 1997. Strateški plan ondašnjeg državnog vrha o podmirivanju potreba domaćeg zdravstva uvozom lekova sa Dalekog istoka tada je prvi put postao poznat javnosti.        Oglasili su se zatim i predstavnici sindikata farmaceuta tvrdnjama u NIN-u da "oni koji uvoze, te lekove neće dati svojoj deci" te da je, zapravo, formiran uvoznički lobi koji zarad svog profita uništava i zdravlje ljudi i domaću farmaceutsku industriju.        Ovi NIN-ovi napisi nikada nisu demantovani ali je zato - shodno prethodnoj najavi ministarke Leposave Milićević da ćemo "biti utuženi" - protiv našeg lista dr Nikola Mitrović zbog klevete pokrenuo prekršajnu prijavu (tražio 10 miliona dinara) i krivične protiv tadašnjeg glavnog urednika i autora teksta. Ovaj sudski spor - je obustavljen prošle godine.               N. V.