Iz "strogo poverljive" dokumentacije tadašnje Narodne banke Srbije, koju NIN poseduje, jasno se vidi kako je vlast sistematski pratila finansijsko stanje Dafiment banke, od samog njenog osnivanja, pa do neslavnog kraha

      Konačno smo dobili crno na belo ono što je samo socijalistima još teško da priznaju - u poslovima Dafiment banke, pa dakle i u njenom epohalnom pljačkanju građana, učestvovala je i država. I to, prema interpretaciji guvernera Narodne banke Mlađana Dinkića, ne samo da je učestvovala, nego je direktno upravljala imperijom na staklenim nogama. U toku je utvrđivanje ko je predložio, a ko prihvatio osnivanje ove "banke".
       Guverner Dinkić prezentirao je novinarima svoj krucijalni dokaz za prethodne tvrdnje, u vidu "strogo poverljive" beleške sa sastanka državnih zvaničnika sa Dafinom Milanović, pošto je prethodno jednom dnevnom i jednom nedeljnom listu omogućio da dobiju i objave ova dokumenta. U njima se kaže da će "Dafina Milanović obaviti konsultacije sa predsednikom Republike" o daljim poslovnim potezima.
       Dafina Milanović, eto peha, nije u zemlji, da bi pripomogla u objašnjavanju slučaja. Nekako baš u gužvi oko smene vlasti, posle višegodišnjeg neformalnog zatočeništva, domogla se inostranstva da bi "sredila neke poslove oko nasledstva", kako je napisala u inače dirljivom pismu guverneru Dinkiću. Štedišama, kaže, ništa ne duguje. Ono što ima, nasledila je od pokojnog muža. A ovaj je, pak, otkriva napokon gospođa Milanović, bio vanbračni sin izvesnog austrijskog (po definiciji bogatog) grofa.
       Sve ovo imalo bi elemente vodvilja, da silni narod nije bukvalno opljačkan. Sistem pljačke imao je koliko finansijsko, toliko i psihološko uporište. A svakako ga je morao razraditi i voditi neko ko poseduje šire intelektualne i profesionalne gabarite od gospođe Milanović. Manje je bitno da li se Dafina Milanović sama setila kako da zaradi novac, a kad ju je posao prerastao, država je morala da se umeša, ili je od početka "neko na vrhu" sve smislio, a nju briljantno odabrao po meri srpskog mentaliteta, da odigra poverenu ulogu narodne majke.
       Ono što je od početka jasno, to je da vlast kakvu smo imali, nije svakako mogla sedeti skrštenih ruku, dok neko okolo maše stotinama miliona maraka i isplaćuje mesečne kamate veće nego što se u pristojnom svetu daju godišnje. U vreme jedne od najžešćih hiperinflacija koju je svet video, jedino preduzeće koje je u Srbiji radilo sa sto pet odsto kapaciteta, bila je Dafiment banka.
       Iz "strogo poverljive" dokumentacije tadašnje Narodne banke Srbije, koju NIN poseduje, jasno se vidi kako je vlast sistematski pratila finansijsko stanje ove banke, od njenog samog osnivanja, pa do neslavnog kraha. Čelnici Narodne banke, pa i države, detaljno su bili upoznati sa "deviznim debalansom" ove banke, kontrolori su im prezentirali precizne podatke o načinu na koji se novac trošio, o manjkovima u kasi, o potpuno neurednim i neprofesionalno vođenim knjigama i o falsifikovanim priznanicama. Okružni javni tužilac, uprkos podnetim pismenim zahtevima, nikad nije istražio ko je i po čijim nalozima falsifikovao priznanice o isplaćenim milionima maraka. Naš list poseduje i pismeno priznanje Dafine Milanović da su priznanice, izdavane u njenoj banci, falsifikovane.
       Za sve to vreme, tadašnji guverner NBJ Dušan Vlatković ni prstom ne mrda da spreči ovakvu epohalnu pljačku, nego Dafiment banci daje takozvano veliko ovlašćenje za platni promet sa inostranstvom. Dinkiću bi on najbolje mogao objasniti kako je napravio ovako grub propust. Međutim, iz nekog razloga Dinkić svog prethodnika (neuobičajeno) džentlmenski izbegava da pomene.
       Ima osnova sumnji da decenijsko sistematsko pljačkanje naroda nisu izmislili samo finansijski maheri, već i dobri poznavaoci psihologije. Ovaj sistem, poznat pod nazivom "Lanac svetog Antuna" nije domaći izum. Trebalo je samo prelomiti i odlučiti da se on ovde aktivira. Izgleda izvesno da je za to bila potrebna politička odluka, na takozvanom najvišem nivou.
       Evo kako: prvo je odigrana patriotska karta - raspisan je legendarni Zajam za preporod Srbije. Uprkos neviđenoj medijskoj i bukvalnoj presiji, sakupljen je jedva deseti deo od planiranih i najavljenih milijardu maraka.
       Kad se pokazalo da patriotizam u Srba ima više verbalne nego finansijske manifestacije, prešlo se na sledeću (opšteljudsku, a ne samo srpsku) osobinu, a to je gramzivost. Budimo pošteni - retke su štediše kojima nije bila sumnjiva (a opet privlačna) ponuda da zaborave na rad i lepo žive od kamate. Ako nova vlast namerava da i ovaj greh priključi listi optužbi na račun Miloševića, mora biti spremna na jak domino-efekat, pa i u svojim redovima. Ali i na to da vidljive otiske Miloševićevih prstiju ovde neće naći.
      
       Zbog te okolnosti ne treba zaboraviti da je ovo samo najočitiji primer, paradigma ponašanja prethodne vlasti. Setimo se, počelo se upadom u platni sistem zemlje još u prethodnoj Jugoslaviji, čime je srušen program Ante Markovića. Nastavilo se Zajmom za preporod, u međuvremenu je nestala i stara štednja, onda su na scenu stupili takozvani žiralni otkup deviza i hiperinflacija, a sa njima i Dafiment izum. Kad je stanovništvo finansijski iscrpljeno, prešlo se na prodaju imovine. A onda je maherima (nadajmo se) došao kraj.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ