Jedna jubilarna marka britanske Kraljevske pošte, puštena u Gibraltaru, nagovestila je ovih dana pripreme Ostrva za nailazeće svečanosti obeležavanja 75. rođendana kraljice Elizabete Druge

      Masovni dolazak i prisustvo različitim festivalima Bakingemske palate, odavno su jedan od atraktivnijih "turističkih proizvoda" Britanije. Ove godine, svečanosti kraljevskih jubileja produžiće se čak do avgusta, jer posle rođendana kraljice tada će se proslaviti takođe i 101 godina života britanske kraljice majke. Ona je savremenik i redak, još živi svedok dvadesetog veka, od samog početka prošlog stoleća. Zahvaljujući filmovanim kolor-kadrovima, pronađenim nedavno u arhivama Južne Afrike, Kanade i Britanije, posle više od 50 godina ležanja u zaboravu, ostrvska televizija će povodom jubileja pokazati neke od manje poznatih epizoda iz života DŽordža VI i "stare kraljice" - ali, upečatljiviji će izgleda pri tom biti prizor jednog skoro prevaziđenog sveta, gotovo zaboravljenog ustrojstva i sasvim drugačijeg lica same monarhije.
       Ono je nekada bilo drugačije. Godine 1939, u Kanadi, britanska kraljica snimljena je, na primer, u razgovoru s dostojanstvenicima kanadskih Indijanaca. Kanada je bila deo Britanske imperije. Najduži deo trake je ipak delo Kluba sineasta u Pretoriji iz 1947.
      
       Nesmotrenost kontese
       Kralj DŽordž i porodica proputovali su te godine Južnu Afriku i Rodeziju - posle Drugog svetskog rata, neko vreme još britansku koloniju. Usred prizora neponovljivo živih boja Afrike, supruga britanskog suverena ovekovečena je u trenucima opuštenosti s kćerima, tadašnjim princezama - daleko makar od tračka slutnje na relativno skori životni kraj DŽordža VI, posle čega će jedna od njih - princeza Elizabeta, postati službeni monarh i naslediti britanski tron. Snimljeni srdinom stoleća, članovi kraljevske porodice deluju dostojanstveno koliko i uočljivo - nedodirljivo.
       Kakav kontrast u odnosu na događaje i običaje koji će uslediti posle, kada će nekad neprikosnovenoj familiji još bliže prići plebs! Noseći se s vremenom kojem njena institucija objektivno ne pripada, monarhija se u sledećih 50 godina takođe izmenila. Kraljevi nisu što su bili... Neograničena sloboda komunikacija i masovnih medija razbila je oreol "nedoticanja". Nesrećni brak princa Čarlsa i tragična sudbina Dijane ogolili su činjenicu o krajnjoj pripadnosti kraljevskog plemena carstvu grešnika i smrtnika - rame uz rame s prostim građanima.
       Usred britanskih jubilarnih priprema - lakomislena nesmotrenost jedne mlade kontese, obnovila je povode za debatu o takvim temama - pomažući da se Bakingemska palata (ne predugo posle skandala povodom Dajanine smrti) još jedanput nađe u pravoj opsadi britanske "žute štampe". Priča i jeste karakteristična. Junakinja događaja je Sofi Ris-DŽons (36) - kraljičina treća snaha, supruga najmlađeg od trojice sinova, Edvarda. Nezadovoljna poslovanjem svoje privatne kompanije za kontakte i promociju u javnosti, kontesa je prilično naivno prihvatila telefonski poziv njoj nepoznatog "arapskog šeika" (u stvari, reportera jednog senzacionalnog), koji je - tobože zainteresovan za poslove s reklamnom firmom, predložio kontesi radni susret u elitnom "Dočesteru". Zapazivši u ponuđenom razgovoru priliku da se stvari u njenom komercijalnom poslovanju lako preokrenu nabolje, Sofi je prihvatila.
       Došavši u ekskluzivni "Dočester", ni krajičkom svesti nije podozrevala da je iskrsli "arapski šeik", u stvari, Mazer Mahmud - reporterska zvezda znanog tabloida. Predusretljivo je odgovarala na "šeikova" pitanja, ne zapažajući kako, vođena pitanjima - sve više klizi na teren komentara, nepriličnih jednom članu kraljevske porodice. Na primer, da se premijer Bler ponaša manje kao premijer, a više kao predsednik. Zatim, da je gospođa Čeri Bler u stvarnosti "neprijatna, neprijatna, neprijatna".
       Ili, da vođa konzervativaca Vilijam Heg deluje "deformisano".
      
       Edvard nije gej
       Šokirana saznanjem o postojanju trake razgovora, palata je stupila u pregovore. Ponudila je da se list odrekne krišom snimljene trake, u zamenu za ekskluzivni intervju, u kojem bi kontesa odgovorila na sva postavljena pitanja. Druga strana je pristala. Štaviše, ustupila je i pravo na kontrolu kopije pre štampanja. Intervju je usledio, ali skandal nije izbegnut. Umesto da se najpre odobri, priča je puštena u štampu. "Sofi: Moj Edvard nije gej!", glasio je naslov. Da ne zaostane, u arenu je onda utrčao konkurentski "Mejl on sandej".
       Tokom posete bračnog para jednoj od dobrotvornih ustanova u Sariju, jedan od paparaca je čak bio i kostimiran - kao Arapin. Edvard, koji je proveo godine u jednoj od glumačkih trupa, uspeo je, pišu engleske novine, da "ne primeti" pokretnu opsadu, zadovoljivši se primedbom kontesi kako, štaviše, "ovde ima i nešto više ljudi nego što bi se očekivalo". Hladnokrvnost je, međutim, bilo teško sačuvati u britanskom Parlamentu - u kojem se, ko zna koji put po redu, čula preporuka iz klupa da bi članovi kraljevske porodice trebalo da se klone političkih komentara i politike.
       "Jedan od Blerovih ministara neformalno opisuje kraljevsku porodicu kao 'malo luckastu'. Nekada je bilo aksiomom britanske politike da se laburistički ministri trude da ne atakuju na monarhiju. Svesni da Laburistička partija uvek uključuje i republikance, Atli, Vilson i Kalagan, ućutkivali su kriticizam ministara na račun članova kraljevske porodice. Shvatali su da takav kriticizam može slabiti instituciju monarhije. I svaki ministar koji bi uvredio kraljicu, bivao je smenjen" - podsetio je list, gorko primećujući da je "ono što se nekada nije smelo, sada postalo pomodna poza kraljičinih ministara". Indiskrecije jedne kontese poslužile su kao izgovor da pojedini "republikanski nastrojeni laburisti u Donjem domu čitaju lekcije kraljici"! Plebs je pristupio previše blizu. Lišen vlasti, lišen nekadašnje distance, današnji kraljevski dvor (svaki, ne samo britanski), čak i ako to ne želi, zatiče sebe u poslu masovne i jeftine zabave plebsa.
      
       PETAR POPOVIĆ