Ideja je bila da pokažem dokle je moguće manipulisati ljudima pomoću elektronskih medija, naročito pomoću elektronske pošte

      Pre desetak nedelja korisnike Interneta razgalilo je jedno staro pismo iz "Politikinog zabavnika", s početka osmadesetih, u kome čitalac Vlade Divac iz Prijepolja traži od redakcije pomoć zbog prevelike visine za svojih četrnaest godina. Ispostavilo se, međutim, da je reč o montaži, kompjuterskoj mistifikaciji. Autor Internet-trika je Pavle Ćosić, urednik sajber-magazina "Krompir".
      
       Kako ste došli na ideju da napravite ovu sajber-manipulaciju vezanu baš za Vlada Divca?
       - Ispalo je slučajno. Kopao sam po starim "Zabavnicima" tražeći da li je neko od danas eksponiranih ličnosti, najbolje političara, nekada slao pisma "Zabavniku". I onda sam naleteo na pismo koje je napisao izvesni Mizah Karić, i prosto sam došao na ideju da ga potpišem sa Vlade Divac. Ideja je bila da pokažem dokle je moguće manipulisati ljudima pomoću elektronskih medija, naročito pomoću elektronske pošte. Ta "informacija" se vrlo brzo raspršila, skoro svako ko koristi i-mejl, a zna srpski, dobio je to u svoj kompjuter, tako da sam već posle dve nedelje na sajber-magazinu "Krompir" koji uređujem, morao da demantujem i da takođe elektronskom poštom pošaljem originalnu verziju tog pisma.
      
       Zašto ste morali?
       - Nije da sam morao, ali nije mi bila namera da kompromitujem Divca, nego da proverim koliko vremena treba da prođe da bi ljudi to progutali. Prošlo je vrlo malo vremena zato što je u roku od dve nedelje izašlo u "Glasu javnosti", a po automatizmu i u drugim dnevnim novinama, a da niko to nije proveravao.
      
       Jeste li zadovoljni odjekom koji je ta stvar dobila u štampi? Upecao se i kolumnista NIN-a.
       - Iskreno rečeno, nisam očekivao da će to izaći u novinama. Upecao se i kolumnista NIN-a, i to Glišić koji je inače veoma pedantan u onome što radi, što samo govori koliko takva manipulacija može da bude sugestivna.
      
       Da li je reagovao i Divac?
       - Jeste. On je demantovao to u "Glasu javnosti", samo tamo, a znam da je izašlo još i u zagrebačkom "Jutarnjem listu" i u jednim slovenačkim novinama, nisam siguran kojim.
       To nije prva takva akcija koju smo preduzeli. Svojevremeno je objavljeno da su engleski naučnici utvrdili da je Robin Hud bio homoseksualac. Po ugledu na to, mi smo napravili vest "Marko Kraljević je bio homoseksualac". Sročili smo to vrlo ozbiljno, po analogiji na dokaze koji daju i engleski naučnici za Robina Huda; tobože je izvesni istoričar Gvojić to otkrio, i to dokazuju i stihovi iz narodne poezije poput "pola pije pola Šarcu daje", gde je Šarac simbol njegovog ljubavnika, i tako dalje. Prelomili smo to kao da je izašlo u nekim novinama i poslali na Internet. I to je imalo odjeka, mada ne toliko kao ovo sa Divcem.
      
       Ima li granica ovim medijskim manipulacijama? Šala sa Divcem je relativno bezazlena, ali moguće su i manipulacije sa ozbiljnijim stvarima.
       - U slovenačkom "Delu" izašao je zanimljiv članak o ulozi koju je imao Internet na izborima u Srbiji i odašiljanja što pravih informacija, što tračeva putem i-mejla, što je definitivno imalo velikog uticaja na izborne rezultate. Ne zato što mnogo ljudi ima kompjuter; čak relativno malo ljudi u Srbiji ima kompjuter, nego što oni koji ga imaju, imaju veliki uticaj na one koji ga nemaju. Mislim da se sada već mogu predvideti rezultati izbora u Crnoj Gori na osnovu raspoloženja na Internetu.
      
       Kako to procenjujete? Imate li neki "metod"?
       - Recimo, dosta su indikatavine "konferencije", debate na Internetu, mejling-liste, ali i elektronska pošta koju dobijamo od svojih prijatelja.
      
       Kažite nam nešto i o sajtu "Krompir" koji uređujete.
       - "Krompir" je počeo da izlazi za vreme bombardovanja tako što smo počeli sa nekom vrstom ironije koja je bila kao neki zaštitni znak raspoloženja koje je vladalo u to vreme. Možda ste videli pismo koje je naša violinistkinja, pesnikinja i striptizeta Nela Šukara pisala Bilu Klintonu nudeći mu usluge, sa asocijacijom na Moniku Levinski, u zamenu za prestanak bombardovanja. To je napravljeno po ugledu na ponudu koju je Ćićolina napravila Sadamu Huseinu kada mu je nudila ljubavne usluge za prestanak rata u Zalivu. Posle smo stavljali i druge radove, uglavnom foto-montaže, dok nismo videli da od toga može da se napravi sajber-magazin.
       Posle tog prvog, izašla su još četiri broja uglavnom sa zabavnim, političkim, muzičkim, satiričnim, pa i erotskim sadržajem. Bilo je i umetničkih radova. To nije profitabilno, pa samim tim imamo stalnih problema sa saradnicima, ali se nadamo da će se to možda izmeniti jer Internet će biti sve popularniji. Osim Nele, na projektu su dosad radili Talent Factordž, Ratko Ristić, Alena Velimirović, Branko Đukanović, Saša Kuruzović, Vera Rakić i mnogi drugi u koje uključujem i brojne čitaoce koji su svojim prilozima, radovima, podrškom i sugestijama najviše doprineli da "Krompir" opstane.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ