Jasno je zašto je Marko Milošević pobegao iz zemlje neposredno posle oktobarskih događaja. Uz logično objašnjenje da je razlog i strahovanje od onih kojima je nekada možda ostao dužan, pojavljuje se još jedna teza koja prevazilazi i maštu krimi-klasika Landlama i Le Karea. Naime, Marko je bio veoma blizak sa šefom SDB-a Srbije Radetom Markovićem, koji ga je, kao kućni prijatelj njegovog oca takoreći od malih nogu podučavao oružju i policijskim "cakama". Ima spekulacija da se na mestu šefa svih jugoslovenskih tajnih policija faktički nalazio sin bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, baš kao što je i u Hrvatskoj takva funkcija bila svojevremeno poverena sinu Franje Tuđmana. Da se on, u stvari, bavio tim poslovima a da je Miloševićeva propaganda vešto plasirala njegovo zanimanje za picerije, pekare, diskoteke, radio-stanice... Činjenica je da ga je na aerodromu, prilikom odlaska iz zemlje, poslednji ispratio upravo šef DB-a Rade Marković. U kuloarima bliskim policiji priča se da je šef, u stvari, ispratio šefa. Uostalom, svi diktatori su na ta mesta postavljali svoje najbliže - Čaušesku sina Nika, Sadam Husein svog brata...

      Marko Milošević, sin bivšeg predsednika SRJ, ni iz inostranstva ne ostavlja na miru Požarevac, rodno mesto svojih roditelja i grad u kojem je živeo sve do oktobra prošle godine, kada je posle političkih promena u SRJ i Srbiji pobegao iz zemlje. Što zbog enormnog i krajnje sumnjivog bogaćenja, što zbog siledžijskog ponašanja i terorisanja svih onih koji mu nisu bili po volji, tek Požarevljani traže izručenje Marka Miloševića i njegovo izvođenje pred sud. I ne samo Marka, već i drugih članova porodice. Članovi narodnog pokreta "Otpor" u Požarevcu traže da se sprovede istraga i protiv Mirjane Marković koja je po njihovim podacima - podstrekivala članove svoje porodice na izvršenje krivičnih dela.
       Već je najavljeno raspisivanje međunarodne poternice za Markom Miloševićem i njegovo izručenje posredstvom Interpola, s obzirom na to da se u Požarevcu vode dva krivična postupka zbog Markovog nasilničkog ponašanja, kao i istraga protiv osoba s kojima je bio umešan u nezakonite i unosne poslove.
       U Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova ne spore takvu mogućnost ali tek pošto se ispune određeni uslovi. "Jugoslavija će zvanično ponovo biti primljena u sistem Interpola 28. septembra na Generalnoj skupštini ove međunarodne organizacije u Budimpešti, mada mi već sada neformalno sarađujemo", kaže Stevan Nikčević, zamenik saveznog ministra unutrašnjih poslova. "Posle 5. oktobra prošle godine napravljeni su kontakti sa centralom u Lionu i nacionalnim biroima. Razmenjujemo informacije ali im dostavljamo i poternice. Posle ispunjene procedure neke zemlje nam već vrše ekstradiciju, kao što je to nedavno učinila Nemačka."
      
       Istok
       Prema njegovim rečima, za izdavanje međunarodne poternice zaduženo je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, ali na zahtev suda u kojem se vodi istražni ili krivični postupak, ili na zahtev Kazneno-popravnog zavoda ukoliko neko lice iz njega pobegne. Sud daje nalog MUP-u Srbije, ono raspisuje opštu poternicu na teritoriji Srbije i od Saveznog MUP-a traži raspisivanje međunarodne poternice. Ovo ministarstvo, u daljem postupku, zahtev za ispitivanje naloga upućuje Saveznom ministarstvu pravde koje daje odobrenje za raspisivanje međunarodne poternice, budući da to ministarstvo snosi troškove ekstradicije.
       Dimiter Krstev, novi okružni tužilac u Požarevcu, podigao je optužnicu, na osnovu krivične prijave kojom se Momir Veljković okrivljuje za pokušaj ubistva, a Radojku Lukoviću i Nebojši Sokoloviću stavlja na teret da su mu pomagali. U stvari, slučaj je postavljen još u vreme dok je Marko Milošević bio "glavni šerif" u Požarevcu, zbog čega se isprebijani otporaši od strane Marka i radnika njegovog preduzeća "Madona" na sudu pojavljuju kao okrivljeni. "U istrazi niko nije ni pominjao Marka jer su, zbog tadašnje atmosfere u Požarevcu, svi bili zaplašeni. Zato će se tek sada na glavnom pretresu moći da čuje puna istina, što će omogućiti podizanje optužnice protiv Marka Miloševića i još nekih lica", objašnjava tužilac Krstev.
       U Opštinskom sudu se, pak, vodi istraga zbog maltretiranja Zorana Milovanovića u "Madoni" kome je Marko Milošević pretio da će ga iseći testerom na komade i baciti u Moravu. Kada istražni sudija pozove Marka, i ukoliko se ne odazove, za njim će biti raspisana poternica. Pitanje je samo gde bi ga ona stigla.
       Svi Markovi putevi, izgleda, vode na Istok. Moskva, Baku u Azerbejdžanu, Tjumen u Sibiru, Alma Ata u Kazahstanu, Irkutsk..., najčešće su pominjani gradovi. Često se moglo čuti da se Marko nalazi u Jermeniji sa Ivanom Markovićem, potom u Kazahstanu. Pre dva meseca trag je vodio u Letoniju i Litvaniju gde je opet, navodno, boravio sa sinom svog strica Bore Miloševića koji se zove kao i Markov otac Slobodan Milošević.
      
       Pasoši
       Upućeni izvori tvrde da su ove informacije plasirali ostaci Miloševićevog aparata kako bi se prikrili pravi tragovi. Isti izvor tvrdi da se on, u stvari, nalazi u Moskvi, okružen sve vreme grupom telohranitelja.
       Jedino što se do sada pouzdano zna, to je da Marko Milošević raspolaže sa četiri diplomatska i jednim regularnim pasošem. U periodu od 1990. do 2000. godine on je dobio ukupno šest diplomatskih putnih isprava od kojih je jednu, navodno, izgubio a jednu vratio po dolasku u Moskvu oktobra prošle godine. Zahvaljujući diplomatskim pasošima, Milošević bez ikakvih problema može da uđe u tridesetak zemalja. Doduše, sada je to mnogo teže jer nijednoj zemlji nije u interesu da ugosti sina najpoznatijeg Srbina u svetu. Čak ni zemljama u kojima je njegova porodica bila uvek dobrodošla - Kina ga nije primila zbog "problema s vizom", a izdavanje vize je nedavno odbila i Indija.
       Prema uredbi savezne vlade o izdavanju diplomatskih i službenih pasoša, pravo na diplomatski pasoš imaju samo visoki državni funkcioneri. Član 5 te uredbe daje mogućnost da se "na zahtev državnog organa" ovi pasoši mogu izdati "licu koje putuje u inostranstvo radi obavljanja određene misije". O takvim zahtevima odlučuje lično savezni ministar za inostrane poslove. Prema rečima Rajka Kolarova, direktora Direkcije za konzularne poslove u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove, ovaj član "daje mogućnost vrlo širokog tumačenja što savezni ministar može da koristi". Lice može imati samo jedan diplomatski pasoš, koji se izdaje na pet godina a da bi napustilo zemlju mora u njemu da ima izlazno-ulaznu vizu SRJ. Ona se daje za svako putovanje u zavisnosti od njegove dužine. Ovakve pasoše imaju svi članovi porodice Milošević, a Marko čak četiri.
      
       Imperija
       Zbog toga je Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Milana Milutinovića, predsednika Srbije, i Živadina Jovanovića, bivšeg ministra inostranih poslova SRJ, zbog sumnje da su u vreme dok su bili savezni ministri inostranih poslova nezakonito izdali četiri pasoša sinu bivšeg predsednika SRJ. Milutinović i Jovanović su izdavanjem (svaki po dva) ovih pasoša prekoračili granice službenih ovlašćenja čime su učinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 174 KZ SRJ, za šta je zaprećena kazna do pet godina zatvora, ocenilo je Tužilaštvo.
       Ne treba zaboraviti da, pored diplomatskih, Marko Milošević ima i jedan regularni pasoš na svoje ime, dok se o takođe regularnom pasošu na ime Jovanović (koji mu je navodno izdat u Jugoslaviji i poslužio za oktobarski put) ništa ne zna. Sa malo veštine, stvaraju se velike mogućnosti za promenu identiteta i eskiviranje onih koji bi želeli da ga vide u Jugoslaviji.
       Čega se to plaši i od koga beži Marko Milošević?
       U stvaranju poslovne imperije, muški potomak Slobodana Miloševića, po svedočenju mnogih, nije birao način, ne prezajući ni od otimačine, pretnje, ucene. Dok su građani Srbije u protekloj deceniji prodavali i najnužnije da bi preživeli, Marko je za nekoliko godina stvorio bogatstvo koje se procenjuje na milione maraka. Pored diskoteke "Madona", opremljene najsavremenijim tehničkim uređajima, u Požarevcu je posedovao prodavnicu tehničke robe "Sajbernet", pekaru i piceriju, radio-stanicu, Internet provajding centar i sportsko-rekreativni centar "Bambilend". U centru Beograda je otvorio luksuznu parfimeriju "Skandal", a na granici sa Makedonijom i Mađarskom djuti-fri prodavnice.
       Prema tvrdnji svog oca, Marko je sve to stekao postepeno, vrednim radom, prvo noseći pivske gajbe. Tek, Marko je zaradio toliko da bi svaki njegov vršnjak poželeo da gajbe tegli celoga života. Valjda zbog toga su 5. oktobra, pored Savezne skupštine i RTS-a, najviše stradale nekretnine Marka Miloševića.
      
       Cigarete
       NJegovo poslovanje, sada je predmet interesovanja policijskih organa, jer se osnovano sumnja da je Marko Milošević preko svojih firmi uvezao ogromne količine cigareta, kafe, goriva i lekova i da je pri tome "zaobišao" carinske i druge organe. Glavni stožeri u poslu su mu bili pre nekoliko godina ubijeni policijski general Radovan Stojičić Badža i Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina. Prema tvrdnjama srpskih biznismena Marko Milošević je sklopio savez sa Mihaljom Kertesom koji je mlađem Miloševiću omogućio potpunu kontrolu nad cigaretama firme "filip moris" koje su se prodavale u Srbiji. Profit od jednog prošvercovanog kamiona cigareta u Srbiju iznosio je oko 250 hiljada maraka. Cigarete i fri šopovi bili su njegov zabran u koji niko nije smeo da dirne.
       Takvu svemoć je na svojoj koži osetio i Dušan Zabunović, vlasnik beogradske firme MPS, kada se 1995. godine sukobio sa Markom Miloševićem. Pošto je odbio da Marku proda unosni djuti-fri šop na granici sa Makedonijom, Kertes je poslao buldožere i sa zemljom sravnio objekat vredan više stotina hiljada maraka, da bi se u neposrednoj blizini i na Zabunovićevoj zemlji izgradio novi, kompanije "Interspid", iza koje je stajao Marko Milošević.
       Interesantno je da Milošević junior nije imao nijedan fri šop na svoje ime, odnosno u većini poslova se nigde ne pojavljuje. Jedini konkretan podatak do koga je došla nemačka policija za suzbijanje ekonomskog kriminala tiče se Vladimira Bokana - grčkog biznismena jugoslovenskog porekla, ubijenog 7. oktobra prošle godine. Jedno vreme ortak mu je bio Vladan Kovačević Tref, ubijen u februaru 1997. godine. Bili su prijatelji od početka devedesetih godina kada je Marko postao član Kovačevićevog trkačkog automobilskog tima.
       U to vreme kada je dobar deo Srbije bukvalno gladovao, Marko se hvalio uništavanjem skupih automobila. Govorio je: "Tata se ljutio kod prvih petnaest uništenih vozila, a posle više nije ni obraćao pažnju..." Svoj komentar na "moderno" ponašanje svog sina imala je i mama Mira: "Moj sin vozi 250 na sat, javlja mi se preko pejdžera da me voli, tušira se četiri puta na dan, čudi se časovniku sa arapskim brojevima i tek je pre dve godine počeo njime da se služi..."
      
       Obaveštajac
       Kada se sve to ima na umu, jasno je zašto je Marko Milošević pobegao iz zemlje neposredno posle oktobarskih događaja. Uz logično objašnjenje da je razlog i strahovanje od onih kojima je nekada možda ostao dužan, pojavljuje se još jedna teza koja prevazilazi i maštu krimi-klasika Landlama i Le Karea. Naime, Marko je bio veoma blizak sa šefom SDB-a Srbije Radetom Markovićem, koji ga je, kao kućni prijatelj njegovog oca takoreći od malih nogu podučavao oružju i policijskim "cakama". Ima spekulacija da se na mestu šefa svih jugoslovenskih tajnih policija faktički nalazio sin bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, baš kao što je i u Hrvatskoj takva funkcija bila svojevremeno poverena sinu Franje Tuđmana. Da se on, u stvari, bavio tim poslovima a da je Miloševićeva propaganda vešto plasirala njegovo zanimanje za picerije, pekare, diskoteke, radio-stanice... Činjenica je da ga je na aerodromu, prilikom odlaska iz zemlje, poslednji ispratio upravo šef DB-a Rade Marković. U kuloarima bliskim policiji priča se da je šef, u stvari, ispratio šefa. Uostalom, svi diktatori su na ta mesta postavljali svoje najbliže - Čaušesku sina Nika, Sadam Husein svog brata...
       Podsećanja radi, u intevjuu TV Palma Slobodan Milošević je rekao: "Moj sin Marko je od prvog do poslednjeg dana rata nosio uniformu i oružje..." Pri tom, nije naveo i koju je uniformu Marko nosio. Doduše, tih ratnih dana Požarevljani su viđali Marka i njegove "saborce" uglavnom na antiratnim mitinzima obučene u crne kombinezone, bez oznaka i činova. Na grudima se nazirao nekakav bedž, ali Marku i njegovim drugovima niko nije smeo da se toliko približi i pročita šta piše na značkama. U knjizi Mire Marković "I srce je na levoj strani", na 133. stranici, nalazi se velika kolor fotografija Marka Miloševića iz aprila 1999. godine u Požarevcu, za vreme bombardovanja NATO-a, gde se jasno vidi da se na crnom kombinezonu na levoj strani grudi nalazi službena policijska značka MUP-a Srbije, broj 014119.
       U javnosti je bilo i tvrdnji da je dogovor o Markovom boravku u Rusiji i Moskvi postignut u Miloševićevom razgovoru sa Igorom Ivanovom, ruskim ministrom inostranih poslova, 6. oktobra prošle godine. Navodno je i Rumunija dala saglasnost da porodica Milošević temišvarski aerodrom koristi kao svoju tranzitnu luku. Poznato je da je Markova supruga Milica sa malim Markom upravo preko Temišvara i došla u zemlju.
       Neki Požarevljani sada kažu da porodicu Milošević ne žele u svom gradu. Najavljuju i proteste protiv boravka Mire Marković i njene kćeri Marije. Za njih, Miloševići su danas u Požarevcu poželjni samo kao stanovnici požarevačkih zatvora.
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ