NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Istinu na čistac

("Enigma Filipović", NIN br. 2625)

      Dobro je što je NIN ponovo aktuelizovao slučaj novinara Miroslava Filipovića, jer on iz jednog drugog ugla osvetljava neke pojave u našem novinarstvu u poslednjih desetak godina. Naime, priče koje je Filipović slao u svet o navodnom masakriranju i seči glava albanske dece na Kosovu od strane Vojske Jugoslavije toliko su monstruozne i šokantne da nisu pale na pamet ni najmilitantnijim propagatorima "OVK", ni zloglasnoj američkoj firmi za odnose s javnošću "Ruder i Fin", i nikako ne bi trebalo da ostanu neraščišćene.
       To što je nova vlast u Srbiji Filipovića brzopleto amnestirala, ne bi nikako smelo da stavi tačku na ovaj slučaj i nije tačno da se za slična (ne)dela na Zapadu ne ide u zatvor. Naprotiv, i te kako se odgovara! Jer, nije demokratija da svako radi šta hoće i blati koga hoće, nego i da odgovara za svoje postupke. U tom kontekstu, priznajem da nemam nimalo simpatija ni razumevanja za Filipovićevo "stradanje", a evo zašto: on za svoje tvrdnje ne iznosi ni jedan jedini dokaz, ne navodi po imenu ni jednog svedoka, ni žrtvu, a sad bi da sve zaboravi i da se, kao, "povuče iz novinarstva", jer njegovi "izvori", navodno, i dalje "šetaju ulicama", ali neće da svedoče. Ako bi ostalo na tome, pomilovanje Filipovića bilo bi ekvivalentno amnestiranju laži, ili zločina, ako ih je, uopšte, u bilo kom obimu bilo. A baš to u pravnoj državi ne može. Zato, ili Filipović, ili njegovi svedoci, ili zločinci - ako ih je stvarno bilo - ne bi trebalo da slobodno šetaju ulicama dok se ovaj slučaj ne razjasni, jer ovom narodu je dosta priča o Markalama, Račku, i ulici Vase Miskina.
      
       VJEKOSLAV RADOVIĆ,
       Beograd


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu