Novi poreski propisi do te mere su uzbudili građanstvo da su sve ostale teme, pa čak i Miloševićev neodlazak u Hag, i moguća nova kaznena politika Zapada, pali u drugi plan. Vlada se našla pod baražnom vatrom javnosti, opozicionih poslanika i sindikata koji su joj do juče bili saborci u promenama.

      Ministar Božidar Đelić doživeo je prvo vatreno krštenje u srpskom parlamentu u kojem su poslanici opozicije, udarajući na populističke žice, isekli budžet i poreske zakone. U kratkom intervjuu za NIN, Đelić objašnjava ko je u pravu i da li će vlada preživeti socijalni bunt.
      
       Zar je baš bilo neophodno da se pelene i ortopedska pomagala uvrste u listu oporezovanih vrsta robe?
       - To je onda šire pitanje i glasi da li poreska politika treba da vodi zdravstvenu politiku ili socijalnu politiku. Naš je pristup da to razdvojimo, jer se pokazalo da mešanje nije dobro. Ako pelene budu neoporezovane, one će imati nisku cenu i za roditelje koji imaju puno para i za one koji nemaju para i za one koji imaju jedno dete a siromašni su ili imaju troje dece i siromašni su. Naš je princip da ubiramo prihode za državu, a na rashodnoj strani onda nalazimo grupe ljudi kojima treba pomoći.
       Mi imamo rezervisan novac za dečje dodatke čija je isplata kasnila više od dve godine i to će biti oko 80 do 90 nemačkih maraka po porodici. Isplatićemo i obveznice koje je prethodna vlada štampala, a formirali smo i fond za jednokratnu pomoć čija su ciljna grupa socijalno ugrožene porodice (48 hiljada porodica) i vodimo računa o penzionerima koji imaju najniža primanja.
       Ove godine ćemo krajem aprila početi isplatu 110 maraka stare devizne štednje.
      
       A šta će biti sa onima koji su srednji sloj: poreski paket doneće 5,6 odsto inflacije, istovremeno će poskupeti struja, najavljuje se participacija za zdravstvo od 38 dinara, planira se poskupljenje telekomunikacija, najavljuju se participacije za srednje škole?
       - Tačno je da će cene biti povećane i da u ovih 5,6 odsto nije uračunat efekat poskupljenja struje. O povećanju cena telekomunikacija nije doneta odluka, a participacije su dobro rešenje. Cela tranzicijska istorija pokazuje da je najvažnije pomoći najslabijima a da će se srednji sloj već snaći. U Beogradu i nekim drugim gradovima vidimo da se otvaraju nova radna mesta i ako sve krene na dobro, upravo će ti ljudi prvi dobiti posao. Ako u srednji sloj stavimo državnu upravu, zdravstvo i školstvo, njima je kroz budžet obezbeđen izvestan realan rast plata.
       Čim počne da se primenjuje i bruto obračun plate, imaćemo i rasterećenje privrede sa 105 na 69,8 odsto, što je takođe deo pomoći srednjem sloju. To će biti jak signal privredi, a u boljestojećim firmama će moći da se povećaju i plate.
      
       Zvuči lepo, ali da li vi primećujete da su ljudi ogorčeni? Ranije ste davali samo optimistička obećanja a sada vlada šalje poruke "Hajde da preguramo još mart, pa april, pa maj..."?
       - Zar je to dugo posle deset godina? Elektroprivreda je srce nelikvidnosti naše privrede, dosadašnji poreski sistem značio je ogromno gubljenje prihoda i davao ogroman prostor za korupciju. Mi hoćemo to da promenimo i trošak društva da se to izvede nije toliko veliki. U ovom teškom trenutku ljudima možda malo znači to što bi ovim tempom za deset godina mogli da se uključimo u Evropsku uniju, ali ja osećam da su ljudi i dalje za reforme.
      
       A osećate li očaj običnih ljudi?
       - Radim dvadeset sati ovde i ne mogu da pretendujem da znam sasvim tačno šta se dešava. Ali čim ovi zakoni budu usvojeni, krenuću da razgovaram sa građanima, sa privredom, po unutrašnjosti, sigurno se neću ovde zatvoriti kao u neku kulu.
       Tačno je da mi sada testiramo rešenost naših ljudi da uđemo u reforme, ali mislim da će se posle nekoliko teških meseci pokazati da je to dobar način da izađemo na pravi put.
       Dve stvari mogu da nas izbace iz koloseka. Prva stvar je da se šverc i utaja poreza nastave na istom nivou. Predložili smo razumna poreska rešenja a pojačaćemo i kontrolu da bismo to suzbili. Druga stvar je izostajanje podrške Zapada zbog Haga. Ako se to desi, moraćemo da donesemo potpuno drugačiji budžet. Ali ja sam umereni optimista i verujem da ćemo posle donatorske konferencije u maju i najavljenih investicija, krajem ove i početkom iduće godine biti u dosta boljem položaju.
      
       U ponedeljak ste već pomalo uzmakli pred jasnim socijalnim pritiskom i odustali od primene stope od 17 odsto na komunalne usluge.
       - To je dobra strana javne rasprave sa ljudima iz različitih partija i iz unutrašnjosti. Komunalne usluge su značajno porasle mada sa veoma niskog nivoa. Došli smo do zaključka da je time obuhvaćen veoma širok sloj ljudi i da je teško naći ciljnu grupu kojoj bi se posebno moglo pomoći. Smatrali smo da je dobro da se ova odluka odloži do 1. januara iduće godine.
      
       Rasprava u parlamentu je u utorak bila oštra. Ko će po vašem mišljenju, pobediti, vi ili poslanici koji vas kritikuju?
       - Nije ovo kao nešto - mi sad "davimo" a oni kao "spasavaju" Da li ćemo još u nečemu ustupiti? Fleksibilnost mora da postoji jer imamo ovakvo stanje kakvo je. Moramo da očuvamo ovaj zdrav princip koji smo predložili ali primer s komunalijama i verovatno nekim dodatnim oslobađanjima za poljoprivredu će taj princip prilagoditi našim okolnostima.
      
       Da li je tačno da ste pre donošenja poreskog paketa hteli da povećate plate u vladi za pet puta?
       - Čist trač.
      
       TANJA JAKOBI