NAZIV: Jureći u raj
AUTOR: Nenad Milošević
IZDAVAČ: Narodna knjiga, Beograd 2000.

      Bogdan A. Popović
      
       Treću zbirku Nenada Miloševića (1962) u samoj njenoj završnici, na kraju petog ciklusa, poentira pesma "Brojanje pesama". Između ostalog, u njoj se kaže: "Opet se san o životu i život pozdravljaju... kao da se ništa nije promenilo, /sem u rečenici, u načinu izraza, /sve ostaje isto." O svojevremenom autopoetičkom bilansu je, dakako, reč. U zbirci se odvijalo ukrštanje, prožimanje, pa i poistovećivanje pevanja i bivstvovanja - njihova nedeljivost je, uostalom, jedno od temeljnih načela savremene poezije - sa predvidljivim ishodom. Delotvornost pevanja u odnosu na stvarni život svodi se na varijacije u ravni poetske ekspresije. Zaključujući logično (i uopšteno): ovakvom je ishodu prethodilo traganje za željenim promenama. Za takvima koje bi, podrazumeva se, bar slutnju Smisla obezbedile.
       Kakav je, onda, pesnikov odnos spram datih okolnosti? Ovdašnjih i aktuelnih i onih, višom organizacijom presuđenih. Lirski subjekt, čije iskaze izdvajamo iz konteksta, veli da mu je "Tesno... u staroj slici". U slici sveta koju su prethodni naraštaji uspostavili i nametnuli koliko i u onoj izvan vremenskih međa kojoj je ponovljivost osnovno obeležje. Otkriti razloge svog postojanja, ostvariti autonomiju svog mesta u svetu, negovati individualnost i samo njenim nalozima se podređivati - nije li to efikasan način oslobađanja naših htenja i snevanja? Ako i jeste, da protivurečnosti smirimo nije nam dato, kompromisi sa svetom i sobom samim su neminovni. Samo spajanje "dva soja ljudi u sebi" - onog što je "zagledan u visine/gde večna lepota u svom miru blista" i onog koji se okreće "stvarima ljudskim, prolaznosti lepote" - omogućava opstajanje. U biti nepromenjiva, naša je mera "stajati na mestu/ i s vremena na vreme/ imati iluziju da se krećeš".
       Čudesno se u Miloševićeve mozaički građene pesme, slažu isečci profanog života i meditacije o transcendenciji, slike iz različitih nivoa stvarnosti i dalekosežne asocijacije, poetički stavovi i aluzije na socijalnu i političku realnost. Bilo kakvo tradicionalno tematizovanje ne čini se pesniku primereno drami života. Sa njom sinhronizovana može biti samo drama stvaranja. Poetička Miloševićeva stanovišta su, baš kao i njegov odnos prema životu, međusobno sučeljena i kadgod polarizovana. Mada mu se ponekad prepušta pesnik je svestan da stvaranje neke druge, imaginativne realnosti ne može sačuvati "beskonačnost dana". Koliko god verovao u pesnički govor iz sopstvenog vremena, ni njegova dejstvenost nije bogzna kakva. Iskustvo pevanja najvećma se procenjuje po neuporedivim trenucima ozarenja što ih proizvodi "lepota istinitih reči". Mada su tek neznatna i retka otkrića u njenoj moći, poezija je "dar nevinosti" koji nas čuva od samosažaljenja i spasava od samouznošenja.
       Valja, na kraju, i ovo reći: izdvajajući njihove tematske segmente, neizbežno smo redukovali način na koji ove pesme funkcionišu. Sledeći svoj osnovni naum, one se otvaraju prema množini pojava istovremeno. NJihove simultano razvijene tokove ponajpre objedinjuju stanje svesti govornog subjekta, opšta klima duha kojoj se odupire, jedinstvo osećanja, štimung. Prividno sasvim blizak govornom, Miloševićev pesnički jezik je kadar da aktivira i lirsku energiju i intelektualni naboj. Ovaj pesnik je, to je sasvim očigledno, otkrio poetičku "šifru" koja, zahvaljujući osobenosti njegovog dara i umeća, gotovo i ne može da omane. Zbirku Jureći u raj valja, više no to pojedinim pesmama, pamtiti kao celovito i ujednačeno izveden, egzemplaran poetski tekst veoma visokih kvaliteta.