NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Štap i šargarepa<br>Dragoslav Rančić
Rampa za gastarbajtere

Radnici iz Istočne Evrope punih sedam godina po ulasku njihovih zemalja u EU neće moći da se zaposle na Zapadu. Glavni razlog: nastojanje Brisela da spreči nekontrolisanu trku za visokim zaradama i poremećaje na evropskom tržištu radne snage

      Radnici iz Istočne i centralne Evrope neće moći legalno da dobiju posao u Evropskoj uniji čak punih sedam godina po prijemu njihovih zemalja u članstvo EU - odlučila je Evropska komisija. Prvobitno se planiralo da taj rok bude pet godina, a onda je uvećan za još dve - na predlog Gintera Ferhojgena, komesara za proširenje Evropske unije, a pod pritiskom prevashodno Nemačke i Austrije, u kojima se najviše strepi da će jeftinija radna snaga sa Istoka ugroziti mesta i sniziti životni standard domaćim radnicima. Smatra se da je ovo najosetljivije pitanje iz dugog niza pitanja o proširenju EU koje je Evropska komisija dosad uzela u razmatranje.
       Odluka je izazvala negodovanje u Istočnoj Evropi, posebno u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, koje se nadaju ulasku u Evropsku uniju u 2004. ili 2005. godini. Primećuje se sa gorčinom da se za nove članice Evropske unije sprema status država drugog reda. NJihovim građanima neće biti priznato pravo na slobodno kretanje i slobodan izbor zapošljavanja i mesta boravka.
       Poljska, najveći izvor budućih gastarbajtera za Zapadnu Evropu, posebno za susednu Nemačku, odmah je odbila predlog. "Nikakav prelazni period nije potreban kad se radi o slobodnom kretanju ljudi", izjavio je šef poljskog pregovaračkog tima sa EU Jan Kulakovski. Ne dolazi u obzir ni nagodba - da Poljska, recimo, smanji predviđeni prelazni rok od 18 godina pre nego što dozvoli slobodnu prodaju obradive zemlje i šuma građanima iz drugih zemalja Evropske unije u zamenu za kraći prelazni rok za slobodno kretanje radne snage. Tri ključna pitanja iz Ferhojgenovog predloga - kretanje rada, kretanje kapitala i trgovina zemljom - mogu se razmatrati i rešavati uporedo, ali ne uvek i porediti ili jedno drugim uslovljavati.
       Česi, koji predviđaju da će u narednih pet godina između 150 000 i 200 000 njihovih radnika potražiti posao na Zapadu, takođe smatraju da slobodno kretanje rada ne treba neophodno povezivati sa slobodnim kretanjem kapitala. Pravo radnika na zapošljavanje širom Evropske unije je jedno, a ulaganje stranog kapitala u češke fabrike ili kupovina čeških imanja je drugo. Odluka Evropske komisije je neprihvatljiva, o njoj se tek mora pregovarati.
       Najsumorniji je Vaclav Klaus, predsednik Donjeg doma češkog parlamenta i bivši premijer, poznat inače kao jedan od najvećih evroskeptika. "Članice Evropske unije uopšte nisu motivisane da prime nove članice", izjavio je on. Uporedio je "petnaestoricu" sa samozadovoljnim teniskim klubom na čija vrata kucaju novajlije koje ne samo što nemaju novca da plate visoku članarinu nego još hoće i da menjaju pravila kluba.
       Mađari, koje je Romano Prodi usred Budimpešte ubeđivao da odluka Evropske komisije "nije tragedija" i da će mnogi uvideti da će im, posle ulaska u EU, "možda biti bolje da ostanu kod kuće", traže neku vrstu diferencijacije. Ne žele da budu podvrgnuti istim strogim zabranama kao Poljaci, jer nemaju tako brojnu radnu snagu da bi ugrozili druge, a trpeće štetu od zabrana na tržištima rada u razvijenijim zapadnim zemljama. Po oceni mađarskih fabrikanata i poslodavaca, sedam godina je mnogo. To će "usporiti dinamiku razvoja mađarske privrede i ugroziti njenu konkurentnost".
       Zanimljiva su još dva mišljenja, iako ne dolaze iz prvog kruga kandidata za ulazak u EU. Slovenija, kao i Mađarska, traži diferencijaciju, jer je pravilo za prijem u EU da se svaka zemlja vrednuje ponaosob. Slovenija ima relativno dobro plaćenu radnu snagu, dobre ekonomske uslove i nižu stopu nezaposlenih od proseka u EU, pa samim tim ne ugrožava nikoga na evropskom slobodnom tržištu radne snage, smatra slovenački ministar za evropske poslove Igor Bavčar. A u izuzimanje radnika sa Kipra (i Malte) od sedmogodišnje zabrane kretanja kiparski ministar Joanis Kasulides uopšte ne veruje. NJima će rampa biti spuštena naknadno, smatra on.
       Pitanje koje svi postavljaju jeste: koliko rampa mora da bude spuštena iz političkih, koliko iz ekonomskih, a koliko iz razloga klupske zatvorenosti i samoživosti, na šta aludira Klaus? U Nemačkoj i Austriji novi priliv jeftinijih gastarbajtera je možda važnije unutrašnje političko pitanje nego u drugim zemlje. Ali i drugde je ovo pitanje vezano za očuvanje ekonomskog mira i stabilnosti. Samim tim podložno je politizovanju, pa i ljubomornom čuvanju sopstvene kućice u cveću. Osnovni razlog je, ipak, u realnom nasleđu: razlika u zaradama je ogromna, što Evropskoj komisiji daje izvesno pravo da tvrdi da nije protiv slobode kretanja rada, nego protiv velikih poremećaja na tržištu radne snage.
       Prema istraživanjima londonskog Evropskog konzorcijuma za integraciju, prosečna zarada u deset zemalja centralne i Istočne Evrope, koje su kandidati za ulazak u EU, čini samo 14 odsto prosečne zarade "petnaestorice". Zarada nemačkog radnika je, na primer, pet puta veća nego plata poljskog radnika. Čak i po stupanju zemalja u tranziciji u klub bogatijih, kad bude došlo do nužnog prilagođavanja kupovne moći novih članica zajedničkom tržištu, istočnoevropska prosečna plata biće samo 40 odsto zapadnoevropske prosečne plate.
       Ferhojgenova ideja je da se spreči nekontrolisana trka za većim platama u bogatijim zemljama pre nego što se siromašniji usmere na to da više zarađuju kod kuće, zahvaljujući pogodnostima na prostranijem tržištu. Ponavlja se praksa iz osamdesetih, kad su u članstvo EU ušle Španija, Portugalija i Grčka. Sa jačanjem njihovih privreda smanjivao se i broj njihovih radnika na strani.
       Nama, sa začelja, važno je da znamo šta nas sve čeka. Ne zbog razočaranja u samoživu Evropu, nego zbog upućivanja u iskustva drugih na putu na koji smo već stupili.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu