NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
Direktori bez zaštite
 

Jovan Mileusnić

Valja nam sada brzim koracima grabiti napred na otvorena vrata evropskog i svetskog tržišta, a to podrazumeva dobru organizaciju preduzeća, sposoban menadžment i stabilno stanje

      Nova država, sem pojedinih stranaka u DOS-u koje nelojalno atakuju na bolja mesta u privredi, nema, rekao bih, ni volje ni vremena da se pozabavi privredom i njenim problemima, pa je prepuštena sama sebi i našim, uglavnom lošim ćudima. Mesecima smo svedoci smenjivanja i proterivanja direktora. Neke analize ukazuju da je više od 70 odsto direktora društvenih preduzeća počišćeno. Takav pogrom se ne pamti, od IB-a i Titovih pisama do Osme sednice sveukupno. Novinski stupci dnevno se pune slučajevima.
       Radi se to u ime DOS-a, bez obzira na to što su najodgovornije ličnosti iz te koalicije, kao što su Koštunica, Đinđić, Čović, i mnogi drugi više puta ogradili sebe i DOS tvrdeći da ne stoje ni iza jednog slučaja. To čine razni krizni štabovi, razni sindikati, i parasindikalni organizatori često organizovani samo za tu priliku. To su često agresivni pojedinci i demagozi koji su, po pravilu, najmanje doprineli uspehu dotičnog preduzeća. Oni tuže, sude i presuđuju, preuzimajući ulogu državnih organa kontrole i pravosuđa. U tom "revolucionarnom" pohodu, dabome, ima mnogo površnog, nestručnog, improvizacije i ličnog, iz čega onda slede nazakonite i pogrešne odluke.
       Direktori su na brisanom prostoru, prepušteni sami sebi. Bez zaštite. Država i državni organi su, iz poznatih razloga, bili prestali da funkcionišu. Pravosuđe takođe. Ali šta je sa Privrednom komorom kao asocijacijom preduzeća, i direktorima čiji je statutarni zadatak zaštita preduzeća i menadžmenta? Baš ništa. Niti su imali snage ni volje da priskoče u pomoć.
       Čak ni udruženje menadžera pri Saveznoj privrednoj komori čiji sam potpredsednik. Zašto, nije teško pronaći pravi odgovor. To je zato što su objektivno i komore pale 5. oktobra. Proces smenjivanja vodećih menadžera razmahao se i gotovo okončao, proizvodeći veliku ekonomsku štetu. Pomenimo samo neke: "Jumko" Vranje, "Niteks" Niš, "Trajal" iz Kruševca, "Magnohrom" i Fabrika vagona iz Kraljeva, RTB Bor, "Zorka" Šabac, "Grmeč", "Zmaj" "Beogradski sajam", "Pekabeta", "Elektrometal" iz Beograda, do "Severa" iz Subotice.
       U nekim gradovima to je bilo stopostotno češljanje. Da parafraziram omraženog Šeja, to mu dođe kao kolateralna šteta velike pobede 5. oktobra. Nažalost, ni ovde ona nije kolateralna. Ona je velika, realna i sa neizmernim posledicama. Tim više jer su se "revolucionarne" promene odvijale gotovo po pravilu u preostalim uspešnim firmama. U gubitničkim i lošim malo ko se otimao za vlast.
       U mnogim uspešnim ili vrlo uspešnim preduzećima nije ni bilo pojava kriznih štabova niti predloga za smene u rukovodstvu, kao što su "Apatinska pivara", "Sintelon", "Hemofarm", "Tigar", ili "Jugohemija" u kojoj radim. Valja nam sada brzim koracima grabiti napred na otvorena vrata evropskog i svetskog tržišta, a to podrazumeva dobru organizaciju preduzeća, sposoban menadžment i stabilno stanje. No, sem izuzetka, mi ne možemo biti zadovoljni sadašnjim stanjem.
       Najzad, da ne bi bilo nesporazuma, želim se ograditi od direktora koji su se bavili kriminalnim radnjama ili koji su politički raubovali svoju funkciju. NJima treba da sude nadležni organi ili političari. Nama, u privredi, neka kao merilo odgovornosti dominira princip uspešnosti. Tu se ne da mnogo farbati. Svake godine je bilans. Svakog meseca je plata. Da li je preduzeće likvidno ili blokirano? Obezbeđuje li investicioni razvoj? To se lako vidi i to radnik lakše razume nego da se upušta u komplikovane nadležnosti drugih organa.
       Treba verovati da će ovakvi i slični problemi jenjavati. Nagovešteni paket propisa iz oblasti privrede, uvešće više slobode ali i reda i pravne sigurnosti. Novoizabrani organi komore moraju se okrenuti interesu svojih članova. Ja sam optimista iako su na čelo beogradske, srpske i savezne komore došli ljudi iz privatnog sektora koji su, uslovno rečeno, u antagonističkom odnosu prema društvenim preduzećima. Ali su zato manje zavisni i hrabriji su valjda!
       (Autor je generalni direktor "Jugohemije")
      
      


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu