Najefektnija strategija za kontrolu epidemije TBC-a je DOTS (direktno opserviran tretman), dokazao se uspešnim u Bangladešu, Vijetnamu, Zapadnoj Africi. Zašto ne kod nas, koji su razlozi?

      Moje nezadovoljstvo zbog stanja sa TBC je veliko. Kao lekar specijalista za plućne bolesti i TBC i čovek koji duhovnom dobru daje prednost, problem sam locirao na dva mesta: sistemskom i lekarskom. Ovaj prvi traži pomoć od drugih eksperata, i on ulazi u etnološke karakteristike naroda, a ovaj drugi traži lustraciju lekarske profesije, odmah. Oba bi rešila ozbiljna vlada koja odluči da obezbedi kontrolu TBC.
       Osnovne organizacione jedinice za lečenje i borbu protiv TBC su dispanzeri za plućne bolesti i TBC. NJih danas gotovo da nema, devastirani su u svim oblicima. Mi imamo našu referentnu naučnu kuću Institut za plućne bolesti i TBC - a njegova je obaveza da štiti struku i pravila naše struke. On to do sada nije činio na valjan način. Nije mi poznato iz kojih razloga, to bi možda mogao da objasni dr Janovski, čija je doktorska disertacija trebalo da obogati našu struku, a nije. Jer, ono na čemu je on doktorirao, ne postoji, nema tragova napretka. Obavezna stručna kontrola bi pokazala pravo stanje i prave uzroke golemih stručnih nesporazuma među lekarima.
       Savezna komisija za plućne bolesti i TBC je 1986. godine donela stručno-metodološke stavove o lečenju TBC, koji su obavezujući. Ja ih primenjujem. Ali, u svakodnevnom radu srećem se i sa onima koji ga ne primenjuju, a oni su u većini. Zašto? Ne znaju za njih, neće, imaju bolja iskustva...? U pitanju je ovaj prvi odgovor, u većini. Najefektnija strategija za kontrolu epidemije TBC-a je DOTS (direktno opserviran tretman), dokazao se uspešnim u Bangladešu, Vijetnamu, Zapadnoj Africi. Zašto ne kod nas, koji su razlozi?
       Nevoljno napuštam svoje lekarske i etičke prostore, idem u zakonodavstvo. Postoji Zakon o zaraznim bolestima (TBC je zarazna bolest), br. 46. od 1996. godine. Prema njemu, postoje sankcije za one koji ne obezbede pravilno lečenje i nadzor (lekari) i za one koji to treba da prihvate (bolesnici). Pa, opet, pogled ka stručnoj kontroli, koje nema.
       Uvek se pitam šta o ovakvim problemima misli SLD, SANU, posebno njen medicinski deo, a odgovora nema. Verujem da postoje ljudi od struke i znanja koji će reformisati navedene institucije, jer očigledno je da je to neophodno. Sve se nadam da partijska pripadnost neće biti odlučujuća. U pitanju je veliki problem, akademici o tome ne mogu i ne smeju ćutati. Nalaz eksperata obavezuje sve, ali to teže ide gde postoje "lokalni univerziteti". Molim vas, u ovoj malenoj zemlji postoji - šest medicinskih fakulteta?! Sve više lekara, sve bolesniji narod.
       Koliko košta TBC? Znano je da je za njeno lečenje potrebno više vrsta lekova, od kojih su oni obavezni dosta skupi. Lečenje traje šest do osam meseci, ako se pravilno leči. Tome dodajmo filmove (uvoze se), laboratorijske analize, kulture ispljuvaka, ishranu, bolovanja, a posebno psihičku opterećenost tih bolesnika. Kad se to sve sabere, pomnoži brojem novootkrivenih TBC bolesnika, dobićemo veliku svotu novca. E, tu svotu novca srećni narodi ulažu u kulturu, sport, turizam, puteve, jednom rečju u srećniji i kvalitetniji život.
       Iz mora statističkih pokazatelja, izdvajam sledeće. Godine 1910. u Beogradu je od TBC umrlo 34,1 odsto od ukupno umrlih te godine. Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), 1998, oko osam miliona ljudi je obolelo od TBC. Neko mora biti odgovoran za samo evropsko dno, gde se nalazimo kad je reč o TBC. Nadajmo se da će vlada ove države sa svojim ministarstvom ovaj veliki problem ubuduće odgovornije rešavati. Prvi uslov je stabilno stanje u zemlji, dobra ekonomija. I obrazovanost, pismenost, postupnost, osobine koje tako nedostaju ovom etnosu. Jer, teško da zajedno mogu ići jektika, mercedesi i svilene košulje.
       Jedan naš poznati lekar deo svog usavršavanja u struci proveo je u Danskoj (u zemljama Skandinavije, TBC je najređa na svetu). Jednog dana, tamošnji profesor koji vodi kliniku, bio je neuobičajeno loše volje. Dugo su tražili uzrok, a ispostavilo se da je razlog njegove dešperacije bila pojava j e d n o g slučaja obolelog od plućne tuberkuloze. Zamislite, pojavio se jedan slučaj! Zamislimo, kada bi taj lekar radio ovde, šta bi bilo sa njegovim nervnim sistemom!? Anegdota koja dosta govori.
       (Specijalista za plućne bolesti i TBC šef pneumoftiziološkog
       odeljenja CZ Ćuprija)