U dramatičnim političkim prilikama kod nas se mnogo pričalo o samoubistvu. Za neke to je bilo najbolje rešenje. Ali o tome ipak odlučuje onaj koji na taj čin treba da se liši života.

      U drevnoj Grčkoj i Rimu bila je poznata institucija prinudnog samoubistva, kao neka vrsta smrtne kazne. Na takvo samoubistvo bio je osuđen Sokrat. Ali on nije bio jedini. Tako je prinudno okončao život još jedan filozof - Seneka. A Aristotel se povukao u provinciju da ne bi morao da se ubije u prisustvu vlasti.
       Legenda veli da je stoik Zenon imao tako snažnu volju da je prestao da živi tako što je zaustavio dah.
       Postoji uverenje da su Rimljani poštovali pravo čoveka da sam sebi oduzme život. Bilo je to ipak, društvo koje se kolebalo oko čovekovog prava da sebi oduzme život. Pa, ipak, u Rimljana je kroz istoriju bilo dosta samoubistava. I pored toga što je u principu bio protiv, Ciceron je izrazio divljenje što je Katon više voleo da prekine život nego da traje pod Cezarovom diktaturom.
       Japanci poštuju samoubice. Poznati su celom svetu po ritualnom samoubistvu, koje Evropljani zovu harakiri, onako kako ga nijedan Japanac ne zove. Za njih je to sepuku. Tako je završio život jedan od njihovih najvećih književnika Mišima.
       Iako naša hrišćanska sredina osuđuje samoubistvo, jer posle njega nema mogućnosti kajanja, ljudi su se divili kada je Anica Savić-Rebac sebi oduzela život. Ostavila je svedočanstvo da dobrovoljno oduzima sebi život, kao stare Rimljanke, posle smrti svojih muževa.
       Istorija čovečanstva beleži mnoge slavne samoubice među književnicima (Klajst, Nerval, Majakovski, Jesenjin, Hemingvej, Monterlan), slikarima i vajarima (Gros, Van Gog, Nebojša Mitrić), kao i među državnicima, vladarima, vojskovođama i političarima (Sardanapal, Temistokle, Antonije, Neron, Hitler, Gering, Himler).
       Poznata je činjenica da nema civizacije, društvenog sloja i perioda koje ne poznaje samoubistvo. Među najprimitivnijim slojevima Afrike procent samoubica je sličan onom u civizovanom svetu u zemljama gde taj postotak nije visok. Sa sigurnošću se može reći da je samoubistvo antropološka karakteristika ljudske vrste. A da je među životinjama retko, osim kod škorpija, koje se radije ubijaju nego da ih ubije neprijatelj.
       Italijanski književnik Čezare Paveze (1908 - 1950) napisao je: "Nikom nikada ne ponestaje dobar razlog za samoubistvo." On ga je našao.