"Nefer je da se u javnosti malo pominje da će novi obračun plata u njihovom bruto iznosu značiti da će radnici dobiti veće plate, a da se poslodavcima neće povećati teret", kaže dr Raičević. Prema prvim simulacijama novih propisa, radnik koji sada dobija neto platu od 5 000 dinara, od juna će dobijati 6 000 dinara. Raičević dodaje da nije bilo načina da to povećanje plata usledi pre primene poreskog paketa. "Obračun plata je relativno složen i traži pripremu. Uz to, usvajanje tog obračuna u aprilu, na primer, onemogućilo bi normalnu izradu šestomesečnih obračuna o poslovanju", kaže on. Još nešto o čemu poreski obveznici ne vode računa jeste da su do sada znatan deo zarade primali kroz druge prihode - u polutkama, bonovima, ili kao terenski dodatak. Živeli su danas za danas, ali su ih zato prilikom odlaska u penziju sačekale niske osnovice ili podatak da njihov poslodavac godinama nije plaćao doprinose.

      Nije bilo goreg ekonomskog trenutka da se započnu promene poreskog sistema - proizvodnja tone a standard stanovništva je mizeran - ali nije bilo ni alternative, jer bi Srbiju dalje odlaganje ozbiljnih rezova vodilo samo u mrcvarenje i dalje propadanje. Ovako, ispod najnovijeg paketa poreskih zakona o kojima se ove nedelje raspravlja u Skupštini Srbije, podvlači crtu jedan od vodećih jugoslovenskih poreskih stručnjaka dr Božidar Raičević.
       Na prvim stranama novina i u ušima građana odzvanjaju samo one stavke koje su najteže podnošljive: potrošačka korpa biće skuplja za najmanje 400 dinara (sto dinara manje od prvobitne računice jer se odustalo od oporezivanja komunalija), a od 1. aprila svako ko uđe u samoposlugu osećaće se kao da mu se svet okrenuo naglavačke: skuplje ulje, šećer, meso, pelene, lekovi i novine.
      
       Novac i pištolj
       Običan svet će tvrditi da je najviše pogođen izmenama novih poreza i imaće pravo, smatra dr Raičević, jer upravo taj sloj ljudi čiji su prihodi ispod proseka, istovremeno spada i u najrevnosnije poreske obveznike.
       Tomislav Milisavljević, stručnjak Instituta za istraživanje tržišta, izrazio je sumnju da će srpska vlada morati da revidira svoj poreski paket jer obveznici nisu u stanju da ga podnesu. Vlada svoj optimizam zasniva na činjenici da je malo toga suštinski novog: poreski paket je uglavnom uredno i jasno prepakovan bivši paket socijalista.
       Ako je moguće napraviti korak nazad i posmatrati ovo hladne glave, onda će se videti i to: porez na "jugo", koji zamenjuje dosadašnju taksu biće 600 dinara, a na džip pajero hiljadu maraka. Porez na imovinu običnog smrtnika sa stanom od 50 kvadrata biće na godišnjem nivou 900 dinara (podeljen u četiri rate), a za stan od 400 kvadrata - 53 000 dinara. Ukratko, bogati će plaćati pet puta više nego siromašni. "Iz celog poreskog paketa vidi se namera da se poreski obveznici opterete srazmerno ekonomskoj snazi. Da je mene neko pitao, rasponi su mogli biti i veći", kaže dr Raičević.
       Osnovni problem je u tome što se ne zna da li će ovakva republička administracija biti dovoljno snažna i kadra da zaista naplati ono što je propisala, ako njen najbolji finansijski policajac, sa 15 godina radnog staža, ima platu osam do devet hiljada dinara, a treba da kuca na vrata onih koji u jednoj ruci imaju novac a u drugoj pištolj.
       Da bi se stekla ozbiljna slika o dobrim stvarima koje je u utorak uradila srpska vlada, treba brojati do šest: jedan od osnovnih zahteva koji je poreski paket trebalo da ispuni jeste da se struktura oporezivanja uskladi sa propisima Evropske unije. Najvažniji delovi tog prilagođavanja biće porez na dodatu vrednost i sintetički porez na prihod građana koji će početi da funkcionišu od 1. januara 2003. - ako dotle budemo živi i zdravi.
       Ipak, vlada je već u ovom koraku učinila značajan pomak ka tim pravilima: poreski obveznik će imati pravo da na kraju godine od svog dohotka za oporezivanje oduzme standardne odbitke - od ličnog oslobođenja do smanjenja poreskog tereta po osnovu izdržavanih članova porodice. "Bilo je mogućnosti da se deo nestandardnih odbitaka za lekove i lečenje i troškove školovanja priznaje već od ove godine, ali to nije učinjeno", kaže Raičević i napominje da bi u tom slučaju uvođenje poreza na lekove bilo znatno lakše primljeno među običnim svetom.
      
       Pijaća voda
       Drugi uslov za približavanje EU jeste da struktura poreskog tereta bude slična onoj u Evropskoj uniji. Novim poreskim izmenama to će biti učinjeno jer se najveći prihodi očekuju od oporezivanja potrošnje (porez na promet i akcize), dok se smanjuje opterećenje na faktore proizvodnje, a to znači plata (trebalo bi da usledi posle uvođenja oporezivanja bruto plata) i kapitala (sa 0.4 na 0.25 odsto za hartije od vrednosti).
       Treći dobar korak je redukcija proizvoda koji se ne oporezuju, čime se maksimalno smanjuje mogućnost bilo privrednih bilo političkih lobija u vladi i izvan vlade da za svoje štićenike izbore povoljnije uslove za sticanje profita. Porezi su, mada izgledaju kao izuzetno dosadna materija, uzbudljivo političko štivo: stope se naoko menjaju neznatno, ali negde mimo očiju i kontrole javnosti, onaj kome je poreska stopa smanjena, ili je oslobođen plaćanja poreza, počinje preko noći da stiče visoke profite. Baš zbog takvog scenarija koji je bio veoma čest u prošlosti, vlada je pokazala čvrstu ruku i na listu proizvoda oslobođenih od poreza na promet stavila samo onaj spisak robe (najširu verziju) koja nije oporezovana ni porezom na dodatu vrednost u Evropskoj uniji.
       "Da je vlada odlučila da poklekne pod pritiscima, i oslobodi poreza na promet, na primer, pelene, ili ortopedska pomagala, što zdravorazumski deluje logično, sistem bi počeo nezadrživo da se kruni i onda bi se, malo-pomalo, na spisku robe oslobođene od plaćanja poreza našla i mineralna voda i štošta drugo, što bi po svakoj logici trebalo da se oporezuje", kaže dr Raičević. I kad već pomenusmo vodu, "stanovništvo bi moralo da se navikne na ideje koje su mu sada strane, a prihvata ih ceo svet: to znači da je sasvim normalno da se plaća porez na pijaću vodu", kaže sagovornik NIN-a.
      
       Socijalni pritisak
       Pre izvesnog vremena, poreski obveznici morali su da progutaju još nekoliko takvih ideja koje su odbijali s gnušanjem: na primer, da se električna energija i usluge oporezuju.
       Vlada je već dan pre zasedanja Skupštine ipak podlegla jednom socijalnom pritisku: do daljnjeg neće se plaćati porez na komunalne usluge jer su one već u proteklom periodu poskupele za 100 do 200 procenata, i kad se sve sabere, od oktobra do danas, najviše ugrozile kućne budžete.
       Biblija EU nalaže da se poreska osnovica znatno proširi i srpska vlada je dosledno sledila taj recept - otuda u poreskom paketu i akciza na so i porez na brodiće i splavove.
       Kada se sve stavi na papir, vladi se mora priznati da je skupila snage da sve ono što su njeni prethodnici skrivali pod tepih, javno pokaže, i sebe, na početku mandata, izloži lavini protesta.
       I to je deo novoosvojene demokratije: sav običan svet koji danas sahranjuje srpskog premijera Zorana Đinđića i ministra finansija Božidara Đelića, do juče je ropski mirno plaćao državne izdatke i nije bio ni svestan da je, na primer, samo jedan bivši ministar, Branislav Ivković, podelio više od 2 000 stanova svojim kolegama zavlačeći bešumno ruku u džep tog običnog sveta. Ne samo da obveznici sada grme, već će, zahvaljujući prvi put jasnim stavkama na prihodnoj i rashodnoj strani budžeta, moći i ubuduće da prozivaju vladu i mašu joj pred nosem onim dokaznim materijalom koji će im sama vlada dati.
       Ono što u dosovskom stavu i ponašanju srpske vlade ne valja jeste to što su u predizbornoj kampanji prosipali samo optimizam, koji je sada netragom nestao, i što su prošlogodišnju veoma uspešnu kampanju, vrata do vrata - od birača do birača, odmah zaboravili.
       Objektivan strah da bi novi poreski propisi mogli da donesu jednokratan inflacioni udar od 5,6 odsto, a možda, kako predviđa ekspert Instituta za istraživanje tržišta (IZIT) Vladana Hamović, i čitavih deset odsto, u potpunosti je zamaglio korake koje vlada namerava da preduzme da bi najsiromašnije građane zaštitila i koji su u budžetu već osigurani.
       "Ako želi, vlada može da subvencioniše deo udžbenika i naučnih časopisa", kaže dr Raičević. On smatra da je taj recept znatno efikasniji i jasniji od paušalnog oslobađanja poreza svih knjiga i publikacija. "Ne postoji nijedan razlog zašto bi poreza bili oslobođeni časopisi kao, na primer, 'Treće oko' ili šund literatura ", kaže sagovornik NIN-a.
       "Nefer je da se u javnosti malo pominje da će novi obračun plata u njihovom bruto iznosu značiti da će radnici dobiti veće plate, a da se poslodavcima neće povećati teret", kaže dr Raičević. Prema prvim simulacijama novih propisa, radnik koji sada dobija neto platu od 5 000 dinara, od juna će dobijati 6 000 dinara.
       Raičević dodaje da nije bilo načina da to povećanje plata usledi pre primene poreskog paketa. "Obračun plata je relativno složen i traži pripremu. Uz to, usvajanje tog obračuna u aprilu, na primer, onemogućilo bi normalnu izradu šestomesečnih obračuna o poslovanju", kaže on.
       Još nešto o čemu poreski obveznici ne vode računa jeste da su do sada znatan deo zarade primali kroz druge prihode - u polutkama, bonovima, ili kao terenski dodatak. Živeli su danas za danas, ali su ih zato prilikom odlaska u penziju sačekale niske osnovice ili podatak da njihov poslodavac godinama nije plaćao doprinose.
      
       Sindikalna greška
       Vlada, međutim, ima tu personalnu nevolju da je čine predstavnici mnogih partija čiji je lobiji izjedaju iznutra - ne treba baš mnogo pronicljivosti da bi se videlo kako su razne partije u toj koaliciji naprasno "usinile" espeesovske i julovske bogataše. Odatle do razloga za sumnju da će takvi naći načina da budu oslobođeni poreza, da će se izmaći i posebnom jednokratnom porezu na ekstra profit i specijalnoj vladinoj komisiji za istraživanje kriminala u privredi, ne treba mnogo.
       To znači da je nove poreze trebalo da prati jasna razvojna politika i novi spoljnotrgovinski režim. Od prvog vidi se samo jedno slovo: u budžetu je nešto malo novca odvojeno za poljoprivredu. "Premalo", kaže dr Raičević, jer je poljoprivreda jedini zamajac koji bi mogao da nas izvuče iz privredne letargije. I po mišljenju srpskog ministra Božidara Đelića i po oceni drugih ekonomista, u ovoj godini neće biti nikakvog pomaka nabolje u privredi.
       Najdegutantniji je način na koji se srpska vlada ponaša prema svojim dojučerašnjim saborcima: ne samo da se nije jasno obratila građanima da objasni zašto mora da poskupi hleb i mleko, zašto moraju da se uvećaju računi za struju (nezavisno od poreskog paketa) i kako je odmerila da participacija u zdravstvu treba da bude 38 dinara (kako se nezvanično tvrdi), već je od sebe odgurnula i nezavisne sindikate koji su do juče po Srbiji lobirali za nju.
       "Sindikati bi mogli da pruže veliku podršku vladi da smiri tenzije među radnicima. Čini mi se da se vlada boji i prazne puške", izjavio je pre mesec dana Milan Nikolić, jedan od funkcionera Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, kada su prvi put započeti razgovori o paktu za socijalni mir. U međuvremenu, vlada je taj sporazum uzela zdravo za gotovo, i kao rezultat dobila sindikalne proteste u centru Beograda.
       Iako bi to bilo normalno, vlada nije pozvala sindikate na konsultacije ni o jednoj temi vezanoj za životni standard radnika - od novih poreza do izmena Zakona o radnim odnosima. Ministar finansija Božidar Đelić tvrdi da je taj zakon menjan samo u tehničkom delu načina obračuna plata i da ne zadire u sindikalna prava. "Mislim da je bio nesrećan nesporazum sa sindikatima", kaže on.
      
       TANJA JAKOBI