Direktor odeljenja za socijalnu politiku G 17 Instituta dr Mirosinka Dinkić napravila je specijalno za NIN analizu ekonomskog položaja tri opštine na jugu Srbije, koja pokazuje da je od 1988, kad je bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević došao na vlast, do 1998. godine, najviše stagniralo Preševo u kojem je narodni dohodak po stanovniku ostao na nivou od oko jedne petine prosečnog dohotka u Srbiji. To znači da je, na primer, 1998. godine dohodak po stanovniku u Preševu iznosio oko 370 dolara, dok je u Srbiji bio nešto iznad 1 700 dolara. Bujanovac i Medveđa su u desetogodišnjem periodu delimično popravili svoj status, ali su i dalje ostali daleko ispod proseka Srbije.
       Prema analizi dr Dinkić, napravljenoj na osnovu raspoloživih statističkih podataka iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku - Opštine u Srbiji, u tom periodu znatno je porastao udeo privatne svojine u ostvarivanju narodnog dohotka. U Bujanovcu je od 1988. do 1998. godine udeo privatne svojine porastao sa 17,3 na 35,2 odsto, relativno sličan odnos zabeležen je i u Medveđi, dok je u Preševu udeo privatne svojine najviše porastao - sa 18 na 52,2 procenta.
       Ovi udeli koincidiraju sa podacima o učešću Albanaca u zaposlenosti u društvenom sektoru, odnosno o njihovom "seljenju" u privatan biznis.
       Iz podataka za sve tri opštine vidi se da je učešće privatnih preduzeća malo i da dominiraju sitne radnje i prihodi od poljoprivrede. Učešće privatnih preduzeća znatnije je u Bujanovcu i Preševu dok je u Medveđi simbolično.
       Iz istih podataka vidi se da je najveći deo narodnog dohotka ostvarivan u industriji (oko 50%), ali takođe se vidi da su najslabije radila industrijska preduzeća u Preševu dok je u Bujanovcu zadržan isti odnos a u Medveđi je učešće industrije povećano sa 54,8 odsto u 1988. na 64,1 odsto u 1998. godini.
       Za celu Srbiju, u ovom periodu sankcija i hiperinflacije bilo je karakteristično povećanje udela dohotka ostvarenog u poljoprivredi, ali je taj pomak u Preševu najočitiji.
       "Ono što je zabrinjavajuće jeste znatno smanjivanje udela trgovine u ostvarivanju narodnog dohotka, uprkos evidentnom povećanju privatnog sektora, što znači da se u tom periodu trgovina preselila u sive kanale", kaže dr Dinkić.
       Baš zbog toga, smatra sagovornica NIN-a, nije moguće sasvim tačno proceniti stvarni ekonomski položaj stanovništva u tom regionu.
       Analiza pokazuje da je u desetogodišnjem periodu u Bujanovcu nivo investicija znatno povećan u odnosu na 1988. godinu, dok u Preševo i Medveđu gotovo uopšte nije investirano. U Bujanovcu je u tom periodu promenjeno usmeravanje investicija sa zdravstva, obrazovanja i kulture na proizvodnju dok su minorne sume novca u Medveđi korišćene za neproizvodne investicije.
       "Očito je da je u tom periodu potpuno izostala briga Republike za nerazvijene regione, već je stanovništvo ulagalo samo u poslove koji su im donosili dobit", kaže dr Dinkić.
       S obzirom na geografski značaj ovih opština i njihovu višenacionalnu strukturu, nove vlasti trebalo bi da obrate posebnu pažnju, pre svega, na razvoj Preševa i Medveđe, smatra dr Mirosinka Dinkić.