Najintrigantniji njeb resursi državnobezbednosne tematike

      Jedna od stvari koja nas nimalo ne razlikuje od bogatih zemalja zapadnog sveta je podozriv odnos javnog mnjenja prema državnim službama zaduženim za zaštitu od "spoljnih i unutrašnjih neprijatelja". Iako je formulacija uloge dotičnih službi ponegde manje deskriptivna, svodeći se na razne prefikse i sufikse oko pojma "national securitdž", običan svet je pomalo sklon da njihovu ulogu ponajviše povezuje sa beskompromisnom odbranom aktuelnih režima, gubeći iz vida da se u većini slučajeva radi o jednoj vrsti neophodne inercije i procesa koji traje decenijama, a čije se spoljne manifestacije koriste kao argumenti pri prepucavanjima oko borbe za vlast. Doduše, u nekim slučajevima, kada rad "službi" prekorači nevidljivu granicu između xentlmenske diskrecije i distanciranosti u odnosu na trenutni aparat vlasti i kada efektivno postane jedno od oruđa za njeno puko održavanje, medijski i javni krediti (u smislu nezabadanja nosa u njene poslove, metode i rezultate) bivaju potrošeni i "služba" dobija neželjeni i štetni publicitet. Ili biva ismejana, a njeni čelnici pohapšeni i optuženi, kao u našem slučaju.
       Zaštita protiv preteranog publiciteta se najefikasnije postiže njegovim pažljivim doziranjem. Jedan od oblika javnog života tajnih službi su i njeb sajtovi, oficijelni i neoficijelni, na kojima se može pronaći bukvalno sve što vas je ikada zanimalo o njima (doduše, pravi ubica J.F.K. i dalje ostaje misterija).
       Majka svih organizacija tog tipa, američka CIA (Central Intelligence Agencdž) svoju prezentaciju drži na http://www.cia.gov. U skladu s reputacijom organizacije i američkom sklonošću pompi, njeb prezentacija CIA-e je najobimnija, najkompletnija i najažurnija od svih ostalih "službenih" varijanti koje se mogu naći na Internetu. Pored ostalog, ovde možete naći klasičan istorijat organizacije, šemu funkcionisanja, odgovore na najčešće postavljana pitanja i demistifikacije nekih pojmova i uloge koju ogranizacija vrši (http://www.cia.gov/cia/public_affairs/falj.html), proći virtuelnu turu kroz "Headljuarters" (http://www.cia.gov/cia/information/tour/tour.html), razmotriti ponude za zapošljavanje podeljene po resorima, razgledati mini-galeriju popularnih špijunskih pomagala iz holivudskih filmova (http://www.cia.gov/spy_fi/spy_fi_archive.html), pa čak i otići na specijalizovano odeljenje za decu: "CIA for Kids" (http://www.cia.gov/cia/ciakids) na zanimljiv i način blizak najmlađim uzrastima objašnjava o čemu se tu zapravo radi.
       Sem CIA, Amerika raspolaže sa još nekoliko uticajnih, resorno-orijentisanih obaveštajnih organizacija, čije prezentacije možete pronaći na sledećim adresama: DIA - Defense Intelligence Agencdž (http://www.dia.mil) i NSA - National Securitdž Agencdž (http://www.nsa.gov), kojima se, zbog unutrašnje-bezbednosne uloge može pridružiti i FBI - Federal Boureau of Investigation (http://www.fbi.gov), kao i BATF - Bureau of Alcohol, Tobacco and Firearms (http://www.atf.treas.gov), koji pored inspekcijskih poslova vrši i vrlo efikasnu unutrašnju kontrolu. Specijalizovana agencija za kontrašpijunažu, NACIC - National Counter Intelligence Center, svoje njeb stranice drži na http://www.nacic.gov. Što se tiče uređenja, obimnosti i količine korisnih informacija, za njih važi sve što je rečeno za CIA. Prezentacija koja na fini način objedinjuje sve navedene pojmove je http://www.defenselink.mil.
       National Securitdž Archive, ogromnu zbirku obaveštajnih resursa sa kojih je skinut veo tajne možete naći na http://www.gwu.edu/~nsarchiv, a koja je usko povezana sa DNSA - Digital National Securitdž Archive (http://nsarchive.chadwyck.com). Analize obaveštajnih dokumenata, spisi koji su pre nekoliko godina predstavljali državnu tajnu i ostale intrigantne informacije, ovde su dostupne najširem auditorijumu. Ovim stranicama je tematski srodan i popularni FAS - Federation of American Scientists (http://www.fas.org), koji na adresi http://www.fas.org/sgp drži impozantan broj srodnih dokumenata.
       Britanski MI5, stalno radno mesto Xemsa Bonda možete naći na http://www.mi5.gov.uk. U poređenju sa američkim varijantama, ova prezentacija deluje šturo i konzervativno (ipak, radi se o Englezima) i ni izbliza ne nudi gorepomenuto bogatstvo sadržaja.
       Što se tiče ostalih oficijalnih prezentacija tajnih službi, na Internetu se mogu pronaći sledeće: FSB - Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije (http://www.fsb.ru), nemački BND (http://www.bundesnachrichtendienst.de), italijanski S.I.Sde - Servizio per le Informazioni e la Sicurezza Democratica (http://www.sisde.it), španski CESID - Centre of Defence Information is the Intelligence Service of the Spanish State, koji nema nikakve veze sa našim Centrom za slobodne izbore i demokratiju (http://esint60.tsai.es/cesid/cesid_e/home.htm), portugalski SIS (http://www.sis.pt), kanadski CSIS - Canadian Securitdž Intelligence Service (http://www.csis-scrs.gc.ca/eng/menu/welcome_e.html).
      
       Australijanci su posebna priča: iako niko nikada nije čuo za bilo šta značajno u vezi s njihovim tajnim službama, količina materijala i broj Internet prezentacija je zaista obiman. Za početak, tu je ASIS - Australian Secret Intelligence Service (http://www.asis.gov.au/index.html), ASIO - The Australian Securitdž Intelligence Organisation (http://www.asio.gov.au), AFP - Australian Federal Police (http://www.afp.gov.au). Sem što su majstorski urađene, prebogate su linkovima ka srodnim organizacijama na australijskom kontinentu.
       Kao što se moglo i očekivati, o obaveštajnim službama Kine i Izraela postoji jako malo podataka. Pre svega, zvanične prezentacije ne postoje, a informacije su raštrkane na sajtovima raznih disidenata i specijalizovanih instituta za političke analize (Kina), ili ih gotovo uopšte nema (Izrael). Najkompletniji izvor za temu kineskih agencija možete naći na http://www.geocities.com/CapitolHill/3817, dok se o Mosadu ponešto može iščeprkati sa oficijelnog sajta IDF - Israeli Defense Forces (http://www.idf.il). Uostalom, Mosad zasluženo nosi epitet najefikasnije i najmisterioznije obaveštajne agencije, tako da odsustvo informacija ne možemo smatrati čudnim.
       Interpol najpoznatija "javna" organizacija za borbu protiv kriminala, dostupna je na http://www.interpol.int, koja zbog bliske saradnje i neophodnih kontakata sa obaveštajnim organizacijama pojedinih zemalja zaslužuje da se pojavi na ovoj listi. Isto važi i za Ujedinjene nacije, tačnije, za UNDCP - United Nations Office for Drug Control and Crime Prevention (http://www.undcp.org), koja zbog prirode posla konstantno ostvaruje kontakte i saradnju istog tipa.
       Bogatstvo nevladinih organizacija i njihovih prezentacija ove tematike je zaista impresivno. Specijalizovani search engine za sva pitanja i pojmove vezane za obaveštajne i policijske organizacije nalazimo na http://www.leolinks.com. Vredni pažnje su i http://www.intelligenceonline.com, http://members.tripod.com/spylopedia/Main2.htm (Spylopedia), http://members.tripod.com/spylopedia/news.htm (donosi vesti objavljene od strane CNN, BBC i drugih, a koje se tiču obaveštajne i kontraobaveštajne tematike), http://members.tripod.com/ndufrane/index.html (Spy files & secret links), http://intelweb.janes.com (popularni Janesov servis koji se plaća), http://www.reading.ac.uk/SecInt, http://www.loyola.edu/dept/politics/intel.html... Veoma je zanimljiva i Agentura, ruska medijska agencija specijalizovana za špijunska pitanja (http://www.agentura.ru/english), od koje nas jedan od linkova vodi na stranicu posvećenu hronologiji upotrebe špijunskih satelita (http://infomanage.com/international/intelligence/spychron.html).
       Usko povezana sa špijunskim delatnostima je i borba protiv međunarodnog terorizma. The Terrorism Research Center nudi obilje podataka, analize terorističke pretnje globalnoj bezbednosti, pa čak i linkove na njeb stranicama najpoznatijih terorističkih grupacija. Ako vas sve to zanima, vaš putokaz je http://www.terrorism.com/index.shtml.
       Za špijune-amatere i entuzijaste s gomilom novca postoje online prodavnice specijalizovane za promet aparatima za prisluškivanje i tehno "gexetima" u stilu mr. Bonda (neke nude čak i pomagala za nečujnu likvidaciju!). Neke od njih možete naći na http://www.w2.com/docs2/z/spyshop.html (Spy shop) i http://www.spystuff.com/index.html (Spy stuff).
       Internet knjižara specijalizovana za špijunsku literaturu je famozni Cloak & Dagger, čije su stranice dostupne na http://www.cloakanddagger.com/dagger. Po organizaciji podseća na Amazon.com, sem što se, logično, razlikuje po obimu i sadržini onoga što nudi.
       Za kraj, predlažemo da posetite Internet prezentaciju muzeja Hladnog rata (http://www.coldwar.org). Period druge polovine XX veka ostao je upamćen po najslavnijim (ili najneslavnijim) poduhvatima, operacijama i krizama vezanim za obaveštajne i kontraobaveštajne delatnosti velikih sila, i kao takav predstavlja obaveznu istoriografsku građu za edukaciju budućih radnika službi, hrpu materijala za neobavezno rovarenje radoznalaca i veliki rezervoar tuge za srodnike operativaca koji su u jednom trenutku nestali u akciji...
      
       MIODRAG KUZMANOVIĆ