Za početak kliknite na
(http://jagor.srce.hr/~zheimer/heraldry/h.htm),

      Povest ove naučne discipline, kao i njeno poreklo, seže u daleku prošlost, ali se pun razvoj ideje posedovanja grbova kao simbola identiteta i identifikacije desio u razdoblju kasne antike i evropskog srednjeg veka.
       Iako praksa predstavljanja osoba ili društvenih institucija određenim simbolom postoji od kad postoji i samo ljudsko društvo, heraldika je posledica pojavljivanja triju različitih ideja - prve, gde je grb (ili amblem) ukazivao na individuu, bilo mitsku, bilo stvarnu; druge, dekorativne, gde je grb simbolizovao autentičnost vlasništva nad određenim pečatom i najzad, posledica potrebe da se jasno istakne identitet određene vojne formacije, kada to više nije moglo biti učinjeno uočljivim razlikama u korišćenom oružju. Vremenom, grbovi su dobili osobinu da se nasleđuju, pružajući njihovim vlasnicima - nosiocima kvalitet istorijskog kontinuiteta (http://www.newadvent.org/cathen/07243a.htm).
       Na grbovima, bili oni vlasništvo individue, porodice, države ili druge društvene organizacije, nalaze se mnogobrojni simboli. Iako je svaki od njih nosilac posebnog značenja, tek njihovom skladnom kompozicijom grb dobija značenje kao celina. Mnogi od tih simbola su univerzalni i gotovo sveprisutni, poput štita kao "nosioca" ostalih simbolema ili orla, kao simbola plemenitosti, snage, hrabrosti i budnosti. Osim životinja, realnih ili mitskih, nosioci značenja su i boje štita, osnovni geometrijski oblici na njemu, vrste drveća i drugih biljaka i drugi predmeti (http://homepage.tinet.ie/~heraldics/heraldics30th7.htm).
       Kako se u savremenom društvu snaga simbola i njihova vrednost u velikoj meri shvataju ozbiljno, u skladu s tim se može primetiti visok stepen ozbiljnosti negovanja postojanja jednog grba ili izrada novih. Suština je u prepoznavanju: dok komercijalne organizacije poseduju zaštitne znake ili logotipove, neprofitne organizacije (ili one profitne koje pretenduju na uspostavljanje dublje emotivne povezanosti sa određenom ciljnom grupom) imaju grbove kao znake na osnovu kojih ih ljudi raspoznaju. Tipičan primer takvih organizacija jesu države i, zaista, obično je prva asocijacija s grbom - država.
       Tvrdnja, nesumnjivo podložna osporavanju, da su grbovi poreklom iz anglosaksonskih zemalja najupečatljiviji, svoju potporu ima na Internetu (ali ne samo na njemu). S kolikom studioznošću se njima u tim zemljama pristupa, vidi se na strani posvećenoj Kanadskoj upravi za grbove (http://www.gg.ca/heraldry/hldcan_e.html). Da detaljna regulacija heraldičke problematike nije samo kanadska odlika, svedoči i slučaj Sjedinjenih Američkih Država, čiji je Institut za heraldiku po zakonu nadležan za izradu svih simbola ove vrste za potrebe oružanih snaga ove zemlje (http://www.heraldica.org/topics/usa/usheroff.htm#protection). Pod uticajem medija, ali i "zelenih novčanica", mnogima van SAD su poznati grbovi saveznih agencija (FBI - http://www.fbi.gov/history/fbiseal/fbiseal.htm; CIA - http://www.odci.gov/cia/publications/facttell/seal.html i "narodne banke", čiji grb možete videti na svakoj dolarskoj novčanici - http://www.ustreas.gov/opc/opc0043.html). O grbu SAD koji je, bez obzira na političke i druge konotacije, predivno urađen, možete mnogo saznati na adresi http://www.greatseal.com.
       Skoro sve zemlje sveta na svojim zvaničnim prezentacijama omogućavaju uvid u svoje nacionalne simbole, uključujući i grbove. Među njima bismo izdvojili Rusku Federaciju (http://www.gov.ru/main/symbols/gsrf2_2.html) i oficijelni sajt naše zemlje (http://www.gov.yu/symbols/coatofarm.html).
       Kako Aleksandar Palavestra, potpredsednik Srpskog heraldičkog društva navodi, "mi danas u Srbiji imamo jednu kusu varijantu srpskog grba koja je nastala u periodu posle Drugog svetskog rata po sovjetskim uzorima". O knjizi autora Aleksandra Solovjeva "Istorija srpskog grba", koja se na meritoran način bavi danas opet aktuelnom problematikom, nešto više naći ćete na adresi http://www.ius.bg.ac.yu/Dosije/sudar.htm.
       Na svetskoj Mreži postoji zaista veliki broj sajtova koji se grbovima i naukom o njima bave sa različitih aspekata. Kao početna mesta za dalje pretrage preporučujemo: http://www.digiserve.com/heraldry, http://heraldryorigins.tripod.com, http://www.heraldica.org, sjajan heraldički rečnik (http://jagor.srce.hr/~zheimer/heraldry/h.htm), http://www.kwtelecom.com/heraldry/collarms i http://members.aol.com/ballywoodn/acheraldry.html. Ukoliko poželite da se detaljno pozabavite ovom tematikom, pogledajte i specijalizovane link strane na adresama http://www.panix.com/~wlinden/heraldry.shtml i http://www.heraldica.org/elsewhere.htm.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ