("Pravo na zlato", NIN br. 2621)

      Veoma mi je neprijatno što moram da ponovim odgovor na insinuacije akademika Koste Mihailovića, jer ne mogu da verujem da jedan akademik može da napiše toliko neistina u uglednom nedeljniku.
       1. Nije tačno da je moj "...čvrst zaključak da nema srpskog zlata". U mom članku (NIN br. 2618) isključivo se navodi rasprava o tome da li "...u Bazelu sada postoji srpsko monetarno zlato". Za razliku od drugih, guverner NBJ je proverio i utvrdio "...da zlato Kraljevine Srbije u Bazelu danas ne postoji". Pored navedenog, u članku sam pozvao na istraživanje i dokazivanje postojanja 21 tone srpskog zlata u ranijem periodu, koje, ako se dokaže, ne može biti predmet deobe. To je apsolutno sve što sam napisao o srpskom zlatu.
       2. Nije tačno da izbegavam da se izjasnim o istraživanju postojanja srpskog zlata. U odgovoru akademiku Kosti Mihailoviću (NIN br. 2620) naveo sam da sam se obradovao kada sam saznao da akademik ima dokaze o postojanju srpskog zlata.
       3. Ko "...otežava poziciju Jugoslavije u pregovorima o sukcesiji", neka proceni čitalac NIN-a iz konstatacije akademika Koste Mihailovića: "...dokumentovan(je) zahtev za kompenzaciju unetog zlata Kraljevine Srbije, čija vrednost premašuje 46 tona zlata SFRJ deponovanog u BIS banci u Bazelu". Dakle, nije sporna samo vrednost 21 tone srpskog zlata, već celokupno zlato SFRJ, koje je predmet deobnog bilansa, trebalo bi da pripadne SR Jugoslaviji. Odricanjem prava ostalim republikama na deobu i jednog grama zlata, zaista bi pospešio brzo okončanje pregovora o deobnom bilansu (sic).
       4. Jedina istina koju je akademik napisao je da sam odbio da učestvujem u delegaciji SRJ na pregovorima o deobnom bilansu, ali dodajući "...on je našao neki izgovor da ne pođe sa delegacijom". Međutim, i ovde akademik zamenjuje tezu. Ja nisam ni spomenuo odbijanje učestvovanja u delegaciji, već sam napisao da sam dao ostavku na rad u Grupi za deobni bilans, koju je vodio akademik Kosta Mihailović. Ostavku sam obrazložio nemogućnošću da mojim sudelovanjem doprinesem zaštiti jugoslovenskih imovinskih interesa u inostranstvu, čime sam se bavio 40 godina u Saveznom ministarstvu za finansije.
       5. Povodom opake kvalifikacije da "...on ni u čemu nije odstupio od svog osnovnog cilja da dokaže kako Srbija nema pravo na kompenzaciju unetog zlata", pozivam uvaženog akademika da polemiku vodi sine ira et studio. Sa drugim, naravno. Sa mnom više ne.
      
       DUŠAN JAKOVLJEVIĆ,
       Beograd