NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ipak je Andrić

I dr Živojin Aleksić, grafolog, najbolji koga imamo, tvrdi da su neobjavljeni rukopisi iz Andrićeve zaostavštine, neopozivo, pisani rukom - nobelovca. Tako su se andrićolozi koji su, do pre mesec dana tvrdili da "Samuilo Faj" nije Andrićev, našli u nebranom grožđu

      Samuilo Faj, otkako je iskočio iz kutije neobjavljenih rukopisa Ive Andrića, ne prestaje da se poigrava andrićolozima kao Faust sa svojim žrtvama.
       Da se prisetimo: naš nobelovac je za sobom ostavio kartonsku kutiju neobjavljenih rukopisa na kojoj je pisalo crvenom olovkom:"Spaliti neotvoreno moje privatno."
       Ipak, kutija nije spaljena. Otvorena je posle dvadeset i pet godina od Andrićeve smrti, aprila 1999. godine. Kutiju je otvorila Komisija
       SANU (Vasilije Krestić, Miroslav Pantić, Nikša Stipčević i Predrag Palavestra).
      
       Grafolog je rekao svoje
       Pored gomile pisama, razglednica u kutiji je bilo i piščevih rukopisa među kojima je, za sada, najintrigantniji - "Samuilo Faj", očigledno, sinopsis za moderan antiroman, pisan izrazito neandrićevskim rečenicama, neandrićevskom poetikom, stilom i jezikom.
      
       Pravoverni andrićolozi odmah su počeli da tvrde kako to nije Andrić. A sve je ukazivalo da jeste; od dirljivog mladalačkog oponašanja Sjerena Kjerkegora koji je bio Andrićeva robijaška ikona, do Andrićevog nesumnjivog - Rukopisa. NJegove karakteristične ćirilice.
       Činilo se da će polemika biti završena, početkom marta, kada je Miroslav Karaulac pronašao u beogradskoj Univerzitetskoj biblioteci da je Dragomir. M. Janković (1867-1942) objavio, u "Srpskom pregledu" iz 1895. godine, tekst pod naslovom "Meteorološki dnevnik G.S.Faja". Kao da taj Jankovićev tekst nije mogao da bude samo predložak za Andrićevog "Faja". Tim pre što je mladi Andrić bio blizak i dugogodišnji prijatelj svog pretpostavljenog Jankovića, jednog od najmoćnijih ljudi u Srbiji između dva rata.
       Akademik Palavestra, inače urednik "Sveski" u kojima je "Faj" objavljen, zahvalio je Karaulcu i odao mu javno priznanje što je, eto, otkrio da je "Faj" Jankovićev, rekavši da je "otkriće Miroslava Karaulca značajan istraživački poduhvat". Ali, samo dve nedelje kasnije, Palavestra, u zagrebačkom "Globusu", izjavljuje:
       "Još nije sve do kraja raščišćeno. Zbog situacije u kojoj smo se našli i zbog polemike koja je buknula u javnosti, zamolili smo stručnjake da pogledaju rukopise. Zamolili smo jednog profesora sa Pravnog fakulteta da, radi utvrđivanja autentičnosti dokumenata, izvrši grafološku analizu."
       Taj profesor, dr Živojin Aleksić, grafolog, najbolji koga imamo, je rekao: "'Faj' je Andrićev."
      
       Tužna srpska komedija
       Ali, za neke andrićologe, grafološke ekspertize profesora Aleksića su i dalje problematičan materijalni dokaz da je "Faj" Andrićev. Oni čak tvrde da je rukopis možda Andrićev, ali delo nije. Andrićolozi i dalje insistiraju na tzv. filološkim dokazima, a njih u "Faju", navodno, nema.
       Otkud onda i dalje toliko bučnog i gotovo horskog poricanja da "Rukopisi iz kutije" nisu Andrićevi?
       Da li zato što je Andrić u "Samuilu Faju", kao i svaki mladi literata, hteo da ruši sve postojeće? Što je hteo da se malo sprda i sa "Koštanom" Bore Stankovića? Što je udario malo i po Srbima?
       U rukopisu "Pupavac"(lik iz Glišićeve "Podvale") koji je, očigledno, sastavni deo nesuđenog buntovnog antiromana "Samuilo Faj", Andrić u jednoj fusnoti piše:"Sve dolazi što su Srbi Pupavci. Ako ih stranac potapše po ramenu, u svojoj će se snishodljivosti prema finijem stvoru gotovo rasplinuti i učiniti sve..."
       Na margini, Andrić je na francuskom dopisao: "Tužna srpska komedija" I šta je tu tako strašno? Pogotovo, danas, aprila 2001. godine?
      
       O Bori i Lazi
       Rukopis "Koštana" trebalo je, izgleda, da bude i sam početak romana o "Samuilu Faju". I bio bi efektan početak. Surovo obrušavanje na Boru Stankovića. A ovako počinje:"Kao danas se sećam kad mi je jednog jutra došao neki plavokosi mladić sa svežnjem papira i jedva stao u dramaturgovu kancelariju, u kojoj je taman mesta za sto i onoga za stolom. Taj rukopis bila je 'Koštana', a mladić Borisav Stanković."
       Onda "izdavač" (Andrić) iz rukopisa "Samuilo Faj" preporučuje mladom "snebivljivom" Bori Stankoviću, "naivnom" i "neveštom" da preradi svoj "svežanj papira", da sažme rukopis "Koštane", da od nje "napravi našu Karmen"...
       A ima u "Faju" i nezgodno mesto o Lazi Lazareviću na samrti. Ovako piše: "Lazi Lazareviću ututnuli su po običaju u tom trenutku upaljenu sveću u ruku. On se prenuo i većma razrogačio, ali je u magnovenju shvatio i osmehnuo se."
       Takav je "Samuilo Faj". Mladalački sarkastičan, opor, ironičan prema svemu, prema autoritetima, prema srpskim klasicima, pa i prema Mocartovoj "Čarobnoj fruli".
       I ko zna šta sve ima još u Andrićevoj otvorenoj kutiji koju je, po želji pisca, trebalo spaliti. Na stranu pitanje: zašto Andrić nije sam spalio oko dve hiljade stranica sitno ispisanog rukopisa, pisanog ekavicom? Andrićevom ekavicom koju "naročito karakteriše umetanje latiničnih slova u ćirilični rukopis?"
       Andrićolozi ne veruju grafolozima. Nije valjda da je Andrić bio Jankovićeva sekretarica, prepisivač, nešto kao Sofija Tolstojevna koja je šest puta prepisivala "Rat i mir". Ili da su Andrić i Janković "Faja" pisali u duetu?
       Eto, u šta može da se uplete neko ko, po svaku cenu, tvrdi da "Samuilo Faj" nije Andrićev.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu