NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bombardovanje Jugoslavije

Učestvovanjem Bundesvera u operaciji "Združenih snaga" Nemačka je prvi put posle Drugog svetskog rata ušla u rat protiv jedne zemlje, pri čemu nije bila napadnuta niti u situaciji da se brani

      Raspravu, kojom je trebalo svesti bilans operacije snaga NATO-a protiv Jugoslavije, inicirala je Partija demokratskog socijalizma (PDS). Bilo je to u Bundestagu, 29.marta. Rasprava je ne samo pojasnila nego i produbila jaz između zagovornika intervencije i malobrojnih protivnika. Sem članova PDS-a, ostali učesnici debate su opravdavali bombardovanje ili, kako se to u Nemačkoj najčešće kaže, vazdušne udare protiv Jugoslavije.
       Nezavisno od rasprava u Bundestagu, u Nemačkoj se o intervenciji NATO-a već duže oglašavaju mnoge nevladine organizacije i pojedinci. U pokušajima da rasvetle pozadinu intervencije, oni ostaju bez značajnijeg odjeka, najčešće ignorisani, proglašeni neznalicama, pa i lažovima, a pojedinci su i razrešeni dužnosti.
       Jedan od takvih pojedinaca je doktor Hajnc Lokvaj (62), brigadni general Bundesvera (nemačka vojska) u penziji. Iz njegove biografije izdvajamo činjenicu da je od 1980. šest godina bio u Ministarstvu odbrane, potom zadužen za nuklearnu politiku u nemačkom predstavništu u NATO-u. Posle raspada Sovjetskog Saveza i pada Berlinskog zida bio je upravnik centra za razoružanje u Bundesveru, a od 1995. šef vojnog ogranka nemačkog predstavništva pri OEBS-u. Penzionisan je 31. marta 1999.
       Penzionisanog Lokvaja je OEBS pozvao da bude "savetnik u pregovorima o vojnim i bezbednosnim merama za jugoistočnu Evropu". OEBS je želeo da produži ugovor koji je isticao 31.7.2000. Lokvaj je prihvatio ponudu, s time se složilo i Ministarstvo inostranih poslova. Međutim, Ministarstvo odbrane, koje je produženje ugovora najpre tretiralo kao formalnost, najedanput se tome usprotivilo. Zašto?
       Na jednom predavanju pred oficirima Bundesvera, aprila 1999. godine u Bonu, Hajnc Lokvaj je podigao temperaturu u dvorani. Otvoreno je rekao da sumnja u to da se deklarisani politički cilj intervencije NATO-a protiv Jugoslavije - zaustavljanje kršenja ljudskih prava - mogao postići "vazdušnim udarima". Ujedno je posumnjao da je Amerikancima uopšte bilo stalo do humanitarne pomoći. Sjedinjene Države su prevashodno htele da dokažu da je NATO i dalje potreban, rekao je general Lokvaj. Slično je nastupio i u emisiji nemačke televizije, posvećenoj "oružanim snagama i strategijama". Tada je još bio pozivan da javno govori kao vojni stručnjak.
       U jesen 1999. Hajnc Lokvaj završava knjigu "Kosovski sukob - putevi ka ratu koji je mogao biti izbegnut" (Kosovo - NJege in einen vermeidbaren Krieg), studiju koja obuhvata period od novembra 1997. do marta 1999. Knjiga je izašla 24. marta 2000. Knjigu je objavila izdavačka kuća Nomos iz Baden Badena.
      
       Rasprava o ratu
       Lokvaj je najpre odbijao intervjue povodom izlaska knjige. "Sve što imam da kažem, piše u knjizi", rekao je. Onda je ministar odbrane Šarping u jednom intervjuu rekao da je "to što Lokvaj u svojoj knjizi piše o takozvanom planu 'Potkovica' netačno. Onaj ko to ne vidi nema pojma i zlonameran je" - rekao je Šarping. Nešto kasnije, 5.aprila 2000, ministri Šarping i Fišer su u Bundestagu svoje kritičare nazvali "zlim, zlonamernim, naivnim i glupim". Lokvaj je, smatrajući da je kucnuo čas odbrane, pristao da bude intervjuisan u veoma gledanoj emisiji prvog programa nemačke televizije Panorama. Tada je on još jedanput izložio argumente pozivajući se na postojeće dokumente.
       Potom je Hajnc Lokvaj bio odstranjen iz OEBS-a.
       Dvadeset četvrtog marta ove godine međunarodna organizacija Lekari za sprečavanje nuklearnog rata (IPPNNJ), inače dobitnik Nobelove nagrade za mir 1985, Hajncu Lokvaju, za njegovu studiju o kosovskom ratu, dodelila je priznanje za civilnu hrabrost - "Klara Imervar".
       Članovima spoljnopolitičkog od- bora i odbora za pitanja odbrane u nemačkom parlamentu IPPNNJ je poslao molbu da se formira komisija koja bi utvrdila istinu o ratu za Kosovo. Povod za to je bila rasprava u Bundestagu tokom koje je kritikovan film "Sve je počelo jednom laži", u kojem je, na osnovu podataka iz Lokvajeve studije, dokazano da takozvani plan "Potkovica" nije postojao. Poslanik socijaldemokratske stranke Eberhard Breht je uputio zahtev generalnom direktoru medijske kuće NJDR da otpusti dvojicu novinara, autore tog filma. Radilo se o planu srpske strane da još 1998. godine etnički očisti Kosovo, planu koji je nemačkoj javnosti, posebno je to činio ministar Šarping, poturan kao razlog za bombardovanje. Crvena nit u filmu je intervju sa generalom Lokvajem.
       Na dodeli priznanja Lokvaju, 24. marta u Berlinu, rečeno je da su stigli negativni odgovori - od predsedavajućeg spoljnopolitičkog odbora Hansa Ulriha Klozea i od zamenika predsedavajućeg odbora za pitanja odbrane Tomasa Kosendeja: "Nema potrebe za formiranjem komisije koja bi utvrdila istinu. Film je deo dezinformacione kampanje", rečeno je.
       U obrazloženju dodele priznanja "Klara Imervar" Hajncu Lokvaju je, pored ostalog, rečeno da je Lokvaj svojom studijom dokazao da je odluka o učestvovanju Bundesvera u ratu za Kosovo doneta na osnovu pogrešnih informacija. "Lokvaj je javnosti pružio razumljivu i informativnu osnovu za kritičku raspravu o ratu u Jugoslaviji, odavno neophodnu u Nemačkoj", rečeno je.
       Istorija i zdrav razum
       General Hanc Lokvaj je, zahvaljući na priznanju, rekao sledeće:
       "Pre dve godine, na današnji dan, NATO je počeo rat protiv Jugoslavije. Posle 54 godine Nemačka se ponovo našla u ratu sa jednom zemljom. Nemački vojnici su rizikovali svoje živote kako bi, shodno svojoj zakletvi, 'hrabro branili pravo i slobodu nemačkog naroda'. Za nemačku vladu nije to, međutim, bio rat, nego operacija vazdušnih udara, intervencija, da, čak humanitarna intervencija. Trebalo je sprečiti humanitarnu katastrofu, genocid. Ali valja biti sumnjičav kada se rat povede iz humanitarnih motiva, i kada se stilizuje u pravedan rat - tome nas uči istorija i to nam nalaže zdrav razum.
       Pogledajmo dve godine unazad. Magla ratne propagande i dezinformacija se malo razišla. Moguće je nazreti makar obrise stvarnosti neposredno pred rat. Evo nekih činjenica:
       Jedanaestog marta, dakle dve sedmice pred početak rata, pokrajinski sud u Minsteru je u presudi procesa o azilu naveo da kosovski Albanci u Jugoslaviji nisu bili izloženi progonima, 'ni sada, niti su to bili u prošlosti, u zemlji kao celini, a ni regionalno'. Nedelju dana pre početka rata Savezni ured za priznavanje stranih izbeglica je došao do sličnog zaključka. Te procene su se zasnivale na izveštajima Ministarstva spoljnih poslova o stanju na Kosovu, a stručnjaci koji su ih sačinili, diplomate, sigurno su bili svesni odgovornosti koju su time preuzeli na sebe.
       Sedamnaestog marta, dakle nedelju dana pred početak rata, u glavnom štabu misije OEBS-a na Kosovu se stanje u pokrajini opisuje ovako: 'Humanitarna situacija teška, ali je pod kontrolom. Za sada nema takozvane humanitarne katastrofe, niti se ona očekuje, pod uslovom da se nastavi pružanje pomoći.'
       Devetnaestog marta, dakle pet dana pred početak rata, Ministarstvo spoljnih poslova u jednoj analizi konstatuje - 'na Kosovu su sve etničke grupe, u jednakoj meri, pogođene progonima, razaranjima, i primorane na bekstvo'.
       Da bi sprečio fiktivnu humanitarnu katastrofu, NATO je započeo rat. Humanitarna intervencija branitelja vrednosti Zapada je omogućila dve realne humanitarne katastrofe - surovo proterivanje više stotina hiljada kosovskih Albanaca za vreme rata i surovo proterivanje većine Srba, Roma i drugih manjina posle rata.
      
       Cena slobode
       Predsednik Nemačke Johanes Rau je, 1. jula 1999, na zajedničkom zasedanja Bundestaga i Bundesvera, izvukao iz rata za Kosovo sledeću pouku: 'Moramo pokušati da preventivnom politikom izbegnemo pogrešnu alternativu kako ne bismo na sebe navukli krivicu za nepažljivost ili za upotrebu vojne sile koja pogađa i nevine. U savremenoj politici nesumnjivo doživljavamo paradoks. Objektivno svodeći bilans rata za Kosovo, uviđamo da vojna intervencija nije ostvarila ni jedan od postavljenih ciljeva. I pored toga se Bundesver pretvara u intervencionističku vojsku, a u EU se računa s vojnim intervencijama. Zar to nije još jedan dokaz za ono što je američka istoričarka Barbara Tuhman ('Tvrdoglavost vladara') konstatovala: 'Problem je u insistiranju na grešci. Praktičari vlasti idu nepogrešivo pogrešnim putem, kao da ih, začarane, vodi Merlin.'
       Ovo kratko putovanje u prošlost i moguću budućnost želim da završim krilaticom NATO-a: 'Budnost je cena slobode'. Ali, za razliku od osnivača Atlantskog saveza, ja tu krilaticu tumačim drugačije. Danas naša sloboda nije ugrožena spolja, od drugih država, nego iznutra, od našeg društva i stanja naše svesti. Ostanimo budni kada je u pitanju suptilna militarizacija, koja rat kao političko sredstvo ponovo čini salonskim i koja otvara vrata za širenje intervencionističkog mentaliteta! Ostanimo budni kad u politici prevlada stanje svesti u kojem međunarodno pravo gubi na važnosti i kojim se podriva pravno ustrojstvo države. Ostanimo budni pred državnim autoritetom koji kritiku tretira kao bogohuljenje i koji, umesto da podstiče demokratski dijalog, napada svoje kritičare. Ostanimo budni pred dezinformacijama medija koji ne prezaju od toga da se pretvore u prenosnike ratne propagande iz štabova zaraćenih strana! Još nismo u Orvelovoj 1984. Još nemamo Ministarstvo istine. Još ne važi povik Velikog Brata: Rat znači mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moć!
       Još je cena naše slobode relativno niska. Ostanimo budni kako se ta cena ne bi uvećala."
       Doktoru Lokvaju je, u međuvremenu, nemački ambasador u OEBS-u, zabranio da prisustvuje zasedanjima te organizacije, zasedanjima, inače, dostupnim javnosti. To je presedan u istoriji OEBS-a. Doktor Lokvaj je persona non grata među oficirima Bundesvera.
      
       DIJANA ROŠČIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu