("Čije su naše pare", NIN br. 2618)

      Ono što predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak izjavljuje svuda po svetu kuda putuje, veoma podseća na izjave nekadašnjih komunističkih političara, koji su da bi se dodvorili tadašnjem režimu, neprestano udarali po "velikosrpskom" nacionalizmu. Reklo bi se da nikakav drugi nacionalizam ni tada, a ni sada, nisu ni postojali, osim "velikosrpskog". I mnogi drugi vojvođanski političari kukaju što ni posle nekoliko meseci, od kad su došli na vlast, nisu ni blizu da Vojvodini omoguće autonomiju. Kažu, to su obećali narodu, ali ih drugi sputavaju u tome. Ne znam da li se oni tako žure zbog obećanja narodu, obećanja sebi samima ili je nešto treće u pitanju.
       Većina naroda u Vojvodini želi isključivo ekonomsku autonomiju i nikakvu drugu, ali pošto znamo da se Nenad Čanak bori za republiku, jer je on to javno izjavio, diže nam se kosa na glavi i pri samom pomenu autonomije. Predsednik Skupštine Vojvodine bi i da sprovede referendum o tome, pa se pitam: čije on to glasove očekuje da bi to uspeo da ostvari? Nije jasno, ni šta se iza pojma autonomija krije i kuda nas sve to vodi.
       Nemojte misliti da pripadam nekoj političkoj stranci pa da u njeno ime ovako pišem. Naprotiv, apolitično sam nastrojena ali su me događaji na Kosovu naučili šta iz svega može da proizađe.
       Neka se neko ne zavarava, jer većina Vojvođana želi samo ekonomsku autonomiju i ništa više od toga. Korisno bi bilo da naši vojvođanski političari dobro razmisle pre nego što nam donesu još mnogo više zla nego što smo već doživeli.
       Gospodin Čanak kaže da nikada ne bi glasao za predsednika Koštunicu, ali je to morao da uradi da bi prethodni predsednik pao. Sa druge strane, većina Vojvođana nikada ne bi glasala za Čanka da nije bio u DOS-u.
      
       MIRJANA FILIPOVIĆ,
       Novi Sad