Zašto je ministar Božidar Đelić servirao radikalima špikovani šećer

      Ministar finansija stanuje kod tetke, ne opterećuje budžet računima iz "Hajata". Đelićeva tetka je supruga bivšeg selektora fudbalske reprezentacije Ilije Petkovića. Vozi se u blindiranom automobilu, zato što su mu takav dali. U Parizu je ostavio "pežo 309" iz 1991. godine, stan od 90 kvadrata, ušteđevinu od 1,34 miliona francuskih franaka i 350 akcija firme "Mek Kinzi". Ima 36 godina, suprugu Mari Lor i dve kćeri, od dve i četiri godine. Poreklom Piroćanac. Nije član partije.
       U Vladi Srbije prima 9.000 dinara. Zato krcka ušteđevinu. Na Zapadu je primao sto hiljada maraka mesečno, pa je uzeo neplaćeno odsustvo.
       - Uštedelo se nešto - veli Božidar Đelić. Iz ministarskog posla, kad za to dođe vreme, namerava da izađe potpuno čist:
       - To vam garantujem!
       Zašto je uzeo neplaćeno?
       - Zato što ovaj trenutak smatram istorijskom šansom za našu zemlju... Patriotizam je moj jedini motiv... Nikada ne ulazim u promašene projekte!
       Đelić drži da smo strašno neuređena, aljkava i mlitava država, misli da grdno greše oni koji stoje na stanovištu da je demokratska vlast moguća samo u slaboj državi.
       - Mi nismo ovde - kaže - da gradimo jedino ekonomiju, ona je baza, a život je mnogo više od toga. Moramo da izgradimo modernu državu i društvo, demokratiju, da nas brani od, ne daj Bože, nekog novog Miloševića!
       Ministar ceni da je njegov plan raketa s tri sprata:
       - Na prvom je klasičan program Međunarodnog monetarnog fonda, na drugom plan da ubedimo Evropu da nam značajno pomogne u restrukturiranju privrede, a treći sprat je da gospodin Domazet (ministar za nauku) i ja iskoristimo naša iskustva, on singapursko, ja moje iz Silicijumske doline, da od Srbije napravimo središte visoke tehnologije... Neki možda misle da je tako nešto nemoguće, ja sam uveren da je moguće!
       Kada bi Božje uši uslišile ono što Đelićeva usta govore, malo bih živnuo: znamo prečicu, kaže Đelić, do stranog kapitala, i to je naša šansa! Za godinu-dve prestižemo Rumuniju i Bugarsku, posle toga Hrvatsku i Mađarsku, samo će Slovenija ostati visoko, ali ona se više ne graniči s nama.
       Taksativno posmatrana, naša perspektiva sadržana je u pet Đelićevih tačaka: prvo, za godinu dana sprovesti desetak velikih transakcija sa strancima, i to na veoma transparentan način; drugo, za 18 meseci sprovesti jedinstven program masovne privatizacije više stotina većih, boljestojećih preduzeća, raspodelom deonica zaposlenima, menadžmentu i građanima; treće, za godinu-dve pokrenuti berzu, kotirati desetak akcija velikih preduzeća; četvrto, za dve-tri godine restrukturisati velike gubitaše i privredne monopole i odlučiti o otvaranju kapitala domaćim i stranim partnerima; peto, za dve-tri godine sprovesti strategiju preduzetništva u granama visoke tehnologije.
       I sve to, obećava ministar, van šok terapije:
       - Ja sam za žustre, brze promene, ali mislim da naša zemlja nije u stanju nikoga da izbaci na ulicu. Tu moramo da budemo veoma obazrivi.
       Nema zdrave države bez poreza. E na tu misao su ga, kad je obrazložio poresku politiku, dočekali radikali. Doneli su mu, u Skupštinu Srbije, oblande da ih nafiluje svojim obećanjima. Đelić im je sutradan uzvratio grilijaš štanglama: ušpikuje se šećer, dodaju se orasi i sve to stavi se u oblandu. "Tek da se vidi da ova država neće samo nešto da uzima narodu, nego i da mu nešto vrati", rekao je poklonodavac.
       Poslanici su grickali i aplaudirali. Kad je progutao štanglu, Šešelj je Đelića nazvao dobrim đakom francuske političke ekonomije (ne vidi se šta je u tome loše - primedba M. G.) i uporedio ga s Marijom Antoanetom, čuvenom po pitanju zašto narod koji nema hleba ne jede kolače!
       Sada sledi moja misao.
       Radikali politiku shvataju kao negaciju svega postojećeg, a morala naročito. Vlast služi da se vlada, i ne obavezuje, skrupule su samo smetnja da se do nje dođe. Što gore, to bolje! Oni su protiv Miloševića kad nisu s Miloševićem; promene ih čine nervoznim.
       To pričam zato što je Đelić, za razliku od Šešelja (koji je izbačen s Pravnog fakulteta, žalbeni postupak je u toku) posle magistrature ekonomije na vodećoj francuskoj biznis školi, magistrature na harvardskoj školi biznisa, specijalizacije finansija i strategije, magistrature na harvardskoj školi diplomatije i specijalizacije makroekonomije i međunarodnih odnosa, radio na sledećim poslovima: savetnik predsednika elektronske kompanije "Tompson SA", saradnik na programu ekonomskih reformi u Poljskoj, savetnik Anatolija Čubajsa na programu ekonomskih reformi u Rusiji, direktor makroekonomskog kabineta ruskog ministra finansija Borisa Fjodorova, pregovarač s MMF-om, Svetskom bankom, EU, EBRD...
       A možda je ovo najvažnije. Kad se čulo da se Đelić vratio, više od stotinu naših ljudi iz inostranstva poslalo je za četiri dana biografije sa predlozima i ponudama za saradnju. Među njima je naučnik sa dva doktorata, iz fizike i finansija, koji radi u vodećoj američkoj ustanovi; tu je i poruka našeg zemljaka na službi u jednoj od najvećih američkih pravnih firmi; javio se, najzad, i biznismen koji bi rado uložio pola milijarde dolara u Srbiju...
       - Planiramo da otvorimo agenciju koja će kontaktirati s dijasporom - kaže ministar Božidar Đelić. - To je državna stvar.
       Mnogi bi uzeli neplaćeno, ako se država ne pretvori u partiju, ili - ne povratilo se! - u porodično vlasništvo.