Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić misle da ne treba da se mešaju u unutarcrnogorske podele, da nova runda razgovora mora da započne među političarima u Podgorici, da sve može da bude predmet dogovora osim jednog - jedinstvena država, s jednom stolicom u Ujedinjenim nacijama

      Vojislav Koštunica, predsednik Jugoslavije i Zoran Đinđić, premijer Srbije, dva dosovska oka u glavi, zapanjujuće mirno govore o rezultatima izbora u Crnoj Gori. Kuliraju, rekli bi beogradski klinci. Poruka njihovog razgovora za NIN jeste da će i dalje sa pristojne udaljenosti posmatrati crnogorski politički triler. NJihovo moguće asistiranje imaće za cilj samo da ohrabri crnogorski politički trojac da nađe mir u sopstvenoj kući.
       Spokoj kojim Đinđić i Koštunica govore o 13 sati glasanja koje je promenilo odnose u trouglu Pljevlja-Ulcinj-Herceg Novi i stvorilo nove nade i očaje zbog mogućeg opstanka već prežaljene Žabljačke Jugoslavije, ne liči na glumljenu hladnokrvnost političara.
      
       Revanšizam
       I Koštunica i Đinđić negiraće da je taj mir posledica mrzovoljne rezigniranosti zbog otrovnih strela koje su vladari Primorja i Brda odapinjali prošlih nedelja ka Srbima i Srbiji, odnosno povređene sujete zbog natuknica Nikšićanina koji je na vlasti i duže od 13 godina da je on to što jeste onoliko vremena, a da su dosovski političari tek posle godina tumaranja i neuspeha ostvarili svoj cilj. Slobodnije parafrazirano: ja sam kapetan duge plovidbe, vi ste mali od kužine, ja upravljam brodom na kojem vi ljuštite krompire.
       Znate-već-kakvim-glasom Koštunica svoj poslovični mir objašnjava i činjenicom da su rezultati izbora u Crnoj Gori iznenađenje za vladajuću strukturu Crne Gore, političku i medijsku javnost Zapada, većinu beogradskih medija i istraživača javnog mnjenja, ali da nisu iznenađenje za njega. Predsednik Jugoslavije odbija pomisao da bi sada iz Beograda ka vladajućoj Podgorici mogla da krene lavina zluradog radovanja nad očiglednom tipično miloševićevskom političkom procenom Mila Đukanovića i njegovih savetnika.
       Đinđićeva procena rezultata izbora se razlikovala od Koštuničine. Racionalno, mislio je da će se dogoditi ono što je ekipa CEMI, Cesid i Strateški marketing saopštila u nedelju 22. aprila u 22,15 časova: Milo Đukanović - 42 odsto, Predrag Bulatović - 40,9 odsto, Miodrag Živković - 7,8 odsto. Ipak, verovao je da "stranka koja oduvek vlada u Crnoj Gori ima svoju šemu, ima siguran rezultat čim ulazi u igru". Đinđić priznaje da se "umoran od crnogorskog zida odbijanja", nije ni raspitivao "šta se dole događa", zato je i bio "prijatno iznenađen, kada sam video da izbori imaju otvoren rezultat".
       Premijer Srbije smatra da je sasvim prirodno da stanovnici veće republike budu povređeni jezikom kojim je vladajuća Crna Gora govorila u predizbornoj kampanji, da je prirodno da se u njima javi neka vrsta revanšizma, ali da njega ima "manje nego što je to prirodno". "Ovo je prvi put u istoriji Balkana da se o izdvajanju iz jedne države razgovara na ovako opušten način. Zahvaljujem se građanima Srbije što nisu reagovali na uvrede koje su dolazile iz Crne Gore", kaže Đinđić za NIN.
       Nije nevažno upamtiti da i Đinđić i Koštunica misle da je izborni rezultat u Crnoj Gori posledica medijskog monopola i medijske manipulacije vladajućeg DPS-a, odnosno koalicije "Pobjeda je Crne Gore", koja je u noći između nedelje i ponedeljka - po svedočenju beogradskog posmatrača izbora - u podgoričkom hotelu "Crna Gora" i zvane i nezvane častila besplatnom jagnjetinom. "Medijska kampanja vladajuće strukture Crne Gore", dodaće Koštunica, "ličila je na kampanje Slobodana Miloševića".
      
       Referendum
       Koštunica je ovih dana razgovarao sa Predragom Bulatovićem i Zoranom Žižićem: "Bilo je to sasvim nezvanično. Zanimao sam se za rezultate izbora, za njihovo viđenje atmosfere." Đinđić je u ponedeljak uveče, takođe nezvanično, proćaskao telefonom sa Milom Đukanovićem. Ovaj DOS-ov dvojac nije jedinstven u proceni daljeg ponašanja Mila Đukanovića.
       Vojislav Koštunica za NIN: "Videćemo da li će Đukanović insistirati na referendumu. Na osnovu dosadašnjih izjava deluje verovatno da hoće. Potrebni su nam čisti odnosi i da se ne debatuje stalno o stvarima koje su jednom rešene. Te stalne rasprave će uništiti ovu državu, uništiće i Srbiju. Činjenica je da je Crna Gora podeljena. Ako neko misli da treba da još jednom testira volju građana, neka tako bude. Ovi izbori nisu bili u potpunosti referendumski. Mislim da na mogućem referendumu stranke koje su za nezavisnu Crnu Goru mogu da prođu slabije nego na izborima."
       Ali tu nije kraj Koštuničinih razmišljanja o referendumu. On smatra da je veoma poučna priča o pokušajima otcepljenja Kvebeka od Kanade. "Dva puta je organizovan referendum o nezavisnosti Kvebeka" - govori za NIN Koštunica - "i ta ideja nije dobila potrebnu većinu. Organizatori referenduma su se povukli, snosili su posledice neuspeha, ali su i izvukli nauk. Sada je tamo na vlasti Kvebečka partija. Samo njoj sada ne pada na pamet da ponovo organizuje referendum o nezavisnosti. Ona je prihvatila realnost da većina nije za to. Ako se hoće u Evropu i svet, onda se moraju poštovati evropski i svetski standardi. Ne može se ova zemlja večno iscrpljivati u raspravi o svom opstanku. Ne može se govoriti da je Crna Gora porobljena u Jugoslaviji, da je samo deo Srbije, jer po sadašnjem ustavu je i Srbija samo deo Crne Gore. Tačno je da postoji tiranija većine, ali je istinito i da postoji tiranija manjine."
       Đinđićeva procena o mogućem referendumu o otcepljenju Crne Gore iz Jugoslavije je drugačija: "Đukanović ima dugo iskustvo u politici, shvatiće da je imao pogrešnu procenu izazvanu lošim savetima i pogrešnim okruženjem. Uz medijsku podršku koju je imao, prednost od tri-četiri hiljade glasova je beznačajna. Ni sa glasovima liberala on nema polovinu crnogorskih birača na svojoj strani."
      
       Razgovori
       I Đinđić i Koštunica su zadovoljni što se nisu mešali u crnogorske izbore. Ne misle ni sada da idu u Crnu Goru i tamo objašnjavaju svoje stavove o Crnoj Gori, Srbiji i Jugoslaviji. Veruju da nije vreme ni da pozovu crnogorske političke perjanice u Beograd. Dakle, lopta je u Podgorici.
       "Izbori su pokazali da je Crna Gora politički podeljena", govori za NIN Koštunica, "i zato rešenje mora da se nađe unutar nje. Koliko ja znam, u Crnoj Gori su već počeli razgovori u svim pravcima: svi razgovaraju sa svima." Predsednik Jugoslavije ne isključuje nijednu mogućnost novih političkih crnogorskih koalicija. Kaže da bi razumljiva bila i "tehnička koalicija liberala i 'Zajedno za Jugoslaviju', a čiji bi cilj bilo organizovanje novih fer i demokratskih izbora u Crnoj Gori".
       Đinđić za NIN kaže:"Beograd treba da se potrudi da poveže razdvojene crnogorske političare, da pomogne da oni prevaziđu međusobne podele. Mislim na povezivanje Mila Đukanovića i Predraga Bulatovića. Oni imaju ozbiljan problem, njihova zemlja je u blokadi, zaribali su na najvažnijem pitanju i dok njega ne reše, ne mogu da se bave ničim drugim. Ko od njih ne bude pristao na kompromis, biće gubitnik."
       Tek posle crnogorsko-crnogorske nagodbe, slede razgovori Beograd-Podgorica. Koštunica podseća da se uvek, "naročito od prošlog leta i susreta na Svetom Stefanu", zalagao za razgovore u kojima bi učestvovali predstavnici svih relevantnih političkih opcija u Srbiji i Crnoj Gori, ali da "Crna Gora jedan nije htela da razgovara sa Crnom Gorom dva", da je zvanična Podgorica pristajala samo na odvojene razgovore.
       Đinđić upozorava da ne treba gubiti vreme. "Savezna država je sasvim nefunkcionalna i skupa", kaže za NIN Đinđić, "a građani Srbije su sasvim nezadovoljni njenim statusom u Jugoslaviji. Do jeseni bi trebalo da imamo savezne izbore, do kraja godine rešeno pitanje opstanka i izgleda zajedničke države."
      
       Ponuda
       Koštunica i Đinđić pokazuju jedinstvo - za jedne iznenađujuće za druge prirodno - kad govore o predlogu izgleda zajedničke države koji će ponuditi Podgorici. "Sve podleže pregovorima osim jednog: jedinstvena država sa jednom stolicom u Ujedinjenim nacijama, stav je i Đinđića i Koštunice.
       "Moramo da redizajniramo našu ponudu Podgorici", govori za NIN Đinđić, "tako da obe strane mogu da je prihvate i da se ne osećaju kao gubitnici. Prihvatamo ideju Podgorice da savezna vlada ima samo ona ministarstva koja nemaju republike, dakle da ubuduće nema ministra zdravstva, poljoprivrede... Neka savezna vlada ima dve-tri funkcije, ali one moraju da budu plod iskrenog zajedničkog dogovora, a ne stalnih sporenja. Savezna država morala bi da se bavi spoljnom politikom, vojskom, monetarnom politikom i zaštitom ljudskih prava. Sve ostalo neka bude u republikama, neka one imaju što veću samostalnost. To odgovara i Srbiji. Može i savezni parlament da bude jednodom sa po polovinom poslanika iz svake republike. I treba znati da će javnost pristati na bilo koje rešenje koje iza sebe ima većinu. NJoj je važno da se reši pitanje države u kojoj živi, da ne bude u stalnom stresu u kojoj će zemlji biti za godinu ili dve."
       Koštunica kaže: "Neka savezna država ima minimum funkcija, ali mora da joj se omogući da ih efikasno obavlja. Na položajima u saveznoj državi mogu da se po dogovorenom mehanizmu smenjuju ljudi iz Crne Gore i Srbije. Može savezni parlament da bude jednodom. On to posredno jeste i po sadašnjem ustavu jer nema odluke bez saglasnosti oba veća."
       Na potezu je Podgorica.
       Beograd je cool.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ