Naslov: "Čokolada", SAD/Velika Britanija 2000.
Režija: Lase Halstrom
Scenario: Robert Nelson DŽekobs
Uloge: Žilijet Binoš, DŽoni Dep, DŽudi Denč, Lena Olin, Alfred Molina, Piter Stormer, Keri-En Mos

      Vuk Pavlović
      
       Švedski reditelj Lase Halstrom očito voli adaptacije: njegov prošli film "Život nema pravila" nastao je po romanu DŽona Irvinga, dok je "Čokolada" bazirana na istoimenoj knjizi DŽoane Haris. I mada je "Čokolada" zrelije ostvarenje, karakteriše ga konstantna slabost Halstromovih filmova - nedorečenost i neodlučnost.
       Priča je sledeća: posle seljakanja po Evropi, u malo francusko mesto 1960. godine pristiže Vijan Roše (Binoš), mlada samohrana majka sa šestogodišnjom ćerkom. Vijan je majstor za specijalitete od kakaoa, pa otvara prodavnicu čokolade. Pored toga što je stranac, neudata i ateista, izaziva neprijateljstvo rigidnog gradonačelnika Rejnoa (Molina) i zato što radnju otvara u vreme uskršnjeg posta. Uprkos njegovoj zabrani, meštani sve više posećuju Vijaninu prodavnicu, privučeni čarobnim dejstvima čokoladnih đakonija, ali i njenom prostodušnošću i pronicljivošću, kojima ona rešava lokalne porodične probleme. Otvoreni rat između nje i Rejnoa kulminira kada na seosku obalu uplovi brodić grupe veselih lutalica, čiji se snalažljivi mladi vođa Ru (Dep) odmah sprijateljuje sa Vijanom.
       "Čokolada" ne nosi slučajno taj naziv - osim što čokoladni recepti glavne junakinje igraju bitnu ulogu u ovoj priči, taj slatki, fini atribut zapravo oličuje udarnu ideju filma: da dobro rađa dobro, to jest da je ono urođeno u svakome, pa i u onima koji to naizgled nisu. Po tom principu scenarista DŽekobs i koncipira svoje likove: od glavne protagonistkinje do najvećeg negativca gradeći priču na njihovim odnosima i postupcima. Fokus je bačen na nemir, u stvari - osveženje koje nastaje dolaskom energične mlade žene u učmalu malograđansku sredinu, i posledice, pojačane pojavom nekonvencionalnog skitnice. NJihova dva nestalna i buntovna nomadska duha do krajnosti će ustalasati puritanski gradić, i do tog trenutka priča veoma lepo teče u vidu spretno izbalansirane mešavine drame i rafiniranog humora, garnirane izvrsnim dijalogom.
       E, tu nastaje fatalan zaokret u tekstu, i posle vrlo dobre, zanimljive i ozbiljne dve trećine, film se pretvara u holivudsku šećerlemu - taman kad je uzbudljiva dramska radnja stremila svom vrhuncu, ona odlazi u radikalnu suprotnost, da bi, uz apsolutno nepotrebno kršenje dramaturške logike i neočekivano iskrslu upotrebu gomile patetike i predvidljivosti, završila kao veštački nafilovana kvaziduhovita idila.
       Zajedno sa tekstom se sunovraćuje nadahnut i razigran Halstromov rediteljski postupak, a s njima i čitav film. Do pomenutog momenta Halstrem suvereno, sigurno i postupno vodi radnju, sačinjenu od funkcionalno raznovrsno postavljenih i povezanih scena, čiji je ritam pravovremeno i precizno rastao, a onda je mas' otišla u propas', i čokoladni krem se istopio u šarenu lažu. Šteta zbog izvanredne glumačke podele i divne fotografije, a najviše zbog samog filma kome je malo nedostajalo da bude odličan, ali eto nije jer su ga autori od vrcave drame prešaltovali na slepi kolosek nedorečene i neubedljive komedije. Greh leži na njima, pogotovo na Halstromu jer je svoj dotadašnji trud i talenat žrtvovao zarad trulog komercijalnog kompromisa, čime je unižena potencijalna vrednost "Čokolade".