U Americi svakog radnog dana od 16 sati Opra Vinfri na kanalu Ej-Bi-Si zabavlja više od šest miliona gledalaca, ali više od 30 miliona Amerikanaca gleda programe u kojima je u prvom planu stvarni život

      (Specijalno za NIN iz Njujorka)
      
       Istorija američke televizije neraskidivo je vezana za instituciju nazvanu talk shonj. Više od pola veka milioni Amerikanaca pred ekranom, a nekoliko stotina srećnika u studiju, svakodnevno guta proizvod napravljen po vrlo jednostavnom receptu: domaćin, gosti, obavezan orkestar i publika u studiju. Tako koncipiran, ostao je jedan od najgledanijih programa na televizijama u SAD.
       Danas se TV program u Americi deli na netnjork i cable televiziju. Pod kablovskom televizijom podrazumeva se paket od osamdesetak, uglavnom specijalizovanih kanala tipa CNN, MTV, Historz, Discoverz, HBO...za koje je potrebno platiti određenu mesečnu pretplatu koja iznosti 30-50 dolara. S druge strane, netnjork televiziju čini skup kanala dostupnih svima koji poseduju aparate na tlu SAD (NBC, ABC, CKS, NJB, FOX, PBS...uz brojne lokalne TV stanice). Ove televizije su dostupne svima i njihova gledanost je drastično veća od kablovske. Iako je ciljna grupa svake od tih stanica različita, formula programa je uglavnom identična. Više od polovine su igrane serije i talk shonjs različitih tematika, u zavisnosti od ciljne grupe kojoj su namenjene i vremena u kojem se emituju.
       Dnevni talk shonj programi, od 9 do 16 sati, uglavnom su namenjeni ženskoj populaciji, bolje rečeno domaćicama. Najgledaniji je bez sumnje Opra Vinfri šou. Emituje se na Ej-Bi-Si kanalu svakog radnog dana od 16 sati, dakle u radno vreme, i u svakom trenutku ima indeks gledanosti od 6,3 miliona gledalaca. Na granici patetike, ova emisija se uglavnom bavi problemima prava žena, rasturenih porodica, zlostavljane dece, rasnom problematikom...rečju, Opra Vinfri je prva u SAD počela da se bavi tabu temama. Nije retkost da publika posle emisije izlazi iz studija natečenih očiju od plakanja.
       Opra Vinfri je danas jedna od najbogatijih i, bez sumnje, najuticajnijih žena u Americi. Za ovo drugo je dovoljno ilustrativan podatak što su joj tokom predsedničke kampanje gosti bili DŽordž Buš i Al Gor, a danas ona često popije kafu sa prvom damom, gospođom Buš. Imperija Vinfri se širi, pa se na listi najčitanijih časopisa u Americi nalazi i njen "O(pra)magazin".
       Drugi po gledanosti je DŽeri Springer šou, emisija koja s apsolutnim pravom nosi ime šou. Sa gledanošću od četiri miliona a emituje se tokom radnog vremena, ova emisija je u Americi poznata kao njhite trash shonj (belo đubre) i namenjena je manje obrazovanoj publici. Tuča, pljuvanje, kočijaške psovke, konstantno skandiranje voditelju emisije "DŽeri, DŽeri", sastavni su deo ikonografije ovog programa u kojem se mogu videti i čuti najneverovatniji "slučajevi": jedni pred kamerama saopštavaju svojim ženama da su homoseksualci, drugi im otkrivaju da su ih varali sa njihovim majkama ili sestrama, a bilo je slučajeva da su to činili i sa očevima svojih žena! S druge strane, žene saopštavaju muževima da su tokom braka spavale sa mentalno retardiranim kepecima i slično.... U svakom slučaju, DŽeri Springer, bivši gradonačelnik Sinsinatija, napravio je emisiju u kojoj na površini plivaju najekstremniji slučajevi bolesti savremenog društva. Verovatno u tome ima i nečeg terapeutskog.
       Dežmekasta Rozi O' Donel ima sličan tok šou, poput onog koji radi Opra Vinfri. Sa gledanošću od 3,1 miliona, ovaj šou je uglavnom namenjen mlađoj ženskoj publici kojoj Rozi priča o svojoj dečici, igra razne društvene igrice sa poznatim glumicama i pevačicama... U svakom slučaju, jedna jutarnja ženska "komšijska" razbibriga. Povremeno, i tu se čuje ponešto od ozbiljnih tema, ali samo kao izuzetak. Za ovaj šou vezan je i skandal iz prošlogodišnje predsedničke kampanje kad je jednu od svojih emisija Rozi O' Donel završila otvorenim pozivom da se glasa za Ala Gora.
       Vrhunac patetike je Marta Stjuart sa svojim think pink (razmišljaj ružičasto) shonj, gde ova pametna domaćica uči druge ne tako pametne domaćice kako da im bolje rastu lale, koju posteljinu da koriste po lepom a koju po oblačnom vremenu, u čemu će izgledati izazovnije svojim muževima... sve u svemu, horor u boji koji svakog dana gleda milion i po žena. Sve je propraćeno ekskluzivnom kolekcijom garderobe, nameštaja, posteljine... sa etiketom Marte Stjuart.
       Večernji talk shonjs programi traju od 19 do 23 časa, a najzanimljivija je bitka koja počinje u 23 00 na CBS i NBC, jer tada počinju dva najgledanija noćna programa: DŽej Leno iz Los Anđelesa i Dejvid Leterman iz NJujorka. Obe emisije traju po sat i sastoje se iz tri dela. U prvom, domaćin "ispaljuje" strelice povodom aktuelnih događaja iz javnog i političkog života u Americi. Komentarišu se izbori, političke odluke, porazi, ljubavne afere u Beloj kući... svakodnevica Amerike. Drugi deo je uglavnom rezervisan za goste koji predstavljaju svoje nove filmove, serije, modne kolekcije... u trećem, gost pevač nešto otpeva. Uglavnom, dosadna formula koja se ponavlja iz večeri u veče, svakog radnog dana. Gostovanje u ovim emisijama je sastavni deo turističkih paketa.
       Ostali talk shonj programi ne mogu po gledanosti ni približno da prate ove emisije. Lari King sa CNN-a i Čarli Rouz sa PBS-a, zapravo su jedini voditelji u čijim emisijama se može čuti nešto što podseća na evropske standarde: mešavina političkih i kulturnih tema koje ne zadiru u sferu trača. Međutim, te emisije uglavnom gleda obrazovana publika (nje je uvek najmanje) a intelektualci, obično, ne sede pred malim ekranom.
       Novi trendovi gledanosti ukazuju na to da se sličnost i predvidivost ove forme televizijske prezentacije očigledno sve manje uklapa u propagandni imidž savremenog Amerikanca. Tako auditorijum, željan adrenalina, elemente spontanosti i iznenađenja, odnedavno nalazi u novom TV konceptu - realitdž shonj. Sa gledanošću većom od 30 miliona, na vrh su izbile emisije kao što su "Survival"("Opstanak") i "Boot Camp" ("Vojni kamp"), čija struktura najviše podseća na "Real Life" sa MTV. Kamera prati dvadesetak izabranih gledalaca - dobrovoljaca koji, pokušavajući da prežive u nametnutim ali realnim uslovima života u divljini ili u vojnom logoru, milionima gledalaca otkrivaju vrline i slabosti savremenog čoveka.
       Očigledno nema tog studija i te tehnike koji mogu da zamene stvarni život.
      
       IGOR STOIMENOV