Predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin ima pravo da proceni ko je i koliko uvređen

      Nešto francuske krvi (po babi) i tesne veze s dinastijom Obrenović (pradedin brat, policajac, bio je čovek dvora) čine osnovu gospodstva Dragana Maršićanina, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Čujmo samo blagorodnu repliku rezervnom vojvodi Vojislavu Šešelju.
       Šešelj:
       - Kako te je majka tako glupog rodila!
       Maršićanin:
       - Ne znam, i sam se čudim!
       Nezadovoljan odgovorom, Šešelj je, koristeći svoje parlamentarno pravo, poručio s govornice da goreg, bezobraznijeg i lošijeg predsednika Skupština nije imala. U skladu s tim, predložio je da se Maršićanin podvrgne kompletnom lekarskom pregledu, naročito psihijatrijskom, i da se nalaz predoči radikalima.
       Maršićanin:
       - Što se mene lično tiče, nemam ništa protiv!
       Onda su radikali, predvođeni Šešeljom, ličnim primerom pokazali kako izgleda preduslov za seansu kod psihijatra. Kad su im oduzeli blindirani džip, vrh stranke je na parkingu izigravao ležećeg policajca. Bio je to primalni krik!
       Osećajući se žrtvom političkog genocida, zbog džipa, Šešelj je naredio sviti da se obeleži žutim trakama i da se, takva, pojavi u Skupštini, što je parlamentarni i vanparlamentarni bezobrazluk. Maršićanin je, po Poslovniku, jednu pregrejanu radikalku, zatim i samog Šešelja, izbacio napolje!
       - Ako se ide na opstrukciju parlamenta kao institucije (a ide se), onda je to politički pogubno i nedopustivo - rekao je tim povodom Maršićanin.
       Ukratko, priča s tužnim krajem: Šešeljev poklon s posvetom, naučni rad o ministru prosvete Gaši Kneževiću, Maršićanin je otmenim potezom odložio u korpu za otpatke...
       Dragan Maršićanin bio je generalni sekretar Demokratske stranke Srbije, gde se, između ostalog, uči da u politici mora biti nešto morala, da je procedura instrument demokratije i da je vlast više obaveza nego uživanje. To je u izvesnim strukturama, i nevladinim organizacijama, izazvalo otpor prema Koštunici i njegovoj stranci. Biće da je greška u mentalitetu. Dosad su stolovali ateisti, sada je na čelu države odmereni vernik - ne valja; vladali su autokrati, došao je poštovalac prava - ni to ne valja; bili su nacionalno indiferentni, smenili su ih nacionalno odgovorni - eto hegemonije!
       Koštunica je na vreme razumeo da su pas i mačka čovekovi najbolji prijatelji. Nepedigrirani...
       Kada je Milo Đukanović ponovio tezu Sonje Biserko i Karle del Ponte da je Vojislav Koštunica čovek prošlosti, Dragan Maršićanin je uzvratio kako je, u svakom slučaju, siguran da će pre oni otići u političku prošlost nego Koštunica. Uostalom, Milo ima prošlost kao mladi partijski birokrata obnoć se preobratio u sečivo antibirokratske revolucije; s Miloševićem je izišao iz iste ideološke matrice, posvađali su se usled malih međusobnih razlika, što psihijatri umeju potanko da objasne. Komunistoid. Lično primećujem da su najzabavniji oni Crnogorci i ljubitelji koji otcepljenjem rukovode iz Beograda, kako bi budžet Crne Gore zavisio od karabinjera u Bariju...
       Uprkos svemu, srpski premijer Đinđić posvetio je Đukanoviću dvadeset minuta. Replicirao je Maršićanin:
       - Gospodin Đinđić nije ovlašćen da čini bilo šta drugo u vezi sa dogovorima i razgovorima sa Crnom Gorom sem onoga što je dogovoreno na Predsedništvu DOS-a.
       Zatim je priznao određene nesuglasice u vladajućoj opoziciji koje proističu iz programskih razlika stranaka članica, ali nema sukoba između lidera, Koštunice i Đinđića, primerice. Problem je u tome što Đukanović zaobilazi celinu države, hoće da razgovara samo sa Đinđićem ili sa Čedom Jovanovićem kao rezervom. U druge nema poverenja do otcepljenja. Pobedu demokratije u Srbiji razumeo je kao svoj poraz, okrenuo se svetskim standardima.
       Koja su ovlašćenja Dragana Maršićanina? Po novom poslovniku, veli on, predsednik parlamenta može da proceni da li je poslanik ili poslanička grupa uvređena, čime se sužava pravo na repliku koja je do sada neodmereno korišćena. Sada samo onaj koji je pomenut, uvređen ili loše protumačen može dobiti pravo na repliku, i to će biti kraj diskusije.
       Prema našim malim ekranima, najčešće su uvređeni Vojislav Šešelj i Branislav Ivković. Stalno traže repliku, da zaštite svoju nevinost. Nikad dosta nevinosti...
       Jednom je predsednik Skupštine Srbije Maršićanin video predsednika Republike Srbije Milutinovića:
       - Ne mislim da će biti mnogo prilike za saradnju. Koliko vidim, on se drži povučeno, ne koristi svoja ustavna ovlašćenja u punoj meri, i mislim da je to nešto što još neko vreme može da traje, sve dok se većina stranaka u Srbiji ne dogovori da je bolje potražiti neko drugo rešenje raspisivanjem izbora za predsednika Republike, ukoliko sam ne podnese ostavku.
       Milana, međutim, čuva procedura, složena je. A ostavku neće da podnese, jer sudski organi, uključujući i Hag, to jedva čekaju.
       Svaki parlament košta, kako u svetu, tako i kod nas - objavljuje Maršićanin. Kod nas košta, svako zasedanje, između pet i sedam hiljada maraka dnevno, a poslanička plata, ako je to poslaniku osnovno zanimanje, iznosi 10 040 dinara, plus paušal. Za te pare, ceni Maršićanin, možemo - na žalost ozbiljnijeg sveta i na uveseljavanje razuzdanog puka - da vidimo i one koji od domaćeg nevaspitanja i nekog vida primitivizma prave politički program i trude se da ruiniraju svaku mogućnost da dijalog, političke razlike i rasprave dobiju ulogu kakvu imaju u svim demokratskim državama.
       Predsednik Maršićanin nije podigao dnevnicu za prvu sednicu novog saziva. Na blagajni parlamenta ostalo je 250 dinara!