Novim zakonom knjiga nije oporezovana sa formalnih 20, već stvarnih 60 odsto nameta. Hoće li preživeti samo izdavači Kasandre i sličnih dela, ili će od poreza na šund imati koristi vredna književna ostvarenja

      Poslanici Skupštine Srbije usvajanjem Zakona o porezu na promet izjasnili su se da je knjiga roba. Isto kao alkohol, kafa, cigarete, deterdžent, so, čokolada... Bez obzira što se ta "roba" ne meri "na kilo".
       Prema tom zakonu (objavljenom u "Službenom glasniku" Republike Srbije 31. marta, a važećim od 1. aprila 2001. godine) knjiga se oporezuje sa 20 odsto (17 odsto republički i tri odsto savezni). Uteha je data u odredbi kojom se poreza oslobađaju "publikacije od posebnog interesa za nauku, umetnost i kulturu". Ali tu utehu je potkopala ne baš lako razumljiva odredba u kojoj se kaže: "Bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra publikacijom od posebnog interesa za nauku, umetnost i kulturu, donosi ministar nadležan za poslove nauke, odnosno ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljanju mišljenja ministra nadležnog za poslove finansija i ekonomije."
       Izdavačima i knjižarima naloženo je da popišu zalihe i da u maloprodajne cene uračunaju predviđeni porez od 20 odsto; dok ne dobiju mišljenje koje su publikacije "od posebnog interesa".
       Iz Ministarstva kulture, pa i od samog ministra, glumca Branislava Lečića stižu objašnjenja da nije reč ni o čemu neobičnom: oporezuje se samo kič i šund da bi se u budžetu stvorio još jedan izvor "finansiranja kvaliteta".
      
       Gutenberg je, ipak, stariji
       Jedan od najglasnijih kritičara pomenutih zakonskih normi Simon Simonović, direktor "Rada", daje ovakvo objašnjenje:
       - LJudi se ponašaju kao da je izdavanje knjiga počelo 1. aprila 2001. godine u Beogradu. Međutim, ono je počelo pre 520 godina u Majncu. Gutenberg se verovatno prevrće na onom svetu. Ubacili su kosku zvanu "kapitalna dela" iliti "dela od posebnog interesa". Otkako postoje države, postoji i briga za vrednosti u kulturi. Prema tome, i to je još starije. Umesto da vide kako u ovim teškim ekonomskim vremenima izdavače da puste na miru, ako već nemaju novca da im pomognu, otkupom knjiga pre svega, ljudi su počeli da otkrivaju Ameriku. Kontinent je davno otkriven a SAD rade to što rade. Ima nešto za poreze u izdavaštvu, o tome treba da govore oni kojima je izdavanje knjiga profesija. Trebalo bi oporezovati prekomerne rabate, zamene knjiga, plaćanje finansijskih obaveza knjigama... kako bismo počeli da se navikavamo na tržišne odnose u kojima nelojalna konkurencija nije moguća.
       Simonović objašnjava šta je sam preduzeo da knjigu spase od predviđenog poreza:
       - Kad sam saznao da će knjiga biti oporezovana uprkos Međunarodnoj konvenciji iz 1958. godine, uputio sam javnosti apel naslovljen "U pomoć!" Posle nekoliko dana, usledila su objašnjenja iz Ministarstva kulture da ne treba da brinem. Nažalost, neko se dosetio da se knjiga najpre oslobodi poreza a zatim da u taj isti član ubaci jednu zavrzlamu iz koje se ne vidi ni ko pije ni ko plaća. Na osnovu te zavrzlame, ministar finansija, koji ne zna kako da popuni budžet, koji ne zna gde mu je glava, čitaće knjige i odlučivati šta je vredno a šta ne. Pre neki dan gostovao sam na jednoj televiziji. Dogovor je bio da se pojave predstavnici ministarstava finansija i kulture. Nažalost, nisu došli. Umoran sam i dođe mi da sam zaćutim pošto me nisu ućutkali.
       Nolit je prvi obavio popis i ukalkulisao predviđeni porez, ali je i ovde slično raspoloženje. Dobrica Erić, glavni urednik bez imalo pesničke vedrine, predočava atmosferu u ovoj kući:
       - Za nas je svaki ponedeljak bio praznik, jer smo tog dana predstavljali svoja nova izdanja, a danas, vidite, kao da smo svi došli na groblje iako bi trebalo da se radujemo jer smo predstavili dva mlada pisca sa prvim knjigama, Jelenu Vračar sa knjigom lirskih pripovedaka "Lični ples" i Dragana Vranješa sa zbirkom pesama "Bez anđela čuvara". Danas, prvi put, novinarima nismo poklonili knjige koje predstavljamo jer bismo i za njih morali da platimo porez, pa su pisci doneli svoje autorske primerke i poklonili im.
       - Još verujem da je ovo prvoaprilska šala, da će nam neko reći: Aprililiii, šalili smo se! Ako nije prvoaprilska šala, onda to nije smislio ljudski um, nego nekakav kompjuter ili neka još gora mašina - kaže Erić.
      
       Kamilja koža kao omča
       Među Nolitovim izdanjima 95 odsto je od domaćih autora, od kojih je, opet, dosta mladih pisaca. Recimo, u prošloj godini objavljeno je 25 knjiga mladih stvaralaca. Ni jedna od tih knjiga ne može da zaradi ni za hartiju, a kamoli za ostalo, citiramo Erića koji podseća da su danas veliki pisci nekada bili mladi i objavljivali knjige koje nisu mogle da se isplate, nego su izdavači za te knjige dobijali dotacije. Napominje da je i njegova prva knjiga, objavljena 1959. u Matici srpskoj, dobila materijalnu pomoć.
       - Knjige mladih pisaca i mnoge druge knjige, štampamo u Nolitu uz pomoć plemenitih ljudi, dobročinitelja koji vole kulturu i koji pomažu duhovnu budućnost ove zemlje, ako je imamo - kaže Dobrica Erić i objašnjava da je namet na kulturu mnogo veći od onih 20 odsto. - Ti ljudi koji pomažu kulturu dosad su bili oslobođeni poreza na onaj iznos koji ulažu u kulturu, bez obzira u koju granu. Sada na te dobrotvorne pare oni moraju da plate porez 20 (ili možda više) odsto. Drugo, štamparija koja nam štampa knjige pod nešto povoljnijim uslovima mora, takođe, da plati 20 odsto poreza na realnu cenu za štampanje te knjige, iako nisu naplatili punu cenu ili su možda besplatno štampali. I treće, kad mi dobijemo knjigu, na svaki primerak (pa i na one koje dajemo autorima, novinarima, kritičarima), moramo da platimo isto 20 odsto od cene knjige kao da smo je prodali. Dakle, namet na vilajet nije 20, nego 60 odsto!
       Ni ovo nije sve, računa Erić:
       - Porez nije jedini namet. To je čak i najmanji. Sve je oporezovano: i prostorije koje imamo, i temelji na kojima stoje te prostorije, i zemljište, a valjda i krov kojim su zgrade pokrivene. Onda, knjižare i sve što postoji u knjižarama, magacin i sve u magacinu, od zemlje do krova. Zatim, tu su takse na sve što postoji i ne postoji, i to uveličane kroz uveličavajuće staklo... Tako, da bi sve to platio, Nolit bi morao svakog meseca da prodaje po jednu knjižaru.
       Zato, uzdišući, i kaže:
       - I kao pesnik i kao urednik Nolita, gde sam se slučajno zatekao, potpuno sam obeshrabren. Ovo mi liči na kamilju kožu koju neko steže oko glave naše kulture i duhovnosti, jednostavno da svi postanemo zombiji. Onda nam ne trebaju ni kultura, ni književnost, ni umetnost, ništa. Eto to predstoji Nolitu i drugima koji štampaju domaće pisce; jedino će oni koji štampaju "Kasandre" i slične knjige moći sve ovo da izdrže!
       Pisac Milisav Savić, direktor "Prosvete", ne gleda na ove zakonske odredbe tako pesimistički. Naprotiv, vidi nešto što je dobro, pokušaj uvođenja reda u izdavaštvu, na osnovu duhovne težine objavljenih knjiga:
       - Problem nije u porezu. Porezi bi trebalo da odvoje pravu od bofl robe kič izdavača. Baš zbog toga što knjiga nije oporezovana, na tržištu postoji "izdavačka mafija", postoje ljudi koji su se obogatili na knjigama. Svi tzv. državni izdavači su u krizi. Nisu oni u krizi samo zbog svoje slabosti, zato što imaju preglomazne mehanizme, nego zato što, hteli ili ne hteli, moraju da rade sve legalno: sve preko računa, državi da plaćaju porez i druge obaveze. Mi ništa ne plaćamo "na ruke", kao što neki privatni izdavači čine. U tome moraju svi da se izjednače. Valjda će to biti učinjeno ovim novim zakonom.
       Savić ukazuje i na drugi problem:
       - Nije dakle, problem u tome da li će biti ili neće biti poreza, nego što će naše izdavaštvo, ako se nastavi kao do sada, biti potpuno komercijalizovano. Moglo bi se desiti da ostanemo bez dobrih knjiga, jer, ako ostane ovako, prodavaće se samo ono što prolazi na tržištu, a zna se da dobra knjiga nije i komercijalna. Oporezivanjem šund knjiga treba stvoriti fond iz kojeg bi se pomagalo pravo stvaralaštvo.
      
       Kad šund postane klasika
       Slično misli i Gojko Božović, glavni urednik "Stubova kulture":
       - Smatram da je vrlo važno što će knjige od velikog kulturnog, umetničkog i naučnog značaja biti oslobođene od poreza na promet. Takve knjige, inače, ne donose profit, pa bi svaka vrsta poreza dodatno otežavala njihov put do čitalaca. Na drugoj strani, postoje serije knjiga koje svojim komercijalnim i populističkim karakterom zagađuju javnu scenu. Potpuno prirodno je da se takve knjige oporezuju. Između ozbiljnih kulturnih vrednosti i komercijalne i populističke literature, mora da postoji jasno vidljiva i poreska granica. Nadam se da ta granica ni na koji način neće biti pomućena, jer bi to bilo ozbiljno opterećenje naše kulture.
       Miličko Mijović, direktor "Narodne knjige", na zakonske novine, što se knjige tiče, ovako gleda:
       - Razlika između starog i novog zakona jeste u tome što su dosadašnjim zakonom knjige oslobađane poreza mišljenjem nadležnog ministarstva, a sada se to uređuje propisom. To unosi višestruku konfuziju. Prvo: da li će se poštovati dosadašnja mišljenja o oslobađanju poreza ili će se ponovo tražiti takvo mišljenje. Drugo, rečeno je da će nekakve komisije odlučivati šta je vredno, a šta je šund. Treba videti ko su ti ljudi budući da se ni svi sociolozi kulture ne slažu u tome šta je šund.Recimo, roman "LJubavnik ledi Četerli" ranije je smatran za šund a sada ga već tretiraju kao klasično delo.
      
       Zakon je jasan
       Ni Mijović nije protiv poreza, ali traži da se ništa ne rešava "preko kolena":
       - Knjige tzv. nulte literature, koje se smatraju bezvrednim, treba oporezovati i od toga ulagati u neafirmisane autore. Kod nas postoje izdavači koji se isključivo bave prevodnom literaturom, i oni bi se morali obavezati da od tih "hitova" ulažu u domaću literaturu. Recimo, ako objave deset stranih autora, da pomognu bar tri-četiri domaća pisca.
       Iz svih ovih izjava, objašnjenja i tumačenja još nije dovoljno jasno kakav će status ubuduće, na osnovu novog zakona, knjiga imati. Stoga smo zatražili mišljenje i od člana novoustanovljenog Ekspertskog tima Ministarstva za kulturu Zorana Hamovića, inače direktora i glavnog urednika izdavačke kuće "Klio".
       Hamović otklanja sumnje u dobre namere zakonodavca i ističe da se sam Ekspertski tim ne meša u ovakve probleme, direktno, osim ukoliko mu Ministarstvo za kulturu ne zada takav zadatak. A takav zadatak do sada, kaže, nisu dobili.
       - Zakon je sasvim jasan - objašnjava Hamović. - Publikacije od posebnog interesa oslobađaju se poreza. Međutim, problem je u tome što je zakon donet bez odgovarajućih uputstava za njegovu primenu, tako da je ispalo kako sve što je u knjižarama treba da se popiše, i da se sve cene podignu za 20 odsto. Kad bi tako bilo, to bi značilo da zakon važi retroaktivno, što pravno nije dozvoljeno. Problem je što nisu doneti kriterijumi na osnovu kojih bi se knjige oslobađale poreza. Da ne bude zabune, Ministarstvo za kulturu blagovremeno je izradilo te kriterijume, ali je Ministarstvo za finansije to koje treba da ih prihvati.
      
       JOVAN JANJIĆ
      
      

Suštinski, ovim zakonom ništa se nije promenilo u dosadašnjem prilazu knjizi. Ono što se značajno menja jeste samo ozbiljna primena Zakona. Neće više biti zloupotrebe i privilegija i neće biti oslobađanja od poreza mimo kriterijuma. Potrudićemo se da procedura bude uprošćena, da ne bi bilo šetanja od ministarstva do ministarstva, nego da se sve na najbrži način završi u Ministarstvu za kulturu. Zaista je besmisleno da iko pomisli kako bilo ko može dopustiti da se knjiga tretira kao roba za široku potrošnju i da joj nameće bilo kakvu vrstu poreza i barijera u komunikaciji. Odatle je proistekla i naša želja da smanjimo poštanske troškove za publikacije od posebnog interesa - kaže Zoran Hamović