("Uvreda", "Obraz", NIN br. 2625)

      Odgovori dva uvređena sportska novinara RTS-a Duška Koraća i Milojka Pantića na moj tekst "Kameleonski davitelji" (NIN br. 2624) najeklatantniji su primer za čuvenu školu demagogije te TV kuće, po oprobanom receptu klasične zamene teza usled čega proizlazi da su oni žrtve politike RTS-a kojoj su ostali verni do samog kraja, do 5. oktobra. NJihova reagovanja vrve od iskrivljavanja činjenica, opštih mesta i providnih pokušaja da se bukvalnom interpretacijom mojih figurativnih izraza zamagli glavna tema mog teksta na koju nisu dali valjan odgovor.
       Pantić se krije iza Dobrivoja Jankovića (pa proizlazi da je Janković jedini sportski novinar koji ume da piše), sportista i svih nas što smo živeli u režimu Slobodana Miloševića, da bi pokazao kako se samo pošteno bavio profesijom spikera "Dnevnika" RTS-a; zviždanje himni je prećutao "samo" dva puta; nije veličao Miloševićev skup na Ušću, a jeste; suspendovan je zbog peticije DS, a ranije je izjavljivao da je to bilo zbog priloga u kome navijači "Partizana" proslavljajući titulu na stadionu - kidaju meso nedopečenog vola, itd.
       O Koraćevom nivou kulturne svesti govori i nebulozno poređenje mog pokojnog oca Živojina Pavlovića sa Slobodanom Miloševićem, a mene sa Markom - naziva me sinčićem i obraća mi se na "ti" - mada se ne poznajemo. Nema razloga da ne budem ponosan što sam sin intelektualca progonjenog i zabranjivanog od 60-ih naovamo u ovoj zemlji, pa i na RTS-u; za razliku od nesalomive kičme koja se sad odriče svojih bivših urednika čije je naloge izvršavao i od kojih je primao platu. Ne kažem da je Korać julovac, već da su njegove napadne salve patriotizma iz Sidneja neodoljivo podsećale na gromoglasno julovsko domoljubno samoveličanje kada je takvo izražavanje doseglo notu nepodnošljive horske mržnje pre i posle izbora 2000, u vreme kad sa Olimpijade Korać, između ostalog, na vaterpolo utakmici sa Hrvatskom uzvikuje: "Da mogu, Hrvati bi dali i Krajinu, samo da nas pobede"(?!). Komentar je nepotreban.
       Glavno pitanje je zašto Korać i Pantić nikada nisu javno sa ekrana svoje TV progovorili o nakaradnoj politici S. Miloševića, o hiljadama otpuštenih ljudi sa RTS-a, o svemu ostalom. Tvrde da su bili maltretirani i suspendovani zbog svojih demokratskih stavova, ali dok su ostali izbacivani i odlazili, njih dvojica su se posle silnih kazni principijelno vraćali u "Dnevnik". Zašto nisu napustili RTS, ukazali na njenu nepravednu i lošu politiku, i otišli na neku drugu televiziju, novine ili radio? Ili je tu, ipak, bilo nečeg drugog? Priča o egzistenciji ne pije vodu - mnogi drugi su mislili na čast. Na primer, svih 170 novinara i radnika B 92 nije pristalo da radi u prorežimskoj kopiji te stanice kada je oteta početkom bombardovanja.
       Gospodo, bili ste, makar posredno, deo najcrnje propagande Miloševićevog režima samim tim što ste kao poslenici javne reči sedeli u "Dnevniku" državne TV koja je imala monopol na sve i svašta i bila Miloševićevo lično glasilo sa koga se na linč osuđivao svako ko je mislio i delao drugačije. Zato je vaša odgovornost još veća. Ako ste bili na demonstracijama protiv Miloševića - još gore, jer ste bili svesni opšteg uništavanja naroda i države, pa ste ipak ostali na RTS-u. Hipotetički je moguće da ste preko dana prisustvovali demonstracijama, a potom uveče sedeli u "Dnevniku" u kojem se najbezočnije lagalo o malobrojnosti i izdajničkim motivima šačice demonstranata. I ne zaboravite činjenicu da se budžet RTS-a godinama punio prinudnom naplatom iz džepa građana, a odatle su išle i vaše plate, te svako ima pravo da ocenjuje (ne)stručnost vašeg javnog rada, bio to i običan filmski kritičar.
       Da nisu tužna, Pantićeva i Koraćeva reagovanja bi bila smešna. Hoće da me tuže i osude po kratkom postupku, ali previđaju da je Zakon o informisanju u međuvremenu ukinut. Ništa zato, izvinjavam se ovim novinarskim gromadama što su godinama u "Dnevniku" RTS-a ćutali o istini, a herojski progovorili tek sad. Što se mene tiče, svaka dalja polemika je suvišna.
      
       VUK PAVLOVIĆ,
       filmski kritičar NIN-a