NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Zapisi iz crvenog doma

Odlazak neprikosnovenog vođe u zatvor otvorio je skriveni sukob između onih koji u partiji vide samo zaklon od istražnih sudija i onih koji bi da u njoj ostanu i posle pravosudne katarze ovdašnjih levičara

      Čak i kad bi mu nepoznati altruista kupio kartu u jednom pravcu za orbitalnu stanicu Mir bez ikakve mogućnosti komuniciranja sa planetom Zemljom, Srbija bi i dalje bila talac Slobodana Miloševića, komentarisao je zlovoljni pripadnik vladajuće opozicije u Srbiji žalbu bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije, koja je veoma lukavo uništila svaku distinkciju između kolektivne i individualne odgovornosti.
       Miloševićevo eventualno izručenje Tribunalu u Hagu gotovo bi sigurno dovelo do raspada pobedničke koalicije, ujedinilo sve njene protivnike, a socijalistima ili levičarima posle šest decenija prvi put dalo legitimaciju mučenika ili žrtve političkog revanšizma. NJegov boravak u Bačvanskoj ulici bi, međutim, mogao da ima sasvim drugačije posledice. Socijalisti su prvi put ostali bez lidera, koji je u protekloj deceniji bio apsolutno zaslužan za sve izborene trijumfe i još odgovorniji za katastrofalne promašaje.
       Tako se partija sa geostrateškim pretenzijama našla na raskrsnici na kojoj njeni aktivisti mogu da se opredele za promenu političkog kursa ili promenu zanimanja. Mogu li socijalisti bez Miloševića? I šta im uopšte ostaje kada im se oduzme njegov lik i delo?
      
       Harizma
       To pitanje je veoma često ponavljano krajem prošlog veka dok je demokratska javnost neumorno čekala čuveno liberalno krilo levičara da bi na kraju zaključila da je liberala u SPS-u teže pronaći nego trezvenjaka na saboru u Guči. Da se u Srbiji ipak nešto promenilo, možda ukazuje da se dilemom mogu li slobisti bez Slobe bave samo politikolozi, novinari i slobisti koji to više nisu.
       "Bez Miloševića, to sigurno ne bi bila partija kakvu smo znali. Ta partija se da opisati kao homocentrična organizacija jer je u celosti oslonjena na harizmatskog vođu, koji rešava nemoguće probleme, bori se protiv najvećih svetskih sila. Čitavo članstvo je sledilo njegove poteze, a ne ideje i programe, pa se tako i dogodila ta čudna mešavina komunizma i ekstremnog nacionalizma", ocenjuje politikolog Vladimir Goati.
       Za svega tri meseca, od septembra do decembra, socijalisti su nekako uspeli da izgube nešto više od milion glasova, u čemu su pripadnici novostvorene opozicije videli samo odraz terora nad neistomišljenicima, dok su izaslanici nove vlasti tvrdili da je najmoćnija partija na Balkanu krenula na put bez povratka.
       Vrh SPS-a je izborni brodolom tumačio pre svega kao posledicu zastrašivanja nad njihovim biračima, koji su se privremeno opredelili za apstinenciju da bi se već na narednim izborima vratili svojoj partiji. Ponovljeni lokalni izbori u opštini Odžaci, na kojima je SPS od pet odbornika uspeo da osvoji dva mesta, navode se kao veoma ozbiljan argument da partija ima dobru budućnost. Jedan od socijalističkih funkcionera očekuje da okosnica kampanje bude Miloševićeva beseda pre 5.oktobra, u kojoj građanima očinski govori šta će ih sve zadesiti ukoliko ga budu izneverili.
      
       Distanca
       "Samo taj govor može da nam vrati veliki deo birača, jer događaji na spoljnom i unutrašnjem planu idu upravo u tom pravcu. Svaki dan dosovske vladavine će doneti neki poen za nas, jer se jasno vidi da se ništa u odnosu prema Srbiji nije promenilo iako više nema Miloševića na njenom čelu."
       Nešto mlađi socijalisti, koji bi nekako mogli da zamisle partiju bez Slobe, smatraju da valja prihvatiti činjenicu od 13 odsto glasova i pripremiti se za ozbiljan politički rad bez pomoći čitavog državnog aparata.
       "U partiji ima mnogo ljudi koji misle da je politički angažman moguć samo ako ste na vlasti i ako vam hiljade ljudi sve vreme stoji na raspolaganju. Sada partija mora da dramatično promeni svoje ponašanje, sada bismo mi morali da budemo na raspolaganju našim članovima", kaže predstavnik modernijeg dela levičarskog mastodonta. Iako javnost danima i nedeljama sluša lamente o medijskoj torturi, partijski zvaničnici su najpre izbegavali da govore o unutrašnjim odnosima da bi na kraju trojica pristala pod uslovom da se ne imenuju, jer je "nečasno pričati o razlikama dok nam je predsednik u zatvoru".
       Prilično originalna policijska akcija hapšenja, koja je mogla da konačno ustanovi pravilo da svaki srpski vladar ostaje na tronu dok ne umre ili dok ne bude ubijen, dovela je najveću opozicionu partiju na korak do izbora između legalnog političkog angažmana ili odlaska u šumu, gde bi se već formirao neki novi kosmajski odred. Na Dedinje je, međutim, došlo nedovoljno ljudi koji, opet, nisu bili spremni za odbranu Slobe do poslednjeg.
       Dok je policija tražila ključeve od kapije rezidencije, a pripadnici nove vlasti pokušavali da vode smislene razgovore sa čuvarima večne vatre u domu Miloševića, Izvršni odbor stranke je izdao veoma hrabro saopštenje u kojem se distancira od privatnog obezbeđenja svog predsednika.
      
       Razlike
       Uticajni levičarski funkcioneri su u neformalnim kontaktima sa dosovskim liderima tražili kompromis i vraćanje spora u famozne institucije sistema. Milošević je, na kraju, izgleda stao na stranu umerenijeg dela partije, ali to ne znači da je zaboravio ko je koketirao sa natovskim izdajnicima i tražio od njega da ode u zatvor. "To je njegova odlika. On, recimo, iz partije izbaci one koji traže da se priznaju rezultati lokalnih izbora, a zatim prizna te izbore. Gorica Gajević je navodno smenjena zbog loše kampanje, iako svi znaju da joj nije oprošteno što je tražila da se ne ide u drugi krug", kaže jedan od sagovornika NIN-a.
       Kompromisni odlazak u zatvor neprikosnovenog vođe ovdašnjih smrtnika kao da je označio početak novog odmeravanja snaga u ostacima nekadašnjeg establišmenta.
       Dva dana kasnije, ostavku na mesto potpredsednika stranke dao je predsednik Srbije Milan Milutinović, a Milošević iz zatvora imenuje Živadina Jovanovića za zamenika (koordinatora stranke) a Branislava Ivkovića za potpredsednika stranke. Iz stranke je isključen bivši predsednik Skupštine i šef beogradskih socijalista Dragan Tomić zbog neizmirenih finansijskih obaveza prema partiji, mada neki ozbiljniji sagovornici kažu da je ta kazna usledila jer nije zaboravljeno da je Tomić već 6.oktobra ujutru, pre odluke Ustavnog suda, zakazao sednicu Skupštine na kojoj bi se potvrdio izbor Vojislava Koštunice.
       Prve poruke partijskim drugovima Milošević je slao preko supruge Mire Marković (izvori iz SPS-a tvrde da ih je ona prosleđivala preko Živorada Igića), ali je kasnije pronađen drugi način komunikacije lidera sa saradnicima. Socijalisti kažu da snage odmerava krilo koje je sklono da vodi bitku protiv zapadnog sveta, od koje sve u državi zavisi, i grupa istaknutih socijalista koja smatra da, dok Rusija ne stane na noge, ne bi bilo loše baviti se pitanjima kojima se bave svi socijalisti na planeti Zemlji - prava radnika, nezaposlenost, prosveta, zdravstvo, privatizacija... Osobe sa jačim osećajem za cinizam smatraju da glavni spor u vrhu partije vode lica koja u SPS-u vide zaklon od istražnih sudija i onih koji bi želeli da ostanu u partiji i posle pravosudne katarze nekih njenih funkcionera.
       Posle oktobarskog zemljotresa, državotvorna partija ima mogućnosti da opstane, ali morala bi da temeljno promeni svoju prirodu. Ako to promeni, onda neće biti ta partija. "Oni bi mogli da se orijentišu na socijalna pitanja, jer je u međuvremenu nacionalna opcija razgrabljena. Socijalisti će sačuvati tvrdo jezgro nekadašnjeg biračkog tela, ali sigurno ne mogu ni očekivati povratak na ranije pozicije. NJihovo uporište bi mogli da budu socijalno ugroženi slojevi stanovništva ili radnička klasa, uz insistiranje na socijalnoj pravdi, egalitarizmu i drugim levičarskim principima", ocenjuje upravnica Centra za politikološka istraživanja javnog mnjenja Instituta društvenih nauka LJiljana Baćević.
      
       Levičari
       "Tačno je da postoji znatan broj levičarski opredeljenih birača, ali oni će se veoma teško opredeljivati za SPS jer je ta partija za ovih deset godina imala sasvim dovoljno prilika da se bori za program ili ciljeve savremene levice, pa to nije iskoristila. Na levici ili na levom centru sada postoji nekoliko stranaka iz vladajuće koalicije" kaže sociolog-istraživač Srećko Mihajlović. On podseća da razočarani birači neke partije na sledećim izborima apstiniraju da bi tek na narednim izborima promenili stranku, pod uslovom da i tada imaju dovoljno atraktivnu partiju.
       Prema prilično pouzdanim izvorima NIN-a, tvrda linija je pokušala u međuvremenu da smeni generalnog sekretara Zorana Anđelkovića i umesto njega imenuje Slavicu Đukić-Dejanović, ali ta akcija je privremeno obustavljena. Pokušaj da se nova zvezda u usponu padajuće partije i jedan od Miloševićevih branilaca Bogoljub Bjelica ubaci u Izvršni odbor a zatim od Ivice Dačića preuzme beogradski odbor takođe je doživeo neuspeh. Ako bi, međutim, čvrstorukaši odneli prevagu, onda bi najviše partijske moći bilo podeljeno među ljudima koji su bili spremni da poginu za Miloševića, iako za vreme njegove vladavine nisu postali finansijski moćni. Poslednje sate na slobodi Milošević je najvećim delom proveo u društvu Bogoljuba Bjelice, Manje Milovanovića, Ratka Zečevića, Bore Drakulovića, Živorada Igića.
       Politikolog Vladimir Goati smatra da se posle Miloševićevog hapšenja otvara mogućnost da socijalisti dožive diferencijaciju na rigidan, neokomunistički i moderniji, socijaldemokratski deo. "Ovaj spoljni udar bi samo mogao da pomogne umerenim pripadnicima stranke da se distanciraju od eventualnih kriminalnih aktivnosti svojih drugova i okrenu se idejama i programima moderne evropske levice, jer će se tokom ekonomskih i drugih reformi bez sumnje otvoriti veliki prostor za stranke socijaldemokratske orijentacije. Očekujem da se to krilo vrati na dokumenta usvojena na kongresu 1992. godine, dok će ortodoksniji deo partije nastaviti dosadašnju politiku ratovanja protiv zapadnog sveta i otpora svim promenama. Tako bi socijalisti imali priliku da urade ono što su uradile sve nekadašnje komunističke partije u istočnoj Evropi - da se podele na socijaldemokratsku i neokomunističku opciju."
      
       Gazde
       Ozbiljniji analitičari vole da opisuju Miloševićevu vladavinu kao policentrični autoritarni sistem, u kojem je vođa svih socijalista bio neprikosnoven lider, ali je gotovo svaka opština u Srbiji imala svog autentičnog vođu "za poneti". Kad bi vlast nekog od lokalnih vođa postala teret za centralni autoritet, lako bi se nalazio novi provincijski lider sa nakostrešenom kosom, što je uspešno amortizovalo pritisak na vrhovnog vođu. Kad je nezavisni Savezni ustavni sud saopštio da je Milošević ipak izgubio, Srbija je iznenada dobila oko dve stotine gubitničkih vođa. Socijalisti iz provincije, koji su dali sve partiji i istovremeno sačuvali autoritet među komšijama, napustili su partiju ili više ne žele da dele odgovornost za ono što je učinjeno u Beogradu. Jedan od njih, Dobrivoje Budimirović Bidža iz Svilajnca je tek 9.januara ove godine prvi put imao priliku da razgovara sa Miloševićem, iako je u javnosti doživljavan kao simbol partije. Kada mu je rekao šta misli o greškama u partiji, Milošević ga je pitao "Bidžo, gde si bio 1995, 1996, da mi to kažeš?", na šta mu je vladar Svilajnca odgovorio da je bio sve vreme tu ali nije mogao da dođe do njega.
       Kolekcionari svih iracionalnosti ovdašnje politike, međutim, kažu da Srbijom više ne vlada Slobodan Milošević, ali da je sve što je činilo taj poredak ostalo na vlasti - od instrumentalizovanih medija, politizovane policije i pravosuđa do želje da se protiv Miloševićevog političkog nasleđa obračunaju Miloševićevim sredstvima. Zato bi najveći eliksir za Miloševića mogli da budu upravo demokratski talibani koji broje viršle po tanjiru Mire Marković, vrebaju gde se nalazi njihova snaja sa dvogodišnjim detetom i pitaju ministre u vladi kad će biti uhapšen i koliko će godina dobiti neki socijalistički zvaničnik.
       Slobistički način razmišljanja i delovanja u vladajućoj koaliciji je jedini izlaz za bivšeg lidera i njegove sledbenike. Ako se ikada na vlast vrate socijalisti iz Miloševićevog šinjela, vratiće se samo zahvaljujući čuvarima miloševićevskog shvatanja demokratije, politike i tolerancije.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu