U aprilskoj telefonskoj anketi NIN-a građani Srbije, iako nemaju dovoljno novca za hranu, pristaju da zbog svetle budućnosti trpe povećanja cena, bespogovorno plaćaju poreze, ne štrajkuju i strpljivo podržavaju DOS-ovu vlast i njene reforme

      Prošlo je šest meseci otkako je DOS preuzeo vlast a odgovor na jednostavno pitanje "Da li danas živite bolje", sudeći po aprilskoj telefonskoj anketi NIN-a, nije baš pozitivan. Naime, 36,5 odsto ispitanika tvrdi da im je sada još gore, a ako se doda isto toliko onih kojima je situacija nepromenjena, što, valjda, znači loša, potvrđuje da vidljivog pomaka u kvalitetu života još nema. Svega jedna četvrtina građana Srbije optimistički tvrdi da im je bolje.
      
       Hrana
       U čemu je, zapravo, problem, otkrivaju pitanja o prihodima i rashodima. Samo 27 odsto anketiranih se žali da su im se realna primanja smanjila, dok 39,5 odsto građana priznaje da su im primanja povećana. S druge strane, čak 93 odsto anketiranih potvrđuje opštepoznatu činjenicu da su se od 5. oktobra troškovi života povećali. Dakle, plate su rasle tek malom sloju stanovništva, a cene proizvoda i usluga su postale nedostižne za većinu.
       Na početku prošlogodišnjeg predizbornog vrelog leta, u NIN-ovoj anketi postavili smo pitanje: "Da li imate dovoljno novca za kupovinu hrane." Tada je 30 odsto ispitanika potvrdilo da, zapravo, gladuje. U aprilu 2001. broj gladnih se povećao, tako da čak 40 odsto ispitanika priznaje, ono što je u Srbiji oduvek bilo sramota, da nema dovoljno novca - ni za hranu. Slično je i sa sledećim indikatorom bede, kupovinom odeće. U julu 2000. godine 71 odsto anketiranih nije imalo novca za garderobu, a sada je taj procenat porastao na 77,5.
       Ma šta, opet, tvrdila državna televizija, građani su suočeni sa stalnim poskupljenjima. Na pitanje: "Koje poskupljenje vas je najviše pogodilo", anketirani nepokolebljivo odgovaraju - hrana (51 odsto). Odmah posle hrane, građanima najteže pada poskupljenje energenata - struje i benzina (7,5, odnosno 4 odsto anketiranih). Međutim, tradicionalnu trpeljivost našeg stanovništva dobro izražava frizerka iz Šašinaca kod Sremske Mitrovice: "Ništa me ne pogađa, što mora - kupi se".
       Najavljeno poskupljenje struje opravdava 38 odsto anketiranih, dok više od polovine građana Srbije (54,5 odsto) prosto nema lepih reči za to obećanje nove vlasti. Mnogima je mračno i sa strujom i bez nje. Ali, "nema ništa džabe", shvatio je trgovac iz Jelašnice kod Surdulice.
      
       Disciplina
       Porezi su pretili da budu dodatna kap u prepunoj čaši opšteg siromaštva. Skupština Srbije je usvojila novi Zakon o porezu na promet i Zakon o akcizama, a uslediće i donošenje Zakona o porezu na dohodak građana, na imovinu... Razumljivo je da je prosečnom građaninu teško da uspostavi vezu između poreza i primanja iz buxeta. U NIN-ovoj anketi skoro dve trećine anketiranih (61 odsto) tvrdi da ih novi paket poreskih zakona pogađa. Ipak, građani su spremni na odricanje, kao što to kaže Dragan Radosavljević iz Brankovine kod Valjeva: "Pogođen sam, ali sam za to, ako će nam biti bolje". Medicinska sestra iz Velikog Gradišta obrazlaže svoj stav prema porezima, uz primesu već pomalo prevaziđene ideologije: "Ako imaš prihod, deo treba da daš i za izgradnju." I oni koje porez ne pogađa, imaju sličan stav, pravdajući poteze vlade - "Sve je po zakonu, to je prvi korak, posle će doći i do povećanja plata", kao što govori student iz Srpske Crnje. Predstavnik očajnih u ovoj anketi Snežana Stefanović, građevinski tehničar iz Beograda, kaže da je porezi ne pogađaju zato što nema ništa.
       Iz ankete se vidi da su građani Srbije, zapravo, vrlo disciplinovani. Tvrdnju o gotovo bezuslovnom poštovanju legitimne države potkrepljuje podatak da je 85,5 odsto anketiranih izjavilo da je dosad redovno plaćalo obaveze prema državi. Struju nije redovno plaćalo 8,5 odsto anketiranih, a porez, tek dva odsto...
      
       Štrajk
       Nešto više od polovine ispitanika (54 odsto) žali se da daje previše državi, dok 40,5 odsto se bez suvišnog zatezanja odriče ovog dela svojih prihoda i smatra da to nije veliko izdvajanje. Vladi levice se nerado davalo - 67 odsto građana u prošlogodišnjoj julskoj NIN-ovoj anketi izjavilo je da odvaja previše za tu državu. Dakle, lakše se odvaja od usta za legitimnu vlast. Ima tu i ljubavi, razumevanja. "Koliko dobijamo, previše dajemo", izražava mišljenje onih koji nerado daju državi nezaposleni Albanac iz Žitorađe.
       Sadašnja vlast, po svemu sudeći, ima priliku da, neometana od naroda, ispuni svoja predizborna obećanja. Građani joj veruju. Na pitanje: "Da li je postojeća vlast sposobna da obnovi privredu i popravi standard građana", većina ispitanika (60,5 odsto) izjavljuje da jeste, dok samo jedna četvrtina građana (24 odsto) sumnja u sposobnost DOS-ove vlade. U julu 2000. godine bio je potpuno suprotan odnos prema tadašnjoj vlasti - u sposobnost ekipe Slobodana Miloševića verovalo je 25,0 odsto anketiranih, a tada ih je već "otpisalo" 57,5 odsto ispitanika.
       Iako su gladni, građani imaju još rezervi strpljenja. Pitanje: "Da li ste spremni da se bunite ili štrajkujete zbog malih primanja ili ste za to da se vladi da još vremena", potvrđuje ovu tezu. Samo 13,5 odsto građana je spremno da javno iskaže revolt, dok 81 odsto pristaje da se još neko vreme žrtvuje. "Teško je biti gazda u praznoj kući", pun je razumevanja Radenko Spasić, električar iz Rudovaca kod Beograda. I Miodrag Ilić iz Dragovca kod Bojnika je realista: "DŽabe je štrajkovati kad nema para." S druge strane, medicinska sestra iz Gornje Vrežine je u višem stepenu "borbene gotovosti": "Mi već štrajkujemo."
      
       Donacije
       Očekivanja građana izražavaju optimizam, ali su i posledica očaja - 70,5 odsto anketiranih očekuje da im se materijalna situacija uskoro popravi, dok je 27 odsto diglo ruke od svega. "Odakle, ko će mi da", kaže zemljoradnica iz Zagužana kod Leskovca. Popravljanje svoje materijalne situacije ne vidi u bliskoj budućnosti ni Ninosava Paunović, domaćica iz Nove Pazove, i pita se: "Kako, kad je toliki porez?"
       Inostrane donacije su ono što se s pravom očekuje jer je to obećala i sadašnja vlast i od aktuelne vlasti i međunarodna zajednica. Na pitanje: "Može li naša zemlja da opstane bez pomoći iz sveta", čak 69 odsto tvrdi da je tako nešto nemoguće, dok je više od četvrtine (27 odsto) za oslanjanje na sopstvene snage. Domaćica iz Bora dobro formuliše večnu srpsku dilemu: "Mi mislimo da može, ali ne može", a studentkinja iz Novog Sada kaže: "Ne može zato što smo mali i zaglibili smo, baš." Ima i onih koji nisu za bezuslovnu pomoć, pa tako trgovac iz Skupljena kod mesta Vladimirci kaže: "Ali od pravih ljudi, a ne od Amerikanaca."
       Od države se mnogo očekuje. Samo tri odsto anketiranih tvrdi da oni više duguju državi nego što država duguje njima, a više od dve trećine misli da država mora da se "otvori" prema njima.
       Ekonomski problem je u Srbiji postao centralni (71 odsto). Rad republičke vlade je u ovoj anketi pozitivnije ocenjen od rada savezne vlade (44,5 prema 38 odsto pozitivnih glasova), iako je republička vlast ona koja je ovih dana imala neprijatnu ulogu haračlija. U svakom slučaju, očigledno je da se vrednuju konkretni potezi vezani za ekonomsku situaciju i da su građani spremni da podnesu teret promena u zalog bolje budućnosti. Pitanje je samo da li će i ovaj kredit vlasti olako potrošiti.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ