Zemlja čuvena po svojim vrhunskim satovima, siru i čokoladi želi da se otarasi tog imidža i da svetu pokaže drugo lice: multikulturalnost, humanitarnu tradiciju, direktnu demokratiju "na tri sprata" i da potvrdi snažno interesovanje za zapadni Balkan

      Švajcarski proizvođač muških "mačo" satova "Šafhauzen", čiji se predratni primerci u Srbiji prenose s kolena na koleno, lansirao je ovog proleća sat opremljen takvim kalendarom koji sve do 2499. godine pokazuje besprekorno tačno vreme. Po mišljenju proizvođača, posle tog trenutka moglo bi doći do izvesnog odstupanja u merenju vremena, u sekundama, zbog čega je svaki sat opremljen dodacima za mehaničko reprogramiranje i uputstvom za časovničara tog vremena, koji bi grešku trebalo da otkloni.
       U lakoj večernjoj konverzaciji prošlog utorka, u Bernu, ovu priču ispričao je senator iz istoimenog kantona Peter Briner, odbornik u donjem domu švajcarskog parlamenta (gornji dom je nacionalna skupština u kojoj je 200 mesta).
       Briner je nedavno boravio u Beogradu i oduševio se jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Koštunicom ("Pitali smo ga šta vam je najpotrebnije, tehnička pomoć, humanitarna pomoć, a on je rekao 'želim da mi pomognete da izgradimo pravnu državu', što je beskrajno prijalo našem srcu", objašnjava Briner).
      
       Četiri jezika
       Švajcarski parlamentarci, članovi vlade i administracije na svim nivoima dobili su od prošlog marta zadatak da predano rade na popravljanju imidža svoje zemlje. Zašto, ako već "šafhauzeni" i još beskrajno veliki broj najboljih švajcarskih satova tako beskonačno pouzdano održavaju imidž preciznosti i pouzdanosti zemlje?
       "Slučaj nacističkog zlata otkrivenog u švajcarskim bankama i zahtevi jevrejskih grupa za obeštećenje za prinudni rad, od novca koji su nacisti u tom vremenu pohranili na našim računima ugrozio je ugled zemlje, i na to se moralo hitno reagovati", objašnjava Johannes Matdžassdž predsedavajući švajcarske vladine agencije za Public Relations, "Prezon Svis".
       Švajcarsko ranije odbijanje da se priključi Evropskoj uniji, a zatim i svež (martovski) referendum na kome je više od 70 odsto ljudi reklo da ne želi da njihova vlada uđe u pripreme za eventualnu neoročenu bližu saradnju sa EU, dodatno su Švajcarsku učinili jednim ostrvom u Evropi i, prema mišljenju liberalnijeg manjinskog francuskog stanovništva te zemlje, pokazali da je Švajcarska veoma konzervativna.
       "Prezon Svis", koja sada ima 14 ljudi i budžet od 11,6 miliona švajcarskih franaka, već je lansirala dve kampanje u SAD i Velikoj Britaniji koje treba da skrenu pogled javnosti sa ovih tema na druge švajcarske kvalitete. Cilj je da se do 2003. svake godine vode bar tri velike kampanje u odabranim zemljama koje će svetu pokazati novu Švajcarsku.
       Više od sira i čokolade, Švajcarska insistira na tome da je retka zemlja u svetu po svojoj multikulturalnosti, korišćenju četiri jezika u javnoj upotrebi, brojnoj međunarodnoj zajednici (bilo da su to izbeglice, ili službenici međunarodnih organizacija u Ženevi), i takvom demokratskom sistemu u kojem se sluša volja građana i lako i fleksibilno reaguje na nešto što bi, na primer, za Srbiju bilo nezamislivo - razdvajanje jednog u nekoliko kantona.
       Namera agencije "Prezon Svis" da kreira brend name "Švajcarska" podrazumeva mnogo toga - najpre kontinuirane posete privrednika, političara (nedavno je u Švajcarskoj takvim povodom boravio i savezni ministar za manjine Rasim LJajić), novinara, i poslovnih ljudi kojima se pokazuje ta druga Švajcarska zainteresovana pre svega da pomogne jugoistočnoj Evropi, zapadnom Balkanu i, kako je to rekao ambasador Mark Andre Salamin, šef Odseka prvog političkog odeljenja Ministarstva za inostrane poslove za Evropu, Severnu Ameriku i Savet Evrope, "na prvom mestu Jugoslaviji, najvećoj zemlji u tom regionu".
      
       Vojska i pomoć
       Najveći švajcarski ponos je i dalje vojno prisustvo u Kforu na Kosovu, prvi angažman švajcarske vojske van svoje zemlje, velika pomoć izbeglicama sa Kosova (prema odluci donetoj prošle nedelje, odlaže se povratak izbeglica zbog nedovoljno stabilne situacije u tom delu Jugoslavije), ali bi, kako kaže Didije Šaso, desk offiser za Jugoslaviju, u Ministarstvu inostranih poslova, "najviše voleli da humanitarnu pomoć uskoro zameni tehnička pomoć Švajcarske Jugoslaviji".
       Mi smo, takoreći, "švajcarski prigrljeni" u Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i EBRD i možemo da očekujemo pomoć u našim pregovorima o restrukturiranju duga prema Pariskom i Londonskom klubu i pristupu Svetskoj trgovinskoj organizaciji čije je sedište inače u Ženevi.
       Antoan Diba i Varner Gruber iz državnog sekretarijata za ekonomiju kažu da se Švajcarska odmah posle demokratskih promena uključila u konkretnu pomoć srpskom stanovništvu (isplata za najsiromašnije penzionere i socijalno ugrožene i nabavka goriva), a sada ima nameru da uloži 15 do 20 miliona švajcarskih franaka u opravke domaćeg elektrosistema. "To je veoma velika suma, najveća koju je Švajcarska uložila na jednom mestu", kažu švajcarski sagovornici iz Sekretarijata za ekonomiju.
       "Za mene je Švajcarska pravo otkriće", kaže Nedeljka Gluščević, otpravnik poslova u jugoslovenskoj ambasadi u Bernu. "Švajcarci nas uvažavaju i kad kažu da će pomoći, to nisu samo lepa obećanja, već sasvim konkretni potezi", dodaje ovaj sagovornik NIN-a, jedan od preobraćenika uspešne kampanje agencije "Prezon Svis".
      
       TANJA JAKOBI