Otkad Srbi čitaju i pišu? Na ovo pitanje gotovo da je nemoguće dati sasvim pouzdan odgovor. Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Trifunović, ovih dana, u izdanju "Otkrovenja", objavio je dragocenu studiju "Ka počecima srpske pismenosti" kojom pomera dosad poznate vremenske granice upotrebe pisma kod Srba.
       Često se može čuti da pismenost kod Srba počinje od Stefana Nemanje i svetog Save ili sa Miroslavljevim jevanđeljem. Međutim, profesor Trifunović ukazuje na reči profesora Nikole Radojčića zapisane 1935. godine: "Kako mi je bilo žao gledati gde naši istoričari često puštaju nemanjićku državu da iz ničega iznikne... Gde je, ikada, tako moćna država izrasla ni iz čega?" Zatim naš savremenik dodaje: "Reči našeg istoričara stalno su nas podsticale i hrabrile da dopremo što dublje u prošlost pre Stefana Nemanje, da makar nazremo izvore i tokove srpske pismenosti. Jer, kao što država Nemanjića nije mogla da iznikne ni iz čega, tako ni književnost prvih Nemanjića nije mogla da se razvije ni iz čega."
       Pre više od jednog veka, 1893. godine, svojom značajnom monografijom "Prvi osnovi slovenske književnosti među balkanskim Slovenima" Stojan Novaković početke srpske pismenosti vezao je za IX vek, za doba Ćirila i Metodija i njihovih prvih nastavljača, čija je pismenost dobrim delom bila glagoljska. Takvo mišljenje je do sada, uglavnom, preovlađivalo.
       Ali, profesor Trifunović prodire znatno dalje u prošlost. Navodeći pregršt primera iz srpskih rukopisa, on zaključuje da nas to uverava "da se kod Srba poznavala glagoljica kroz čitavo srednjovekovno razdoblje".
      
       JOVAN JANJIĆ